"ZENIT" JE VRHUNAC AVANGARDE: Čuvena kolekcija LJubomira Micića od utorka izložena u Narodnom muzeju
U VELIKOJ sali zdanja na Trgu republike, od utorka je pred publikom izložba "Zenitistima celog sveta. Iz zaostavštine Ljubomira Micića u Narodnom muzeju u Beogradu", čiji je autor muzejska savetnica Gordana Stanišić. Ovom postavkom, naša najstarija muzejska institucija obeležava vek od objavljivanja prvog broja časopisa "Zenit", glasila prvog avangardnog jugoslovenskog pokreta - zenitizma.
Najava za izložbu "Zenita" iz 1924./ Rad Kandinskog pod imenom Violet
Upravo najvredniji i najznačajniji deo zaostavštine čuvenog srpskog pesnika, proznog pisca, književnog kritičara, glumca, prevodioca, čuva se u Narodnom muzeju. Naime, posle Micićeve smrti, odlukom Skupštine opštine Vračar, njegova bogata "Zenit kolekcija" podeljena je 1980. između Narodne biblioteke Srbije i muzeja.
Deo koji sada baštini muzej čini 385 umetničkih dela - crteža, kolaža, akvarela, pastela, grafika, kao i slike i skulpture. Tu su i originalna izdanja časopisa "Zenit", publikacije iz "Zenitove" biblioteke, plakati, brošure, leci. Kolekciju upotpunjavaju albumi, fotografije, pisma i lični predmeti Micića i njegove supruge Anuške, ali i brata Branka (Micića) Ve Poljanskog.
Prvo jugoslovensko, književno-umetničko avangardno glasilo "Zenit", kao internacionalnu reviju za umetnost i kulturu, Micić (inače rođen u Jastrebarskom, 16. novembar 1895) pokrenuo je u Zagrebu 1. februara 1921. Usled nesuglasica sa hrvatskim kulturnim miljeom, redakcija se 1923. premestila u Beograd. Tu "Zenit" izlazi do 1926, kada vlast, zbog kritičko-polemičkih stavova Micića, zabranjuje njegov 43. broj. S vremenom se časopis gasi, a braća Micić, Ljubomir i Branko, odlaze za Pariz.
- Misionarska uloga Ljubomira Micića, međutim, daleko je kompleksnija od aktivističkog manifestovanja eklektičnih stavova zenitizma - piše u najavi izložbe u Narodnom muzeju. - Inicijativom Micića u "Zenitu" je redovno promovisana nova umetnost, razmenom aktuelnih informacija i teoretskih napisa brojnih domaćih i inostranih saradnika uspostavljani su kontakti sa avangardnim umetnicima i književnicima, organizovane značajne manifestacije i izložbe u Kraljevini SHS i u inostranstvu.
I svojim vizuelnim identitetom "Zenit" je bio srodan avangardnim časopisima nemačkog ekspresionizma, italijanskog futurizma, ruskog konstruktivizma, suprematizma i dadaizma.
Na izložbi posvećenoj jubileju ovog svetskog, a našeg avangardnog pokreta, biće predstavljen izbor 90 slika, crteža, kolaža i grafika. Reč je o delima koja pripadaju vodećim pravcima epohe - ekspresionizmu, kubizmu i postkubizmu, ruskoj avangardi i konstruktivizmu. Među autorima čiji su radovi izloženi su Mihailo S. Petrov, Jovan Bijelić, Jo Klek/Josip Sajsel, Avgust Černigoj, Vasilij Kandinski, Aleksandar Arhipenko, Laslo Moholj-Nađ, El Lisicki, Mark Šagal, Serž Šaršun, Branko Ve Poljanski, i mnogi drugi.
BUNTOVNO I PROVOKATIVNO
REFORMISTIČKI karakter "Zenita" ogledao se, s jedne strane, na idejno-strategijskom planu - u njegovoj programskoj orijentaciji i manifestnoj retorici, izvorno levičarskog profila, u estetici kriticizma i poricanja, buntovnički provokativnog, ponekad i anarhističkog oglašavanja i ponašanja - piše u najavi postavke.
Preporučujemo
ZENITISTI CELOG SVETA: Narodni muzej predstavlja dela iz ostavštine Ljubomira Micića
22. 12. 2021. u 17:28
PREDAVANjE IGORA BOROZANA U NARODNOM MUZEJU: O evropskom i srpskom simbolizmu
21. 12. 2021. u 17:28
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
ODREKLA SE RUSIJE ZBOG SRPSKOG REPREZENTATIVCA! Rusi otkrili zašto je njihova zvezda uzela državljanstvo Srbije
Rusija je, otkako je počeo rat u Ukrajini, na meti brojnih sankcija, pa i sportskih, usled čega brojni ruski vrhunski sportisti ne mogu da učestvuju na međunarodnim nadmetanjima. Zbog toga je jedna zvezda Rusije rešila da promeni sportsko državljanstvo - i uzme srpsko, a nije se dugo čekalo na reakciju ruskih zvaničnika.
06. 05. 2025. u 19:27
KAKAV ŠAMAR ZA REAL I BARSELONU: Španci posle 21 godine nemaju predstavnika na fajnal-fouru Evrolige
Pošto su košarkaši Barselone izgubili od Monaka rezultatom 85:84u petoj utakmici Evrolige
06. 05. 2025. u 22:25
AMERI U ŠOKU POSLE ČUDA DENVERA U OKLAHOMI: Ne mogu da veruju šta je Nikola Jokić doživeo
Nikola Jokić je obično taj koji šokira svetsku košarkašku javnost zbog onog što radi u dresu Denver nagetsa, ali je ljubitelje NBA lige ovoga puta šokiralo - ono što je dožive.
