INTERVJU - ŽIVOT IMA VIŠE MAŠTE NEGO PISCI CELOG SVETA: Mark Levi, francuski pisac

VEĆ nekoliko godina Mark Levi važi za najčitanijeg savre­menog francuskog pisca u svetu. Knjige su mu preve­dene na 50 jezika i prodate u više od 40 miliona pri­meraka.

Foto promo

Kod nas je do sada objavljeno deset njegovih knjiga, a u izdanju "Lagu­ne", nedavno se pojavila i najnovija "Ugasite sve i zasijaće život".

Rođen u Bulonj Bijankuru, u pariskom regionu, 1961, od oca koji je tokom Drugog svetskog rata učestvovao Pokretu otpora, kao član Komunističke partije, Le­vi je slušao razne zanimlji­ve priče koje će mu kasnije biti podsticaj za pisanje. Sa samo 18 godina pridru­žio se organizaciji Crve­nog krsta i za kratko vreme došao na mesto regional­nog direktora. Paralelno je studirao menadžment i in­formatiku, a 1983. osnovao je firmu za kompjutersku grafiku, koja je poslovala i u SAD. Šest godina kasnije, vratio se u Pariz i sa dvo­jicom prijatelja pokrenuo kompaniju za planiranje i uređenje enterijera, koja je ubrzo postala jedna od vode­ćih arhitektonskih firmi u Francuskoj.

Prvi roman "Ako je to ipak istina" napisao je u 37. godini, koji je ubrzo i ekranizovan i time je počela izuzetna književna karijera. Kao i sve pretho­dine knjige Marka Levija, i najnovija je pitka ljubavna priča, u čijem je središtu Adela Glipms, časov­ničar, koja na brodu plovi ka mestu gde će bi­ti sahrana Đanija, ljubavi njenog života. Na istoj plovidbi je i Džeremi, orguljaš, u potrazi za novim životom. Njihove sudbine će se ukrstiti, a čitaoci će pratiti povremena sećanja Adele na vezu sa Đanijem...

Poznato je da ste bili uspešan poslovni čovek. Šta vas je okrenulo književnosti?

- Napisao sam svoj prvi roman bez ikakve namere da ga objavim. Bio je to lični poklon za mog sina, način da podelim svoju strast za sanjarenjem sa njim. Poslao sam izdava­ču samo zato što me je moja sestra, koja je filmska redi­teljka, ubedila da uradim to. Na mo­je iznenađenje, ru­kopis je prihvaćen za manje od dve ne­delje, i ubrzo zatim kontaktirao je samnom Stiven Spilberg kako bi napravio film. Tada sam odlučio da napustim svoj posao arhitekte i postanem pisac. Želeo sam da budem iskren prema sebi i prema porukama koje sam ostavio svom sinu u knjizi. Imao sam sreće, bio je to neoče­kivan razvoj događaja koji mi je promenio život.

Gde i kako pronalazite teme za svoje izuzetno zanimljive priče? Ima li u njima i autentičnih sudbina?

- Moj proces pisanja in­spirisan je svakodnevnim životom. Posmatram i slu­šam svet oko sebe i nalazim priče. Život ima mnogo više mašte nego svi auto­ri na svetu zajedno. Male stvari u životu, svaka oso­ba koju sretnemo, to su sve izvori inspiracije. Ali, ima razlike između ideje i pravljenja priče. Provodim mnogo vremena sa svojim li­kovima, puštam ih da rastu i da se razvijaju u mojoj gla­vi. Radim i dosta istraži­vanja, dok ne saznam o čemu je zapravo moja priča. Vo­lim da postavljam pitanja. I za mene, pisanje je i način da podelim teme koje su mi drage, ne pretvarajući se da je nešto više od toga. Kada se osećam spremno, imam ritual: očistim svoju kan­celariju ostavljajući samo najpotrebnije, i onda poči­njem sa pisanjem.

