Kultura

MOZAIK O ODRASTANJU: Prvi roman Dragana Hamovića "Rod oraha" u Srpskoj književnoj zadruzi

Д. БОГУТОВИЋ

11. 07. 2022. u 13:30

PREBIVAM u mekom jezgru, između unutarnjeg videla i nevidela, sećanja i nesećanja. A jedno i drugo lako zamenjuju mesta.

МОЗАИК О ОДРАСТАЊУ: Први роман Драгана Хамовића Род ораха у Српској књижевној задрузи

Ovako Dragan Hamović (1970) započinje "Rod oraha", kojim je prvi put ušao u romansijerske vode. Knjigu je objavila SKZ u znamenitoj ediciji Plavo kolo. Prethodno je ovaj pesnik, esejista, kritičar i pisac za decu, objavio pregršt zbirki stihova i studija za koje je dobio nekoliko prestižnih nagrada.

- Ko danas ne piše romane gubi i vreme i novac, ponajviše čitaoce. Pesnik Đorđe Nešić, nedavno, izreče da bi napisao i roman, ali samo jedan. SAMO JEDAN. Svako je najpozvaniji da ispriča jednu, svoju i svojsku priču. Čast izuzetnima, gospodarima i služiteljima priče. O čemu god pisali, saznajemo o sebi, kao plodovima ljudskog roda, tvrde voćke čudnovate. "Rod oraha" je takva povest, lirska i nadlična, pomalo iskošena, vedra i zasenčena setom, iznenadi nečim poznatim - kaže, za "Novosti", Hamović.

Roman je nastajao, objašnjava pisac, postepeno, na mahove, kao drukčiji oblik samootkrivanja. I samosakrivanja. Jezgro romana, proza "Domaće vaspitanje", prvo je poslužila kao uvod u zbirku pesama "Meko jezgro", kao zametak lične mitske priče o periodu oblikovanja, sedamdesetih i osamdesetih minulog veka, sa mestimičnim zadiranjem u dublju prošlost. Porodičnu i širu istoriju, prelomljenu kroz bliske figure, u romanu posreduje glas bivšeg dečaka u pripovednom mozaiku o odrastanju.

- Roman sam označio autofikcijskim, jer autofikcija izmišlja od neizmišljenog gradiva. Radni naslov bio je "Dečak iz tegle", što znači biti zaštićen ali i zaklopljen. Dečak je pušten iz tegle, kao davni duh iz boce. Ni toga dečaka, ni glavnine onih oraha iz naslova više nema tamo gde su bili. Nestali su ili izmešteni, u vremenu i prostoru - kaže pisac.

TRAJANjE PLAVOG KOLA

UVEK nešto počinjemo, i ne možemo biti ni u šta sigurni. Ni da ćemo nešto prestati, niti nastaviti. Samo se Plavo kolo nastavlja, unedogled, sa starim i novim igračima. Treba li pominjati koliko mi znači što je tekst pun meni dragih bića bezbedno pohranjen među plavim koricama sa Zmajevim znakom. Plave korice "vežu nerođene sa mrtvima", da prizovem Raičkovića, iz tih istih korica. Destilat lične memorije tako ulazi u prostor gde se bolje čuva - kaže Hamović.

Ističući da je Hamovićev prozni prvenac autofikcija, zasnovana na nizu autobiografskih detalja o odrastanju, književni kritičar dr Radivoje Mikić kaže:

- Pripovedajući o detinjstvu i mladosti, Hamović nastoji da pokaže kako se formira jedan pogled na svet i kako se iz tog pogleda oblikuje i jedna stvaralačka imaginacija. A ta imaginacija je uvek vezana za prostor (dvorište u kući pored Ribnice, očev zavičaj u Hercegovini, kuća na Zlataru, Beograd) i uvek ima za cilj da pokaže kako se povezuju unutrašnji ritam jednog života i istorijski sadržaji, posebno oni koji svedoče i o porodičnoj i o nacionalnoj prošlosti i, primera radi, stradanja u Jasenovcu. Pričajući o svom detinjstvu, o naoko svakodnevnim događajima, Hamovićev pripovedač nas usmerava u onaj pripovedni svet u kome se kreću i junaci Vladana Desnice, Branka Ćopića, Danila Kiša.

Mozaički komponovan, sačinjen od kratkih narativnih sekvenci, roman Dragana Hamovića je sav u znaku jednog pripovednog majstorstva, jednog suverenog baratanja rukavcima vrlo složene priče, zaključuje Mikić.