06. 05. 2025. u 20:15
SPEKTAKL U POLUFINALU LIGE ŠAMPIONA! Produžeci odlučili finalistu na meču Inter - Barselona
Fudbaleri Intera plasirali su se u finale Lige šampiona, pošto su večeras u spektakularnom revanšu polufinala savladali Barselonu rezultatom 4:3 posle produžetaka.
06. 05. 2025. u 23:42
SLOVENAC POKAZUJE VERNOST LEKERSIMA: Novi ugovor Dončiću donosi pravo bogatstvo
Slovenački košarkaš Luka Dončić sprema se da produži vernost Los Anđeles Lejkersima uz potencijalni ugovor vredan 229 miliona dolara na četiri godine.
06. 05. 2025. u 15:15
SAŠA POSTHUMNO ODLIKOVAN: Ona je umesto Suzane primila nagradu - prisutni odali poštu estradnom magu
MELOS estrada je sinoć obeležila 35 godina postojanja. Onim koji su najviše doprineli estradi dobili su priznanja.
06. 05. 2025. u 12:32
"NOVOSTI" SAZNAJU: Nakon Litvanije, još jedna država zabranila prelet srpskog aviona do Moskve
NAKON Litvanije, i letonske vlasti zabranile su prelet srpskog aviona do Moskve u kome je trebalo da bude predsednik Srbije Aleksandar Vučić, saznaju "Novosti".
06. 05. 2025. u 18:27
NEBENZJA ODUVAO LAŽNOG VISOKOG PREDSTAVNIKA ŠMITA, PA IZAŠAO IZ SALE: Neću da te slušam, nemaš pravo da govoriš!
U SAVETU bezbednosti Ujedinjenih nacija je u toku redovna polugodišnja sednica o situaciji u BiH na kojoj je ruski ambasador Vasilij Nebenzja izjavio je da Kristijan Šmit nema pravo da govori u ime međunarodne zajednice u Savetu bezbednost, a onda izašao iz sale ne želevši da ga sluša.
06. 05. 2025. u 17:03
OBRT! Bastijan Švajnštajger skinuo burmu, pa poručio: "Bilo je lepo..."
NE STIŠAVAJU se priče o razvodu Ane Ivanović i Bastijana Švajnštajgera. Iako se bivša teniska šampionka i nemački fudbalski as godinama predstavljaju kao skladan par, društvene mreže i mediji poslednjih nedelja bruje o navodnoj krizi u braku i razvodu.
04. 05. 2025. u 11:07 >> 11:11
Najnovije iz rubrike
"NOVOSTI" VAS VODE U "MADLENIANUM"
UKOLIKO želite prijatno provedeno veče uz atraktivne operske i pozorišne predstave, dovoljno je da pratite naš portal.
06. 05. 2025. u 09:37
"MOJOJ MAJCI" U ITALIJANSKOM INSTITUTU ZA KULTURU U BEOGRADU": Otvorena izložba fotografija Ivon de Roze
Izložba "Mojoj majci" autorke Ivon de Roze otvorena je večeras u Italijanskom institutu za kulturu, gde će trajati do 22. maja.
05. 05. 2025. u 20:51
VALADONOVA ZATVARA "POMPIDU": Do kraja ovog meseca traje poslednja izložba pred petogodišnje renoviranje pariskog "Bobura"
Brižljivo odabranom izložbom, francuski nacionalni centar za kulturu i umetnost "Žorž Pompidu", poznatiji široj javnosti kao "Bobur", oprostiće se od publike na duži niz godina zbog renoviranja.
05. 05. 2025. u 15:11
GEOPOLITIKA SVETOSAVLJA - SAVIN PODVIG ZA SPAS NARODA: Novo izdanje jedine političke studije o Svetosavlju prof. dr LJubiše Despotovića
SVETOSAVLjE je mnogo više od religioznog osećanja, ono je i geopolitički pogled na svet i kulturna, pravna, moralna i prosvetna praksa koji su srpskom narodu dali identitet i omogućili stvaranje države na opasnom prostoru sučeljavanja najvećih svetskih sila i njihovih univerzalističkih religija i ideologija. Ponovno upoznavanje i razumevanje dela i zaveta srpskog svetitelja - modernizatora je jedini način da se srpski narod spase sa ruba biološkog i identitetskog opstanka, suštinska je poruka knjige "Geopolitika Svetosavlja" prof. dr Ljubiše Despotovića u izdanju Arhiva Vojvodine i Instituta za političke studije, u kome je autor naučni savetnik i predsednik Naučnog veća.
05. 05. 2025. u 13:13
POZORIŠNA KRITIKA: Ima li zemlje za mladiće?
SMEH koji izazivaju neuki pozorištanci Ive Brešana, a neki i vrlo prevejani prevaranti i lopuže, dok se za lovu od države "kulturno uzdižu", danas je potpuno drugog kvaliteta od premijere "Predstave Hamleta u selu Mrduša Donja", sedamdesetih prošlog veka.
05. 05. 2025. u 06:45
Komentari (0)