PISAC DETINJSTVA I HRABROSTI: Pre 110 godina rođen Branko Ćopić

NA prvi dan 1915. godine, u malenom selu Hašani, pod planinom Grmeč, rodio se Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih pisaca sa ovih prostora. Njegovo detinjstvo, obeleženo bezbrižnim igrama i maštovitim pričama, kasnije će postati inspiracija za stvaranje dela uz koja su rasli čitaoci svih generacija.

arhiva

Ćopić je odrastao okružen prirodom i narodnim pričama koje su prepričavali stariji, posebno njegov deda Rade. Već kao dečak, pokazivao je dar za pesničko izražavanje, a prve stihove je posvetio svakodnevnim događajima u svom selu. Njegova majka Soja znala je reći da je "Branko govorio u rimama pre nego što je naučio da piše".

Školovanje ga je odvelo iz Hašana u Bijeljinu, Banjaluku, Sarajevo, pa sve do Karlovca, gde je završio Učiteljsku školu. Ali Brankov put nije bio lak. Prvu noć u Beogradu, kuda ga je dovela želja za nastavkom školovanja, proveo je na klupi ispod mosta. Taj grad će kasnije postati njegov dom, ali i mesto gde je proživeo najsvetlije i najtamnije trenutke.

Ćopić nije bio samo pisac dečjih priča. U svojim delima često je otvarao pitanja društvene pravde, ljudskih slabosti i manipulacije. Njegova "Jeretička priča" iz 1950. godine izazvala je žestoke reakcije državnog vrha, pa čak i kritike Josipa Broza Tita. Ćopić je kroz satiru prozivao elitu zbog odstupanja od ideala pravde i jednakosti, ne plašeći se posledica.

- Nisam rođen da puzim - često je govorio, ističući svoju odanost istini, pa makar ona bila neprijatna.

Ćopićev humor bio je neraskidivi deo njegove ličnosti. Čak i u najtežim trenucima, umeo je da pronađe razlog za smeh. Voleo je da govori, "nema ništa lepše od šale koja nas podseti da smo živi".

Pamte se njegove anegdote o prvom honoraru, batinama koje je dobio od majke zbog pesme o svadbenoj tuči u selu. Ipak, taj dečak sa Grmeča odrastao je u pisca koji je znalački vladao rečima, donoseći smeh, ali i pouku. Za života je stigao da bude i partizan, urednik časopisa, stalni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), laureat brojnih nagrada.

Ćopić je život okončao 1984. godine, skočivši sa Brankovog mosta u Beogradu. Taj čin ostao je misterija. Ostavio nam je neprolazna dela - "Orlovi rano lete", "Bašta sljezove boje", "Ježeva kućica", "Doživljaji mačka Toše", "Magareće godine", "Ne tuguj bronzana stražo"...

Preporučujemo

Kultura

0 2

GAVRAN NIJE ODLEPRŠAO IZ VLADINOG ATELjEA: Marko Velk, francuski umetnik srpskog porekla, sin Vladimira Veličkovića o svom stvaralaštvu

03. 01. 2026. u 14:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije