Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Nekoliko dasaka i malo suza

Драгана Бошковић

17. 06. 2024. u 07:00

KRITIČARU nije lako da piše o predstavama kao što je "Kra­mer protiv Kramera", u koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta i novosadskog Centra za razvoj vizuelne kulture.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Неколико дасака и мало суза

foto privatna arhiva

Što se vizuelnosti tiče (scenograf Mia David), nje uopšte nije bilo, na sceni su samo tri stolice, i jedan sto sa sto­licom. Očigledna je namera autorske ekipe da "projekat" (radioničarski, kažu) putuje lako i jeftino. Ta svedenost, ne samo vizuelna, nego i u dramskom konceptu (dramaturg Jele­na Mijović), kao i česta nepažnja BDP, da kritičara smesti tako da teško može i da vidi, a još manje da čuje sve što se govori, čini da je pisanje o "Krameru protiv Kramera" pomalo izlišan zahvat... Tema relevantna, znana iz slavnog filma, o Kramerima, koji se bore oko deteta na sudu. Ničega novog pod kapom nebeskom, jasno je, no, pozorišna predsta­va bi trebalo (naročito "radioničarska") da podrazumeva ma kakvo pomeranje u dramskom, scenskom, suštinskom smislu već viđene priče. Reditelj Slobodan Skerlić nije imao mnogo posla sa odličnim glumcima, Nadom Macanko­vić (mama Kramer), Andrijom Kuzmanovićem (tata Kramer) i Marijom Pikić (u više likova), i njegova intervencija je bila vidljiva u stalnom prisustvu svih aktera na sceni, u zvučnim efektima za promenu scene (koji su povremeno ka­snili), kao i u domišljatosti da dete Kramera igra uverlji­va lutka (stručni saradnik za animaciju Goran Balančević), koga su animirale prisutne glumice.

Ničeg, dakle, rizičnog nije bilo u postavljanju ove sentimen­talne drame - oprobani glumci, reditelj, dramatizator, tema koja "udara" - pa je gledaocu (u dugom, toplom letu) preostalo samo da se identifikuje i navija za mamu, koja napušta muža i dete, zasićena obavezama i gubljenjem identiteta, tatu, ko­ji od retko prisutnog japija postaje, silom prilika, odličan roditelj, kao i sa galerijom likova (prijateljica, kolega, sudija, advokat...) koji učestvuju u ovde pomalo karikiranom životnom i sudskom procesu.

Napokon, kada mama, koja ponovo poželi da se uključi, uprkos tatinom angažmanu, dobije pono­vo starateljstvo nad detetom na sudu, a onda se, posle dirljive scene oproštaja tate i sina pred rastanak, pišmani i ostavi dete ocu, čitava sala čujno zašmrca, što ide u prilog, pre svega, vrhunski spontanom, uverljivom i istinitom Andriji Kuzmanoviću.

Čitava predstava "Kramer protiv Kramera" deluje školski, kao poigravanje iskusnih glumaca sa emocijama gledalaca, i u to­me je ona zaista uspešna. No, ako je, a jeste, taj efekat unapred "uračunat" u repertoarski potez, čemu onda još jednom gledati igru, u kojoj ima vrlo malo suštinski pozori­šnog, pogotovo "radioničarskog", a Lope de Vegina floskula da je teatar "dve daske i jedna strast" se ovde pokazala tačnom samo u siroma­štvu scenskog dizajna.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
MI SMO USPAVANI DIV, DRUGO MESTO NA TABELI NIJE OPCIJA! Prvo obraćanje novog trenera Partizana od kad je stigao u klub

"MI SMO USPAVANI DIV, DRUGO MESTO NA TABELI NIJE OPCIJA!" Prvo obraćanje novog trenera Partizana od kad je stigao u klub