JEZIK IZ RODNOG KRAJA I SOKAKA: Vlasta N. Cenić, prvi dobitnik nagrade "Milovan Danojlić" za najbolju knjigu poezije za decu

PRE nekoliko dana novoustanovljena nagrada "Milovan Danojlić", za najbolju knjigu poezije za decu, uručena je Vlasti N. Ceniću (1957) za zbirku "Zagrl'te ih pesme moje", u izdanju "Pčelice".

Foto Privatna arhiva

Knjiga sadrži svojevrsne pesničke portrete 31. srpskog pesnika za decu, među kojima su Zmaj, Vučo, Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Arsen Diklić, Dušan Radović, Branko V. Radičević, Dragan Lukić, Stevan Raičković, Miroslav Antić, Branislav Crnčević, Milovan Danojlić, Gordana Brajović, Ljubivoje Ršumović... Rođen u Kočanima kod Doljevca, Cenić je, kao profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika, radni vek proveo u svom kraju radeći u OŠ "Vuk Karadžić". Veliku pažnju izazvale su njegove dve zbirke "Bate će se ženi" i "Selo sas jedan padež" napisane na prizrensko-timočkom dijalektu. Dobitnik je nagrada "Bulka", "Gordana Brajević", "Zlatno Gašino pero", a svojevremeno je proglašen za najboljeg nastavnika u Jugoslaviji. Kao veliki ljubitelj glume, u Amaterskom pozorištu u Doljevcu ostvario je zapažene uloge u predstavama "Zona Zamfirova" i "Hasanaginica".

Kako ste se odlučivali koje ćete pesnike zagrliti stihovima?

- Zahvalan sam Goranu Markoviću, direktoru IK "Pčelica", što je prihvatio moju ideju da napišem pesme o pesnicima srpske književnosti za decu. On je, uz to, bio i "kum" naslova

- "Zagrl'te ih, pesme moje" - što se, pokazalo se, ispostavilo kao pravi izazov za sve: za izdavača, za sjajnog ilustratora Mladena Anđelkovića, i za mene, koji sam prvo morao da izaberem pesnike koje ću opevati. Namerno sam na početku knjige stavio Luku Milovanova Georgijevića, jer je on, još 1810. godine, napisao prvu pesmu namenjenu deci. Zbirkom simbolično pozivam svoje pesme da zagrle pesničke uzore - prethodnike i savremenike.

Prateći našu dečju književnost, birao sam one koji su meni bili najdraži - prvo kao čitaocu, a kasnije i kao stvaraocu. Od njih sam učio. Njihove reči su beležile mnoga detinjstva.

Šta ste od izabranih pesnika naučili i šta je važno da mališani o njima znaju?

Odgovoriću vam stihom iz pesme o Dušanu Radoviću:

Govorio pesnicima da za decu pišu vedro.Vedrina je onaj vetar što pokreće dečje jedro.

Meni, zagledanom u detinjstvo, on je pesnička zvezda vodilja kroz livade poezije. Uz Dobricu Erića, on je bio i ostao moj veliki vaspitač. Od svih izabranih pesnika naučio sam da poezija treba da obraduje, a ne da zbunjuje čitaoce. Svi oni su se prema deci odnosili s poštovanjem - kao prema ravnopravnoj i pametnoj publici. Razgovarali su s njima kao sa sebi ravnima, nikada s visine. U pesmama sam opisivao i detinjstvo svakog autora - jer sam želeo da mladi čitaoci shvate koliko je detinjstvo važno. Ono nas određuje za ceo život. Svi ovi pesnici su kao deca - mnogo čitali. Milovan Danojlić je čitao u hodu, na putu od Ivanovaca do škole u Ljigu! To su prave poruke za današnju decu:

Da čitanje nije navika - već način da sebe izgradiš.

Pisanje na dijalektu, a da vas svi razumeju, bio je veliki izazov...

- U srpskoj poeziji za decu malo je knjiga napisanih na dijalektu. Jedan od razloga je strah pesnika - nesigurnost kako će deca, posebno ona iz urbanih sredina, prihvatiti poeziju ispunjenu zaboravljenim rečima. Međutim, ja verujem da to nije nepremostiva prepreka.

Postoji rešenje: na kraju knjige može se dodati rečnik manje poznatih reči, ili pratiti knjiga audio-zapisom - bilo na CD-u, bilo preko QR koda za slušanje. Moje knjige "Bate će se ženi" i "Selo sas jedan padež" mogu se u celosti slušati.

Već četiri decenije družim se s decom - u selu i gradu, u Srbiji i van nje - i mogu s ponosom da kažem: deca vole dijalekat. Možda ne razumeju baš svaku reč, ali osete ono važnije - melodiju, ritam, vedrinu. Pisac dijalekatske književnosti ne izmišlja jezik. On govori jezikom svog naroda. To zaveštanje - te reči koje su nam u nasleđe ostavili preci - čuvam kao amajliju. Pišem govorom svog detinjstva, jezikom kuće i kočanskih sokaka, jer samo tako mogu da dočaram mirise, zvuke i slike tog beskrajnog detinjstva. Time ostavljam poruku i mom unuku Novaku, i svoj deci: učite književni jezik, ali nikad ne zaboravite ni maternji. Ne stidite se reči koje su vas odgajile. Dijalekat je naš izvod iz matične knjige rođenih! Izgubimo li ga, jao nama...

Može se pretpostaviti da ste snažnu inspiraciju pronalazili i u profesiji kojom ste se bavili?

- Ozbiljnije pisanje počelo je kada sam se zaposlio u školi u Doljevcu - istoj onoj u kojoj sam bio đak. Želeo sam da svojim učenicima približim gramatiku - i onda sam počeo da pišem pesme o gramatičkim pojmovima.

Tako su počela prva, stidljiva kazivanja pesama na književnim večerima. Put je bio otvoren. Trebalo je samo koračati - i naći svoj pravac. Možda je meni bilo i teže. Ja sam dete sela, iz poljoprivrednog kraja. Ali verujem da pesništvo ne poznaje provinciju.

Umetnost ne zavisi od sprata na kome živiš, već od dubine iz koje pišeš.

Nažalost, mi iz malih sredina često ne možemo da se "nametnemo" metropoli i delimo pesničku sudbinu na jednake delove. Ali ja sam, nakon 35 godina stvaralaštva, s ponosom izgradio osećaj pripadnosti i mom Kočanu, i mom Nišu, i mojoj Srbiji - pa i šire. A pesma se vraća tamo odakle je i potekla - u učionicu, u sokak, u srce.

Delite li zabrinutost onih koji upozoravaju na sve veću dominaciju novih tehnologija, posebno među mladima, pri čemu knjiga kao da ostaje u drugom planu?

- Deca su deca - ista u svim vremenima i na svim meridijanima: radoznala, maštovita, neumorna. Ali moram priznati - nešto se jeste promenilo u deci 21. veka. (Ili ja starim?)

Sve je manje one koja čitaju. To je danas izazov - ali ne za decu, već za nas: bibliotekare, nastavnike, roditelje, profesore književnosti.Naš zadatak je da ih usmerimo, da im približimo lepotu književne umetnosti i snagu pisane reči. U eri informacionih tehnologija, moramo se boriti da knjiga u klasičnom obliku preživi. Ali ja verujem u to!

Tehnologija ne mora biti neprijatelj knjige - ako knjiga ostane prijatelj deteta.

Zabrinutost delim, ali verujem da rešenje nije u zabrani, već u izboru: da deci ponudimo živu, blisku, savremenu knjigu - a ne samo uspomenu na nju. Knjiga mora da bude prisutna u glasu, igri, školi, medijima - samo tako će ostati u srcu.

Sa ponosom ističem i jednu akciju koja je rođena ovde, na jugu Srbije - u Aleksincu: zove se jednostavno, a tako uzvišeno - Čitalići. Pokrenuta pre deset godina s namerom da pokaže da se u školama još uvek čita, akcija traje na radost dece, nastavnika, bibliotekara - i roditelja, ne smemo ih zaboraviti, jer su i oni dragoceni u ovoj bici za čitanje.

S obzirom na nagradu i veliki odjek nagrađene zbirke da li razmišljate da slične ode posvetite i nekim drugim piscima za decu?

- Ne, ne planiram da nastavim sa pisanjem ovakvih oda drugim autorima. Ovo delo je nastalo iz unutrašnje potrebe da se poklonim najboljima - to je moj izbor srca i čitanja, a ne katalog. Ali verujem - i to uvek ponavljam - da je srpska književnost za decu među najboljima u Evropi, pa i u svetu.Imamo bogatu tradiciju, živu poetsku reč, neverovatne stvaraoce i nasleđe koje još traje i raste. Mnogo je autora koji zaslužuju da im se mladi čitaoci približe pesmom, pričom, dijalogom. Neka to bude izazov i poziv mlađim pesnicima, nastavnicima, bibliotekarima, urednicima - i svima koji veruju da dečja knjiga nije manja, nego dublja.

Kroz igru i smešak

- Biti prvi nosilac nagrade "Milovan Danojlić" velika je čast, ali i tiho breme. Čast, jer se ime velikog pesnika izgovara kao molitva. A breme - jer ono prvo - uvek nešto označava. Postavlja smernicu. Ocrtava početak puta kojim će koračati drugi. Milovan Danojlić je znao da su reči "poslednji orijentiri u pomrčini postojanja", da se, kad im se pomuti smisao, gubi "stajna tačka u prostoru". U vremenu opšteg poništavanja ove "stajne tačke", razborit govor ostaje jedno od poslednjih utočišta ljudskosti. Otuda i moj strah, i moja nada, dok sam pisao ovu knjigu. Strah da ne izgubim nit sa prethodnicima. A nada da će ta nit deci biti putokaz. Kroz igru, kroz smešak, kroz ljubav prema stihu. Ona je tiha molitva za bolji svet - kaže Cenić.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

Pol Oster: Uzroci zločina

11. 06. 2025. u 01:20

Dodatak Kultura

0 0

U VRTLOGU BORBE MISLI, OSEĆANjA I IDEJA: Kapitalna knjiga "Crteži i kaligrafija F. M. Dostojevskog" iz pera Konstantina Baršta

04. 06. 2025. u 06:15

Dodatak Kultura

0 5

POLITIKA STVORILA HRVATSKI, BOŠNjAČKI I CRNOGORSKI JEZIK: Izabrana dela u trideset knjiga profesora Miloša Kovačevića u "Jasenu"

04. 06. 2025. u 07:00

Dodatak Kultura

0 1

POLET - NAJLEPŠA REČ NADE I VERE: Danas će u SANU biti predstavljen 22. tom Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika

29. 05. 2025. u 07:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije