Učesnici Treće interkatedarske srbističke konferencije - koju čine predstavnici svih srbističkih katedri na svim filološkim, filozofskim, učiteljskim i pedagoškim fakultetima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, uključujući i predstavnike Instituta za srpski jezik SANU, Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Društva za srpski jezik i književnost Srbije i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu jednoglasno su usvojili:
Najnovije iz rubrike
“ČAROBNOJ FRULI“ DVE NAGRADE: Uspeh Pozorišta mladih na 34, Kotorskom festivalu pozorišta za djecu
PREDSTAVA Pozorišta mladih iz Novo Sada „Čarobna frula“ sa upravo završenog 34. Kotorskog festivala pozorišta za djecu, održanog u Kotoru od kući se vratila sa dve nagrade.
13. 07. 2026. u 14:57
NAJBOLJI RADOVI 58. „PJERA“ NA JEDNOM MESTU: Prelistajte katalog!
NAGRAĐENI i odabrani radovi najboljih domaćih karikaturista, priče o tradiciji konkursa i satiri koja već gotovo šest decenija govori jezikom karikature.
13. 07. 2026. u 14:11
"UNIŠTAVALI SMO SE OD VINJAKA I ISPUŠILI KAMION CIGARETA": Hopkins podelio uspomene boravka u Jogoslaviji
ENTONIJA Hopkinsa publika najbolje pamti po ulozi Hanibala Lektora u filmu "Kad jaganjci utihnu".
11. 07. 2026. u 14:47
REČ JE NAŠ OBRAZ PRED BOGOM: Nagrada "Stevan Raičković" uručena Slobodanu Ristoviću
ZA pesničku knjigu "Zavičajna vrana" (izdavač Udruženje književnika Republike Srpske) Slobodanu Ristoviću (1952) danas je u SKZ uručena ugledna nagrada "Stevan Raičković" za najbolju zbirku u prošloj godini.
10. 07. 2026. u 23:25
"JA SAM UMRO ZAJEDNO SA MOJOM ĆERKOM I ŽENOM": Život Đorđa Kadijevića obeležile porodične tragedije
VELIKAN jugoslovenske kinematografije, Đorđe Kadijević, umro je u 94. godini u Beogradu. On je iza sebe ostavio neizbrisiv trag i brojna dela, a tokom života se susreo sa brojim izazovima.
10. 07. 2026. u 22:30
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.