CRTEŽ KOJI SVEDOČI O PROLAZNOSTI. Radovi akademika i profesorke Milice Stevanović u popularnom projektu Centra zas grafiku FLU
FINALE godine u kojoj joj je pripala nagrada za životno delo ULUS-a, kao i ona povodom 120 godina Muzeja grada Beogarda, donelo je još jedno priznanje akademiku i profesorki Milici Stevanović: Centar za grafiku, njenog Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu obeležiće četvrt veka od pokretanja ekskluzivne i popularne edicije "Kalendar", izdanjem koje će biti posvećeno njenim delima.
Foto Centar zua grafiku FLU
Istovremeno, promociju kalendara za 2024. godinu, pod istim nazivom "Pogled na Žarkovo" pratiće i otvaranje izložbe, u četvrtak u 19 časova, sa njenim radovima iz zbirke Muzeja savremene umetnosti Beograd, Galerije "Arte", kao i dve privatne kolekcije. Sama grafika "Pogled na Žarkovo" nastala je na osnovu originalnog crteža Milice Stevanović iz 1968. godine, koju su majstori štampe, umetnice Tamara Pajković i Marija Anđelković u saradnji sa grafičkim dizajnerom Ivanom Krgovićem, izvele kao grafiku u kombinovanoj tehnici sitoštampe i litografije, u tiražu od 75 potpisanih originalnih primeraka.
- Kao i većina slika, objekata i crteža Milice Stevanović i ovaj iz 1968. je nastao kao neposredan odnos autora sa okolinom i prostorom. Kako nas je kao studente podučavala, tih osamdesetih godina dvadesetog veka, prostor ne čini zasebnu celinu od objekata koji ga nastanjuju, već su svi deo jedinstvenog vizuelnog polja - ističe, između ostalog, profesor Milivoj Miško Pavlović, rukovodilac Centra za grafiku FLU.
Foto Centar zua grafiku FLU
Posle pedesetak i više godina, pogled na Žarkovo iz Miličine bašte nije isti, primećuje profesor Pavlović i dodaje:
- U međuvremenu, bazen na Košutnjaku se izgradio, livade su nestale pod nadirućom urbanizacijom, dojučerašnje selo je postalo deo metropole. Ostala je večna istina obnavljanja i promene, trajno zabeležena crtežom koja svedoči o prolaznosti.
Sve generacije umetnika
PROJEKAT "Kalendara" Centra za grafiku i vizuelna istraživanja, pokrenut je 1999. godine na inicijativu tadašnjeg rukovodioca profesora Nebojše Radojeva i kustoskinje Ljiljane Tašić. Prvi kalendar za 2000. godinu izveden je u saradnji sa profesorkom Marijom Dragojlović. Do sada su se na "Kalendaru", našla dela umetnika različitih generacija - Bojana Bema, Srđana Đileta Markovića, Bore Iljovskog, Miodraga Rogića, Dušana Otaševića, Predraga Neškovića, Zorana Naskovskog, Vladimira Perića, Ivana Šuletića, Dobrivoja Bate Krgovića, Vladimira Nikolića i Nemanje Nikolića, Marka Stojanovića, Nikole Velickog, Vladimira Veljaševića, Nine Ivanović, ...
U svom bogatom likovnom i pedagoškom radu, Stevanovićeva, koja je redovni član SANU od 2018. a dopisni od 2009, bavila se pisanjem teorijskih tekstova koji se odnose na probleme umetničkog obrazovanja, opažanja, procese stvaranja, relacije umetnost-društvo, probleme urbanističkog, odnosno ambijentalnog oblikovanja, i naravno prostora...
