MILAN POPOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Dedovina je "kuća nije na prodaju", a parče zemlje je dar za budućnost (FOTO)

TREBA motivisati ljude da se probude, spasu dedovine, sačuvaju sklonište za svoje potomke, jer samo onaj ko ne misli ništa taj i ne vidi šta donosi budućnost i šta će značiti parče zemlje sa bunarom, odžakom i visokom ogradom.

Foto: Aleksandar Obradinović

Ovako na početku razgovora za "TV novosti" govori Milan Popović, popularni TV novinar, autor i voditelj emisije "Moja dedovina" koju gledamo svakog petka u 21 čas na Prvom programu Radio-televizije Srbije. Svakog petka Milan sa svojom ekipom motiviše ljude da obnove svoju dedovinu na selu, sa željom da se "vrati" život na selo, kao i da se svi ujedine.

- Ima emisija koje pomažu siromašnima, vraćaju ljude na selo, a "Moja dedovina" uspela je da mlade ljude iz grada motiviše da svojom energijom, za generacije koje dolaze, spasu mesto koje su preci mukom stvarali. Nesigurna vremena od virusa korona, pa do ratova koji se danas vode dodatno su potvrdili zdravu tezu - dedovina može biti mesto i za prelepe trenutke, ali i za "crne dane" ako ikada dođu.

Foto: Aleksandar Obradinović

*Za novu sezonu "Moje dedovine" prijavilo se više hiljada ljudi. Pričaje mnogo, epizoda je malo. Kako ih birate?

- Naša ekipa bira "glavne glumce" za određeni region. Tražimo emotivne priče koje mogu da motivišu ljude iz tih krajeva da urade isto, da obnove dedovinu. Naša emisija nije humanitarnog karaktera i naši domaćini su obično mlađi ljudi iz grada koji svojoj dedovini daju neku novu ulogu i spašavaju ognjište predaka. Sve se dešava pred kamerama i za tri dana, uz pomoć najmilijih, nalik nekadašnjoj mobi, pokazuju svoju slogu i snagu. Naša misija je i da skrenemo pažnju da se ne proda dedovina, jer ona pripada našim naslednicima. Zato se na kraju svake epizode i stavlja tabla na dedovinu na kojoj piše: "Nije kuća na prodaju".

*Nove epizode vode vas u okolinu Priboja, Babušnice, Leskovca, Boljevca, Blaca. Gde ćete nas još povesti i koje ćete sudbine oslikati unovom serijalu?

- Putujemo i nadomak Lukovske banje, Sokobanje, Čačka, Kuršumlije, Grdelice, Aranđelovca, Radan planine, ali i ka istoku Srbije kraj Despotovca i Kladova. Jedan od "najšarenijih" serijala do sada. Na Dunavu u selu Korbovo na samoj granici sa Rumunijom završavamo 70. dedovinu po redu.

*"Moja dedovina", kao što kažete, stigla je do 70. domaćina. Šta vam je bio motiv?

- Moj stav je da svaki autor u medijima mora da ima određenu misiju. Neki imaju časnu, a neki neku drugu. Moj odabir je da sve što ikada snimim bude na korist novih generacija u Srbiji. Da probam da predočim na vreme neke pojave koje će budućnost baciti pred njih. Zato sam i radio serijale o zatvorima, kako bih sa kolegama, mladima skrenuo pažnju gde vodi kriminal, o navijačima, kako bismo osvetlili i ovo polje koje deluje primamljivo mladima, onda "Zadnja kuća Srbija", u kojoj smo govorili još pre 10 godina šta će biti kada nam mladi odu, a ne rađa se dovoljno dece. Sada čekamo da iz dalekih zemalja dođe neko da vozi autobus, neko da radi na skeli, neko da pere sudove, a kroz serijal "Moja dedovina" poruka je da sačuvamo ono što nam čuva leđa, dedino i babino imanje i selo. Dok njega imamo, niko nas ne može ucenjivati.

Foto: Aleksandar Obradinović

*Šta je najveći izazov koji ste imali tokom obnove imanja u emisijama koje ćemo gledati?

- Da se sa samo tri hiljade evra, koje donosimo kao poklon serijala, da se kupi građevinski materijal, uradimo sve. Pre pet godina to je bilo šest prosečnih plata, a pošto je budžet ostao isti, sada se i uz dodavanje novca domaćina često mučimo. To jeste izazovno, uzbudljivo, ali zna da bude i naporno.

*Pred kamerama Radio-televizije Srbije dešavaju se čuda. Od potpuno napuštenih imanja, koje su jedva opstala, a kuće bile skoro pred rušenjem - nastaju dedovine za ponos. Šta vam prolazi kroz glavu dok je sam proces rada na imanjima?

- Gledam koliko ovaj narod može da bude složan, koliko ima snage i koliko je sve to nestalo za samo jedan vek. U tim trenucima snimanja Srbija deluje kao ona koju su nam ostavili pradedovi posle Prvog Svetskog rata. Složna familija, složan narod - spreman na sve.

*Osim što obilazite Srbiju uzduž i popreko, prenosite svoja znanja mlađima. Ima li mladih koji su uprkos dominaciji "onlajn" novinarstva voljni da pođu vašim stopama?

- Obukom mladih ljudi bavim se već 20 godina. Do sada sam znanje preneo na preko 700 omladinaca. Televizija je skupa igračka i zahtevaće sve veće budžete da bi se dobio kvalitet dovoljan da opravda potrebu gledalaca da na njihovim ogromnim televizorima nešto izgleda kao "Netflix". Naravno, govorim o savremenijim dokumentarnim formatima. U budućnosti će to biti privilegija samo najboljih. Mnogo boljih i od nas. Ono što znam jeste da se sve veći broj mladih odlučuje za sportsko novinarstvo, ali sve manje za živi program poput vesti i slično. Verujem da će naša profesija polako gubiti mlade, da će informativni program gubiti snagu, sve će se manje gledati, ljudi će tražiti alternativne načine informisanja svuda u svetu, a od zabave na televiziji će tražiti preskupi spektakl. Zato sam pesimista da televizija može da izdrži borbu protiv onlajn medija. Tačnije, neće.

Foto: Aleksandar Obradinović

*Šta publika najviše voli kod vas?

- Naši gledaoci kroz godine praćenja sadržaja koji moj tim pravi znaju da mogu da nam veruju. Da mogu da osete iskrenu emociju, pravu sliku i da sagledaju Srbiju i iz naših emisija dobiju inspiraciju. Nekada je ton depresivan, poput serijala "Zadnja kuća Srbija", i surovo istinit, a nekada motivišući i pozitivan kao "Moja dedovina", jer je važno pokrenuti ljude.

Foto: Aleksandar Obradinović

*Dugo ste na medijskoj sceni, šta vam je novinarstvo donelo, a šta oduzelo?

- Novinarstvo mi je donelo da vidim i doživim ono što drugi neće nikada imati prilike. To mogu da zahvalim i građanima i televiziji. Na Javnom servisu zato i radim, ali i zbog toga što je to mesto na kome rade najbolji orkestri, umetnici, glumci, timovi emisija, poput "Sasvim prirodno", "Kvadrature kruga", "RTS ordinacije, "SAT-a", "Trezora", i da ne nabrajam dalje. Svi mi smo se izborili da nas publika prati i da nam veruje. To ne možete ili ćete teško ako imate vlasnika (čitaj - gazdu). Novinarstvo mi je donelo i mnogo izazova, a jedan od glavnih je da za ovih 26 godina koliko radim sačuvam obraz, sebi i dugogodišnjim saradnicima. Ovaj posao je predivan, ali traži rad "do koske".

Foto: Aleksandar Obradinović

*Supruga Marija, autorka i voditeljka emisije "RTS ordinacije", i vi ste iz istog esnafa. Koliko vama znači da se i u privatnom, bračnom, ali i u poslovnom smislu dopunjujete?

- Najvažnije je da razumemo prirodu posla. Moja putovanja na teren teško bi razumeo neko ko ne zna koliko je teško snimati ovakve formate. Isto važi i kada je Mariji potrebna podrška za njene teške pripreme emisija. Kažu da smo nas dvoje sada jedini medijski bračni par, a sećate se da sunekada to bili Zvonimir i Majda Šimunec. Sad smo mi Popovići. To da smo nedavno proslavili sedamnaestu godišnjicu braka dovoljno govori o našoj slozi i razumevanju.

*Gde je vaša dedovina i koje emocije u vama budi?

- U selu Mihajlovac kod Smedereva, iz koga su poreklom i mama i tata. Za mene je dedovina mesto na kome sam hodao bos, jeo najlepše trešnje, mazio tek rođeno jagnje, pio crno vino svog dede, gledao TV Studio B i TV 3K, slušao glasno muziku dok sam skakao sa loptom u rukama ka košarkaškom obruču koji su mi nana i deda napravili od neke savijene žice. To je mesto na kome sam jurio sa vučjakom Arisom, a danas je to mesto na kome je moj vučjak Vučko, na kome je deda koji ima skoro 90 godina i mesto na kome su "one lipe iz detinjstva" za sve ove godine izrasle, da su skoro više od kuće. Vreme je nezaustavljivo i to mi govori kad god svratim.

Foto: Aleksandar Obradinović

KAD IZ SVETA DOĐE MLADOST, I BORBA JEDNOG MATIJE

*KOJA priča vas je najviše dirnula?

- Uvek me pogode priče o deci. Tako je uvek bilo do sada. Međutim, ove sezone me najviše iznenadio dolazak preko 100 ljudi na useljenje jedne dedovine na 1.300 metara nadmorske visine na imanje gotovo bez puta. Mnogo dece, omladine, rođaka, a sve u čast dede koji je stvorio tu dedovinu pre 70 godina došavši na praznu livadu. Odatle su svi odškolovani, udali se i ženili, otišli u beli svet, a onda došli da proslave obnovu dedovine.

*A koja je za vas bila najteža i najpotresnija priča, ili najsrećnija?

- Jedna od najdražih borbi je za dedovinu jednog Matije. Posle teške bolesti, koju je pobedio učestvovao je kao domaćin. Mesecima kasnije javili su nam da se bolest vratila i da se opet bori. Znamo da je neviđeni junak i da će opet pobediti. To ćemo proslaviti, kad Bog da, na dedovini.

BONUS VIDEO:

Šampioni u fokusu: Hadži Purići i 300 medalja šampiona znanja

Preporučujemo

Poznati

0 0

MORAM VODITI RAČUNA O SEBI: Nikola Rokvić vodi zdrav život i vežba punom parom (FOTO)

16. 09. 2025. u 19:10

Poznati

0 0

MOJA ŽIVOTNA DVADESET PETICA: Željko Vasić o jubileju, počecima i muzičkoj inspiraciji (FOTO)

16. 09. 2025. u 17:20

Poznati

0 0

PETICIJA NA POMOLU: Srpski pevač iz Austrije snima spot u muzeju čuvenog muzičara, a građani Beča ljuti (FOTO)

15. 09. 2025. u 19:25

Poznati

0 0

PRED 18 HILjADA LjUDI: Haris Džinović u Voloderu skupio deset puta više publike od broja građana (FOTO)

15. 09. 2025. u 17:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije