MILIJANA MIĆUNOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Najveće priče žive u običnim ljudima, a sela najlepše čuvaju tradiciju (FOTO)

U VREMENU kada se istinske vrednosti često gube u buci svakodnevice, voditeljka Milijana Mićunović podseća da su najveće priče upravo one koje žive u običnim ljudima.

Foto: TV Una

U intervjuu za "TV novosti" uoči velikog hrišćanskog praznika ona otkriva kako vera, tradicija i ljudskost oblikuju njen privatni i profesionalni put.

Kada društvene mreže diktiraju trendove, a brze vesti brišu trajnost, Milijana u emisiji "Gradske priče" na TV Una, ostaje verna autentičnom novinarstvu. I upravo u različitim ispovestima šarmantna voditeljka pronalazi ne samo profesionalnu inspiraciju, već i lične lekcije koje menjaju pogled na svet.

*Šta za vas lično predstavlja Uskrs i kako ga doživljavate van televizijskih obaveza?

- Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik i podsećanje da je život pobedio smrt. Kroz medijski posao sam primetila da iz godine u godinu sve više postajemo tradicionalisti, umesto da se učvršćujemo u veri kao istinski vernici. Pravoslavna tradicija i naši običaji su nešto najlepše, ali ne treba zaboraviti suštinu ovog velikog praznika. Za mene lično, Vaskrs predstavlja nadu i jedinu istinu, da je Hristos pobedio smrt. Kada god smo u tami, kada smo pali, kada smo daleko od Boga, javi se ta nada i Hristov poziv da ga sledimo.

*Koliko su tradicija i običaji važni u savremenom društvu i da li mislite da ih dovoljno čuvamo?

- U tradiciji i običajima čuvamo naš kod, korene i krv od koje smo potekli. Mnogo je lepo znati da i ja danas na isti način mesim pogaču i farbam jaja baš kao što je to radila i moja čukunbaba pre više od sto godina. Ali, ne treba mešati crkvene običaje sa sujeverjem. Svakodnevno čitamo u medijima naslove „ako ovo uradite na današnji dan, pratiće vas sreća“, „danas žene nikako ne treba da...“. To nije dobro. Sujeverje i pravoslavni običaji ne idu u isti koš. Uprkos širenju „modernog talasa“, verujem da i danas uspevamo da sačuvamo tradiciju i običaje. Ali, bitno je da se tu ne zaustavimo. Pogotovo u ovim teškim vremenima kada nam svima treba smirenje, neka nam prvi i najvažniji običaj bude - liturgija. Tu ćemo pronaći i smirenje, ali će se i mnogi odgovori otkriti.

*Postoji li neki uskršnji običaj iz vašeg detinjstva koji i danas rado praktikujete?

- Prvi i najvažniji, da smo svi na okupu. Nema ništa lepše od kuće tih dana tokom praznika. Taj osećaj topline je neuporediv ni sa čim. Kada je reč o uskršnjim jajima, u našoj kući se ona farbaju na Veliku subotu. Baš kao kada sam bila mala, i sada je za mene rezervisano samo finalno mazanje jaja uljem. Majstorije ukrašavanja su u rukama mame i bake. Tradicionalno, od malih nogu, nedeljom svi zajedno idemo na liturgiju.

*Da li vas je rad u emisiji „Gradske priče“ naučio nečemu novom o tome kako ljudi širom Srbije obeležavaju Uskrs?

- Rad na „Gradskim pričama“ mi je pokazao koliko je naša zemlja bogata različitostima, drugačijim običajima... Svaki kutak Srbije ima svoj pečat kojim se ponosi. Oduševljava me i sama činjenica da, na primer, Novi Sad i Beograd koji su na manje od 100 kilometara imaju po neki drugačiji običaj. Ipak, iako je moja emisija o gradovima, moram priznati da su sela ta koja najviše čuvaju tradiciju i na najlepši način proslavljaju Vaskrs.

*„Gradske priče“ bave se sudbinama „običnih“ ljudi. Šta vas je motivisalo da upravo takve priče stavite u prvi plan?

- Od nastanka medija, najviše se pažnje poklanja zvezdama. Što je super, mnoge sjajne priče smo čuli od njih. Međutim, verujem da vrlo često mnogo više ima da kaže onaj čovek uz kojeg često lepimo taj epitet „običan“. Tek kada im priđem, kada razgovaram sa njima, shvatim da su oni sve samo ne obični. Privilegovana sam što mi je svaki dan drugačiji i što stalno upijam nove energije tih fantastičnih, (ne)običnih ljudi.