U svim knjigama, pa i u najnovijoj izražavate nepokolebljivu veru u ljubav. Otkuda to kada živimo u vreme izuzetnog egoizma, kada su osećanja u drugom planu?

- U mojim pričama, istra­žujem kako se obič­ni ljudi nose sa neobičnim okolnostima, i kako nalaze snage i hrabrosti da ih pre­vaziđu kroz ljubav. Smatram da je ljubav više od emoci­je, to je moćna sila koja nas motiviše i transformiše. Pomaže nam da se nosimo sa problemima, komuniciramo i nalazimo rešenja. Ljubav zahteva posvećenost i napor, a vera u ljubav čini nas po­svećenim svojim partneri­ma. Ljubav nas podstiče i da verujemo u snove, rizikujemo i da postanemo bolja verzija sebe. Ljubav nam daje svrhu i put koji treba da pratimo.

Čitaoce uvek zanima i svakodnevni život njihovih omiljenih pisaca. Čime se, dakle, bavite kada niste za pisaćim stolom?

- Kuvanje je moja velika strast, pogotovo kada mogu da kuvam za svoju decu. Uvek cene moje kulinarske vešti­ne, čak i kada mi slučajno nešto zagori. Još nešto što mi pričinjava radost jeste večera sa dobrim prija­teljima, zato što možemo da pričamo o svemu i ni o čemu, i da se smejemo. Uživam i u čitanju, slušanju muzike, i ostalim opuštajućim aktiv­nostima koje me usrećuju.

Da li vas književna slava opterećuje ili predstavlja podsticaj za nova dela?

- Ne mislim da mi knji­ževna slava stvara priti­sak, ali osećam dozu odgo­vornosti prema čitaocima. Želim da pišem priče koje su značajne, zabavne i auten­tične. Ne pišem zbog slave, već zbog radosti koju osećam kada stvaram nešto ni iz čega. Moje sledeće delo uvek je inspirisano mojom rado­znalošću, maštom i stra­šću. Nadam se da ću uspeti da podelim to sa svojom pu­blikom kako bi i oni oseti­li te emocije.

Po vašim romanima snimljeni su filmovi i TV serije, kojom ekranizacijom ste posebno zadovoljni?

- Zaista ih volim sve. Uvek je nekako magično kada vidite svoje likove, koji su nastali iz vaše mašte, kako oživljavaju.

Pišete i pesme za popularne muzičare. Šta vas motiviše za taj posao?

- Pisanje knjige i pisanje pesme skroz su različite veštine. Knjiga vam daje do­sta prostora da ispričate priču, ali pesma mora biti koncizna i pevljiva. Mora­te da izaberete prave reči koje se slažu uz melodiju i ritam, kao i da prenesu željenu emociju. Nije lako, ali je vrlo uzbudljivo.
I neizbežno pitanje koje uvek postavljaju radoznali knjigoljupci - na kom rukopisu sada radite?

- Objavljujem novi ro­man, A Symphony of Mon­sters, za nekoliko nedelja. Takođe, pišem i sedmu knjigu po redu u kolekciji dečjih knjiga.

Holivudski hit

ROMATIČNA komedija "Samo nebo zna", koju je producirao Stiven Spilberg, prema Levijevom prvom delu, 2005. godine, bio je jedan od najgledanijih u bioskopima. Režirao ga je Mark Voters, a igrali su glavne uloge Riz Viderspun i Mark Rafalo. U filmu glavna junakinja, lekarka Elizabeta Masterson, na putu kući doživljava saobraćajnu nesreću posle koje pada u tromesečnu komu. Za to vreme, u njen stan se useljava udovac David, koji od smrti svoje supruge prekomerno pije. Njemu počinje da se priviđa Elizabetin duh...

Samo da nije dosadno

MEĐU mnogim piscima, čija dela voli da čita, francuskim i svetskim, Levi izdvaja Selindžera, Ramana Garija, Hemingveja, Stivena Kinga, Vik- tora Igoa, Prevera...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije