Kultura

POZORIŠNA KRITIKA – BITEF: Čuvarev bluz

ŠEST muzejskih čuvara iz Pariza, Marselja, Sankt Peterburga i Njujorka, svojim dokumentarnim ispovestima tvore priču o sudbini nevidljivih ljudi, koji su zaduženi da publiku usmeravaju i obaveštavaju o uslovima i mestu gde se može doživeti, videti, ili samo fotografisati veliko umetničko delo, bez dozvole da o njemu daju i neku stručnu informaciju.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА – БИТЕФ: Чуварев блуз

Novosti

Način na koji su se zatekli u toj, ispostavlja se, teškoj dužnosti, gde su do tada bili, zašto su prihvatili to mesto, teme su na koje, na ruskom, francuskom, švedskom, engleskom... autentično, osmišljeno, proživljeno, dokumentaristički, govore junaci ove simpatične, dopadljive predstave, koja pleni svojom autentičnošću.

Punačka čuvarka, penzionerka, u muzeju u Rusiji, pijući čaj iz termosa i neprekidno štrikajući beskrajne šalove, koje joj naručuju, nudeći sve ostale (osim Šveđanke) keksom iz kutije, nalazi zadovoljstvo u miru desetočasovnog sedenja na istom mestu i davanju informacija ne uvek uljudnim posetiocima, gde se, u kojoj sali, nalazi željeno umetničko delo. Neki tu traže "Đokondu", a čuvar iz Luvra otkriva da "njegovi" posetioci često pitaju da li su to u muzeju originali, a on im odgovara da su kopije, a da "originale drži kod kuće"...

Kako se predstava igra uvek u nekom muzeju (u Beogradu je odigrana u Muzeju istorije), doživljaj je upotpunjen specifičnom samoćom, koju atmosfera muzeja uvek ima. Ta usamljenost se reperkutuje i na čuvare, koji nam se ispovedaju. Njihova ispovest nije samo obaveštavanje o tome kako čuvaju umetnička dela, niti samo studija o ljudskim naravima, vrlo interesantna, na primeru posetilaca najvećih svetskih muzeja, koji najčešće samo fotografišu platna, bez pravog gledanja, a još apsurdnije, često fotografišu samo potpise ispod njih... Doživljaj čuvara, koji žive sa tim pričama i likovima na slikama koje štite, zanimljivo je suprotstavljen sa površnošću i stvarnom nezainteresovanošću onih, koji plaćaju skupe ulaznice, da bi doživeli (što se retko događa) umetničko delo. Taj nesklad između čuvara, tehničkih lica u umetničkoj priči, koji imaju istinit doživljaj, oživljavajući uticaj koji umetnost ostavlja i onih, koji nisu za to kadri, ljudi iz ubrzanog, potrošačkog društva, u ovoj prijatnoj predstavi vode do nivoa sopstvene neostvarenosti čuvara. Niko svoju dužnost ne sme da predstavi kao sopstveno znanje, oni nemaju pravo da podele svoj doživljaj sa drugima. To se, inteligentno, proširuje, u različitim ispovestima, na njihov privatni život, takođe neostvaren i nedosegnut.

Iako na raznim stranama sveta, u svojoj "zabavi čuvara", iz naslova predstave, oni su u komunikaciji i postaju jedno biće, čuvar kao takav, kome je zadatak za zaštiti umetnost, a da ne pokaže svoju volju, sopstveno prisustvo, da ne da svoje mišljenje, da podnese ironiju posetilaca, da ne zaspi na poslu, da ne komunicira i da se ne ističe.

I ova predstava je lep dodatak nekoj umetničkoj priči i teško može da se primi kao deo Glavnog programa kvalitetnog pozorišnog festivala. "Junaci rada svog" je podnaslov ovogodišnjeg, 56. Bitefa, i, kao obično, nepotrebno ograničava izbor dobrih pozorišnih ostvarenja, ali daje mogućnost da se opravdaju, zato što su u skladu s njim, i nedovoljno atraktivne predstave, kao ova u produkciji Zirlib, iz Orleana.

Gardien party, koncept i režija Muhamed el Hatib i Valeri Mrežan, Francuska.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OSVOJI KARTE ZA EVROBASKET 2025 i navijaj svim srcem za Srbiju

OSVOJI KARTE ZA EVROBASKET 2025 i navijaj svim srcem za Srbiju