- U tekstu "Poimanje prostora" (2015), navela sam jedan mogući model prostora: on se, naravno, ne može svesti na kocku u koju su upakovane linije koje streme ka nedogledu; upotrebljiviji model danas bio bi nalik na telo amebe (koja u sebe "guta" i tu kocku), telo koje reaguje na svaki dodir, nadražaj ili impuls koji ga pokreće i menja njegovu konfiguraciju - ističe profesorka Stevanović. - A takva gibanja unutar tela vidnog polja proizvodi posmatrač, kretanjem svoga pogleda, sa svoje početne pozicije - i fizičke i mentalne - u odnosu na posmatrano koje ga okružuje, pozicije koja se i sama donekle menja pod uticajem prikupljanih novih podataka o posmatranom.
Foto Centar zua grafiku FLU
Prema njenom mišljenju, aktuelno i veoma učestalo razmatranje "kraja kapitalizma", posebno kroz umetnost, kao i razmatranje problema koji nastaju u društvu i pokušaji njihovog rešavanja, a bez istrajnog, beskompromisnog, sistemskog "formalističkog" istraživanja i revidiranja slike o prirodi, neefikasno je, a stoga zaključuje:
- Tek sistematsko (sistemsko!) bavljenje prirodom ukazivalo bi na nastajanje novog opšteg sistema vrednosti, na određene puteve napretka u određenom društvu, puteve koji pripadaju orijentaciji koja je "prirodnjačka", ne dogmatska. To je način na koji bi umetnost - ne ilustrativno, deklarativno, nego delatno, najdirektnije i najplodotvornije izražavala i podsticala moguće konstruktivne socijalne preobražaje.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove
Možete li da zamislite lepotu svakodnevice koja počinje na obali Save do koje stižete laganom šetnjom kroz jedinstvenu luksuznu pešačku zonu, a završava se ispijanjem vina na vašoj prostranoj terasi s pogledom na reku ili u vrhunskom restoranu do kog stižete peške? U istom danu ste s lakoćom obavili posao, odradili trening, uživali u kupovini novih komada garderobe najluksuznijih brendova u neposrednom komšiluku, a stigli ste i da sa decom provedete vreme u zelenilu, jer se sve što vam treba nalazi nadohvat ruke.
14. 05. 2024. u 10:00
VELIKI JURIŠ NA HARKOV: Počelo oslobađanje važnog mesta - "Ruske trupe samouvereno idu napred" (MAPA)
RUSKE trupe počele su oslobađanje mesta Lipci u Harkovskoj oblasti, rekao je na Prvom kanalu šef regionalne administracije Vitalij Gančev.
16. 05. 2024. u 15:53
TAKO MLAD: Otkriven uzrok smrti muža Zvezde Granda - otac mu umro pre mesec dana
PAR je intimu ljubomorno čuvao od javnosti.
16. 05. 2024. u 17:05 >> 17:37
Pročitajte više
ITALIJA U ŠOKU: Evo zbog koga je Janik Siner ostavio devojku (FOTO)
Novak Đoković je i dalje prvi na ATP listi, a čak i da osvoji Rolan Garos, koji počinje za manje od deset dana, to mu neće garantovati ostanak na vrh. Naime, na taj vrh mogao bi da se popne Janik Siner, mada je on ovih dana, izgleda, već na "sedmom nebu".
16. 05. 2024. u 19:52
"KRIVIM GA LIČNO": Svetozar Cvetković o raspadu porodice
RAZVOD Svetozara Cvetkovića od glumice Jelene Đokić, nije jedini gubitak sa kojim se glumac susreo.
15. 05. 2024. u 18:52
BIO JE NAJLEPŠI GLUMAC STARE JUGE: Iznenadno preminuo sa samo 29 godina
PRED Predragom Tomanovićem bila je velika karijera, a njegovoj lepoti i talentu u to vreme divila se cela zemlja.
15. 05. 2024. u 13:06
KO JE ROBERT FICO: Čovek koji prkosi NATO-u i neće da prizna tzv. "Kosovo"
SLOVAČKI premijer Robert Fico danas je teško ranjen u atentatu, a nepoznati napadač počeo je da puca na premijera u trenutku kada je on izašao da se pozdravi sa okupljenim građanima, posle sednice vlade u gradu Handlova.
15. 05. 2024. u 17:38
JAKO TEŽAK PERIOD Sneža i Milan Borjan imaju VELIKI PROBLEM u braku: "Suze su o-kej, ali trudim se da ne plačem"
"SUZE su potpuno o-kej, ali trudim se da ne plačem"
16. 05. 2024. u 19:37
"VAŽNIJE MU DA POMILUJE KONjE" Kusta o Jokiću, Noletu i krahu društva: "Spas je u hrišćanstvu, bogataši sa Zapada o nama misle SVE NAJGORE"
"U DANAŠNjEM svetu, u kome se pojavi najmlađi ubica u istoriji Evrope, postavlja se pitanje brzine tog prozapadnjačenja. Pitanje je i da li smo svi mi saučesnici tog tragičnog događaja. Kada mladi ljudi ne mogu da apsorbuju ceo taj nametnuti svet, onda to mora negde da se ispolji, a taj dečak je izabrao najgori ventil."
16. 05. 2024. u 21:02
Najnovije iz rubrike
O "HOBITU", UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga "O vremenu i vodi"
ANDRI Snajer Magnason jedan je od najpoznatijih islandskih pisaca, scenarista, pisaca za decu, boraca za životnu sredinu, ugrožene vrste i glečere, i bivši predsednički kandidat. Njegov deda po majci, Bjern Torbjarnarson, bio je jedan od najpoznatijih njujorških hirurga, koji je operisao poslednjeg iranskog šaha Rezu Pahlavija, Openhajmera, ali i pop-art umetnika Endija Vorhola, koji je ubrzo umro, pa se Torbjarnarsonovo ime povlačilo po naslovnim stranama.
16. 05. 2024. u 15:41
PRAVLJENJE NOVOG SVETA: Dragan Zdravković o izložbi u Muzeju "Cepter", ljudima i mašinama, utopiji i distopiji, prevazilaženju ličnog...
ZA vizije na novim slikama Dragana Zdravkovića, koje će se od večeras naći na njegovoj 25. samostalnoj izložbi u Muzeju Cepter, istoričarka umetnosti Danijela Purešević tvrdi da predstavljaju "distopiju visokog sjaja".
16. 05. 2024. u 15:39
NASTAVAK "GLADIJATORA"- IZ PUSTINJE: "Novosti" na licu mesta, u marokanskom studiju "Atlas" gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla
KADA na jesen budete gledali drugi deo "Gladijatora", neke od nas ćete prepoznati među statistima, priča mladi berberin Hasan, odeven u dželabu i sa maramom boje indiga oko vrata, provodeći turiste kroz Ait Ben Hadou, kroz uzane ulice utvrđenja (ksara) sa građevinama od nabijene zemlje, ćerpiča, glinenih cigala i drveta, koje je kao primer takozvane peščane arhitekture Maroka, dospelo na Uneskovu Listu svetske baštine u Africi.
16. 05. 2024. u 15:36
PODRŠKA ESNAFA: Oglasilo se Udruženje dramskih umetnika Srbije povodom zabrane ulaska ekipe predstave "Knjiga o Milutinu" na KiM
UDRUŽENjA dramskih umetnika Srbije (UDUS) oglasilo se saopštenjem u kome je izrazilo protest i duboku zabrinutost zbog zabrane ulaska na KiM kolegi Nenadu Jezdiću i predstavi "Knjiga o Milutinu" Zvezdara teatra.
16. 05. 2024. u 15:34
KO JE BILA FELICE BAUER: Magdalena Placova promoviše svoj roman "Život posle Kafke", o verenici slavnog pisca
KNjIGA "Život posle Kafke" češke spisateljice Magdalene Placove predstavlja Kafkinu verenicu Felice Bauer i njen život posle raskida veze sa poznatim piscem.
16. 05. 2024. u 11:28
Komentari (0)