*Koliko je danas teško pronaći autentične, neispričane priče u vremenu kada nam se čini da je sve već viđeno i otkriveno?

- U eri društvenih mreža, veoma je otežano. Međutim, u Srbiji je toliko zanimljivih ljudi, neotkrivenih mesta, da će uvek biti inspiracije za nove priče. Ali, ono što me uvek rastuži je činjenica da, vrlo često, najzanimljiviji sagovornici ne žele da podele priču sa javnošću. Što na kraju dana i razumem. Nekada je lepše sačuvati to svoje od upliva tuđih energija i mišljanja.

*Da li vam se dešavalo da neka priča koju ste otkrili promeni vaš pogled na život ili ljude?

- Bilo je mnogo takvih priča. Posle svakog snimanja bogatija sam za jedno novo iskustvo. Međutim, za sada je najveći utisak na mene ostavila Vesna Knežević, prodavačica magazina „Lice ulice“. Ostala je bez doma, bez porodice, pa opet, uspela je da probudi neverovatnu snagu da se bori dalje. Tu snagu prenosi kroz svoje stihove koje piše i koje poklanja prolaznicima uz magazin. Posle ovog snimanja, često se zapitam kakve boli kriju prolaznici koje susrećem. I baš zato što ne znamo ko kakve bitke bije, treba da budemo pažljiviji jedni prema drugima.

*Često govorite da svaki grad krije svoju dušu, pa kako je prepoznati i preneti gledaocima kroz televizijski format?

- Najbolji recept je pustiti sagovornike da je pokažu. Niko to neće bolje ispričati od njih samih. Vrlo često ta energija na terenu je toliko jaka, da je nemoguće da je i gledaoci ne osete.

*Koliko su lokalne pijace, zanatske radnje i „mali“ ljudi zapravo čuvari identiteta jednog grada?

- Upravo oni čuvaju ključ identiteta grada. Dovoljno je da odete na lokalnu pijacu i shvatićete kako funkcioniše taj grad. Saznaćete ko je pravi „šerif“, znaju li da se zabavljaju, prihvataju li novajlije... Ali, i čućete glavne tračeve grada. (smeh). Na društvenim mrežama ljudi teže da se uklapaju, da prate trendove, ulica je ta koja prkosi i čuva autentičnost. Tu se krije identitet.

*Koja je najneobičnija ili najneverovatnija priča na koju ste naišli tokom snimanja emisije?

- Dejan, neobični genijalac iz Jagodine, ostavio je na mene najveći utisak. Bilo koji datum da izaberete u proteklih 136 godina, on će vam u nekoliko sekundi otkriti koji je to dan u nedelji bio. Dejan je dečko sa poteškoćama u razvoju kojem je Bog oduzeo na jednoj strani, a na drugoj mnogo dao. Nažalost, bojim se da mi kao društvo ne znamo da prepoznamo nadarenost takvih ljudi.

*U novoj sezoni fokus je na „neprolaznim pričama“. Šta za vas čini jednu priču bezvremenskom?

- Činjenica da nije fokus na aktuelnom, već na onom životnom, neprolaznom. Ne jurimo događaje, već živote neobičnih ljudi. Takve priče gube breme informativnog programa, da priča mora da se objavi danas i da se već do kraja dana gledaoci ne sećaju koju priču su pogledali.

*Kako izgleda proces nastanka jedne epizode, od ideje do emitovanja?

- To je najzanimljivije. Mislim da bi trebalo da napravimo jednom priču upravo o tome. Ništa ne bih mogla bez svog tima. Vrlo često volim da kažem da smo mi sveto trojstvo. Nema dobre priče bez dobre montaže i dobrog snimanja. Imam sreću da radim sa velikim kreativcima, a to su Čedomir Stojanović i Nenad Nešić su kraljevi kadra, a Pavle Kunovčić i Stanko Milovanović su kraljevi montaže. Oni mi u mnogome olakšavaju posao. Koliko je neka priča moja, toliko je i njihova, ne bih mogla bez njih. Što se tiče ideja, posle određenog vremena, priče same pronalaze put do tebe. A samu realizaciju te ideje, uskoro ćete gledati i to. Mnogo smeha, poneka rasprava, ali na kraju jedan veliki kreativan haos zbog kojeg i radim ovaj posao. Nedavno smo dobili i novog člana tima. Luka Vujović zajedno sa mnom luta gradovima tražeći nove priče.

*Koliko je izazovno ostati veran autentičnom novinarstvu u vremenu senzacionalizma i brzih informacija?

- Kao i u svemu u životu, najbitniji su dobro postavljeni temelji. Imala tu sreću da učim od sjajnih profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Oni su nam od samog početka ukazali na to da put senzacionalizma nije put kojim treba da ide iko ko sebe naziva novinarom. Pored toga i privatno me nikad nije zanimala ta vrsta serviranja informacija.

*Da li smatrate da emisije poput „Gradskih priča“ mogu da promene način na koji gledaoci doživljavaju svoju okolinu?

- Ukoliko samo jedan gledalac shvati da „običan“ čovek u stvari nije običan, smatram da je naša misija uspela. Nije nužno da promene potpuno svoj doživljaj okoline, dovoljno je da sledeći put mnogo više obrate pažnju na komšije pored kojih prolaze svaki dan.

*Koliko vas je ovaj projekat promenio, kako profesionalno tako i privatno?

- „Gradske priče“ su pre svega, meni promenile doživljaj okoline. Naučila sam mnogo od mojih sagovornika, uspeli su da me izvuku iz mehura istoimišljenika, kojim smo vrlo često okruženi. Pokupila sam i neke „cake“ starih zanata, u slučaju da promenim profesiju (smeh). Za sad sam daleko od toga, jer je ovaj format učinio da se još više zaljubim u novinarstvo.

*Šta biste poručili mladim novinarima koji žele da se bave pričama o ljudima i životu, a ne samo vestima?

- Svaki format nosi nešto dobro, ne treba bežati ni od jednog formata. Moj savet je da se svakako isprobaju prvo u vestima. Tu se stiče zanat, sve ostalo je nadograđivanje. Probala sam različite formate i da shvatila sam da je dokumentarni program nešto što me najviše ispunjava, nešto zbog čega mi nije teško da idem na posao. Savet kolegama je da ne slušaju nikoga. Samo osećaj u stomaku će im reći da li zaista rade dobru stvar, da li su se usidrili u njima najbolji format.

*Koju biste poruku, u duhu Uskrsa, uputili našim čitaocima i šta je ono što nam danas najviše nedostaje?

- Shvatila sam radeći ovu emisiju da, što su nam gradovi puniji, to smo mi prazniji duhom. Okrećemo glavu na nezgode prolaznika; ne mešamo se u tuđe probleme, jer nisu naši; ne borimo se za pravdu, jer verujemo da nepravda neće sustići nas. To je veoma pogrešno. Nije floskula da ukoliko svako od nas učini bar taj jedan mali korak koji je do njega, nastaće lanac koji je nepobediv. Mnogo je lepo pomoći i potpunom neznancu. Ostavite bar nešto hrane onom čoveku koji prosi i pored kojeg prolazite svakodnevno, nemojte da okrećete glavu na nasilje i što je najbitnije, nemojte da ga vi činite. U ovom ludom vremenu loših vrednosti, verujem da nam najviše nedostaje ljubavi. Trčimo za novcem, karijerom, virtuelnim svetom, pogrešnim vrednostima. Zaboravljamo suštinu. Najlepše je voleti. Hajde da trošimo energiju samo na to, da volimo i budemo voljeni.

BONUS VIDEO:

ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković | Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Poznati

0 0

NOVA NjEGOVA "TAMARA": Boris Novković slavi 40 godina karijere uz ovu kultnu pesmu (FOTO)

09. 04. 2026. u 17:40

Poznati

0 0

POKAZALA NOVI IZGLED: Pevačica smršala više od 12 kilograma posle porođaja (FOTO)

09. 04. 2026. u 15:50

Poznati

0 0

OVE GODINE SAM SVE REKLA KROZ MUZIKU: Stoja Novaković o karijeri i medijskoj ilegali (FOTO)

08. 04. 2026. u 22:49

Poznati

0 0

NEMA DRUŠTVENE MREŽE, A "ZAPALIO" INTERNET: Milanče Radosavljević dobio podršku najvećih zvezda (FOTO)

08. 04. 2026. u 20:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije