Učesnici Treće interkatedarske srbističke konferencije - koju čine predstavnici svih srbističkih katedri na svim filološkim, filozofskim, učiteljskim i pedagoškim fakultetima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, uključujući i predstavnike Instituta za srpski jezik SANU, Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, Društva za srpski jezik i književnost Srbije i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu jednoglasno su usvojili:
Najnovije iz rubrike
" GOSPA NOLOM" NA OTVARANJU: U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, večeras počelo 71. Sterijino pozorje
U SRPSKOM narodnom pozorištu u Novom Sadu, našem najstarijem teatru, večeras je počelo 71. Sterijino pozorje, besedom reditelja i teatrologa Svetigora Rapajića, a zatim predstavim " Gospa Bila" po tekstu Isidore Sekulić u režiji Sonje Petrović, u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta.
26. 05. 2026. u 21:06
ZLATNA MEDALJA LJUDMILI STEFANOVOJ: Otvorena izložba 18. Međunarodni trijenale "Pozorište u fotografskoj umetnosti"
U Foajeu scene " Pera Dobrinović". Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, uoči svečanog otvaranja Sterijinog pozorja, 71. po redu, otvorena je izložba 18. Međunarodni trijenale "Pozorište u fotografskoj umetnosti".
26. 05. 2026. u 19:31
KROZ JEZIK SE DUŠA NAJBOLJE SLUTI: Pesniku Nenadu Šaponji uručena nagrada "Meša Selimović" za zbirku "Blizanac vremena" (FOTO)
PESNIK treba da se izbori za pravo da koristi određene reči, ali mora da prepoznaje njihova najdublja značenja.
26. 05. 2026. u 16:05
SRETO TANASIĆ: Zlatna žica identiteta
Živimo u vremenu u kome se sve što je važno za srpski narod višestruko umanjuje, a gura mu se sve ono što ne samo da nije važno, nego preti da razori naše duhovno biće, time i da nestanemo kao Srbi.
26. 05. 2026. u 14:27
MUCIJEVI DANI – Festival pozorišne igre šesti put u Ateljeu 212!
POSLEDNjI mesec pozorišne sezone posvećen je Festivalu „Mucijevi Dani”, koji već šesti put donosi u Atelje 212 radost pozorišne igre i razmene umetničkih iskustava, ali i sećanja i ukazivanja na značaj umetnika koji su obeležili ne samo život i istoriju ovog pozorišta, već i celokupne naše kulture.
26. 05. 2026. u 13:44
Dragoljub
22.06.2022. 02:53
А о савременим проблемима онога што се зове српски језик (језик Срба) данас не рече се ништа. Како толики српски лингвисти не приметише и не казаше ниша. Да ли је то добро за целину српскога народа да тако буде разбијен у стандардном језику (двоизговорност) само српски народ, да ли је вредно да само српски народ данас у целој Европи буде разбијен у свом писму, да своје писмо мења (замењује) туђим писмом (хрватским) у 21. веку, да ли је то нормално да су се други боље објединили у својој варијанти српског језика од самих Срба који су стандарднојезички лошије објединили од свих других корисника тог (лингвистички) истог језика? Ништа не рекоше толики српски лингвисти докле ће да замајавају српски народ својом лажном "борбом за ћирилицу" при чему у Правопису српскога језика Матице српске на 15. страни тврде да српска ћирилица "још није егзистенцијално угрожена"? Очигледно, српски лингвисти знају већ близу сто година да се баве само дескрипцијом, али не и нужном дорадом Вукове реформе и, наравно, решавањем питања писма Срба на начин на који су питање писма решили сви други народи у Европи, а ми замењујемо своје практичније, боље, једноставније и лепше писмо много лошијим писмом за српски језик -- хрватском гајицом.