POGLED ISKOSA: Ka ideji neorenesanse
U ERI (post)moderne proglašen je za zakonit povratak svim mogućim stilovima, pravcima i pokretima. Nema preovlađujuće likovne pojave ali su sve na snazi.
Tamara Simić Dražić - Želja za srećom; Foto: Edvard Nalbatjan
Jedna od neispitanih oblasti takvog mnoštva je mogućnost estetike po uzoru na renesansnu. Prvi koji su se ozbiljno bavili tom idejom u dvadesetom veku bili su članovi beogradske grupe Mediala, ali su je projektovali u daleku budućnost. Primećeno je da kritičar koji ne ume da vodi dijalog sa sobom ne zna za osnovne pretpostavke pisanja.
Isto tako, umetnik koji nema odnos prema prošlosti ne zasniva celovito delo.
Beogradska slikarka Tamara Simić Dražić tokom decembra ima samostalnu izložbu slika i crteža u Kući kralja Petra. Učenica je čuvenog Željka Tonšića. Ova mlada slikarka (Travnik, 1985) sada je na fakultetskom usavršavanju pod mentorstvom poznatog slikara Nenada Stankovića. Zato ovladava radom sa jajčanom temperom i uljem, ljudskom figurom u njenim proporcijama i inkarnatu, portretom, što je deo upućivanja ka estetici starih majstora. Njeno posezanje za renesansom je relativno a ne apsolutno, jer kako je primetila slikarka Ljubica Mrkalj, niko više ne zna da slika na način renesansnih majstora. Ni realističko niti simbolističko, renesansno slikarstvo od koga usamljeno u svojoj generaciji polazi Tamara Simić Dražić se kao krajnje originalno smešta u svoju nišu istorije. Ostaje samo sećanje na njega i ovakvi likovni poduhvati više su omaž nego realno zasnivanje neke neorenesanse. Nisu na način renesansnih majstora znali da slikaju ni sjajni nazareni i prerafaeliti, ti veliki povratnici u devetnaestom veku na ranu renesansu, predrenesansu, na nevinost i čistotu pre pojave Rafaela. Recepture, tehnologija i slikarske tajne su zauvek izgubljeni, a ljudski, stvaralački materijal postmodernog čoveka istrošen i daleko od najveće koncentracije genija u istoriji, između četrnaestog i sedamnaestog veka. Možda se nešto slično zbilo samo u staroj Grčkoj. Iz te perspektive upoznajemo težinu napora naše slikarke i stoga ovakav naslov teksta, više se može ići ka ideji nego realizaciji neorenesanse.
Svesna izazova pa i moguće neostvarivosti najvišeg likovnog zadatka koji je sebi postavila, suočena sa teškoćama iza kojih je duh ovog olakog i neozbiljnog vremena, ova beogradska slikarka ne polazi samo od kopiranja i učenja od starih volšebnika, već nastoji da se približi onom ključnom, idealnom, što je i njih pokretalo a što dodiruje i savremenog čoveka. Ona traga za izvorima renesansne lepote, tog neviđenog cvetanja bića. Zato toliko od Sandra Botičelija na njenim platnima, Botičelija koji je prezirao pejzaž a uzdizao vrline ljudske i božanske lepote. Otuda na ovim slikama toliko heroina lepote, jasnih likova mladosti, slikarstva koje bi da otključa tajnu magičnosti slike i sveta.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"ŠEĆER MI JE JUČE BIO 20, A SRCE..." Od čega sve boluje Ivica Dačić: "Dobro sam dok ne odem kod lekara - to može još kratko da traje..."
IVICA Dačić, ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije, životno je ugrožen nakon što je hitno smeštenu bolnicu i priključen je na aparate.
25. 02. 2026. u 22:10
KINESKI "SAVRŠENI ŠPIJUN" Kako je mladić umalo pokorio američki sistem - infiltrirao se u vojsku, trebalo da ukrade tajne za borbene avione
DOK je 2013. godine mladi i ambiciozni Đi Čaoćun sletao na aerodrom O'Hara u Čikagu sa studentskom vizom u džepu, niko nije mogao naslutiti da pred sobom imaju agenta čiji je zadatak bio da potkopa same temelje američke nacionalne bezbednosti. Danas, nakon presude, zatvorske kazne i konačne razmene zatvorenika 2024. godine, njegova priča ostaje najplastičniji primer moderne kineske špijunaže.
25. 02. 2026. u 18:44 >> 18:48
POJAVILE SE CRVENE OVCE: Šok scena na Kritu, turisti šokirani - evo o čemu se zapravo radi (VIDEO)
NA mediteranskom ostrvu Kritu, stočari pribegavaju neobičnoj ali dugotrajnoj metodi zaštite svojih ovaca: farbaju ih crvenom bojom, kako bi potencijalnim kradljivcima otežali krađu i prodaju ukradenih životinja.
25. 02. 2026. u 15:32
UKRAJINCI ODSECAJU GLAVE I UDOVE SA LEŠEVA SABORACA: "Sanjam to svake noći! Da majka zna da joj je sin zaista mrtav..."
"KADA se vratim kući, imam košmare. Osećam očajničku potrebu da uradim više."
25. 02. 2026. u 12:46
NEVEROVATNA PRIČA BELGIJANCA: Ukrali mu kombi, tražili 10.000€, a onda ga našao u BiH - platio samo 1.000
KURT Hilart, čovek iz Genta u Belgiji, vratio je svoj ukradeni kombi, koji je pronašao u Bosni i Hercegovini.
25. 02. 2026. u 21:35
ZAŠTO VIŠE NE VODI EMISIJU? Šta stoji u ugovoru Dragane i Žike - otkriveni detalji
"TAKO smo se dogovorili"
25. 02. 2026. u 17:29
NIKAD JAČI UDARAC ZA RUSE OD POČETKA RATA: Ukrajinske rakete letele više od 1.300 km, pogođena ključna fabrika (VIDEO)
UKRAJINA je u subotu uveče pogodila jedno od strateški najznačajnijih odbrambenih postrojenja Rusije, napavši Votkinski mašinski zavod u udaljenom regionu, skoro 1.300 kilometara od ukrajinske granice - što predstavlja najdublji udar ikada izveden ukrajinskim oružjem domaće proizvodnje.
25. 02. 2026. u 12:25
CEO REGION JE ZGROŽEN! Evo šta je uradila takmičarka lažne države Kosovo kada je videla Srpkinju na pobedničkom postolju
BRUKA i sramota na jednom od evropskih takmičenja u tekvondou za mlade u Sarajevu!
25. 02. 2026. u 11:35
"NEMA KO DA NASEČE DRVA": Rusko selo izgubilo skoro sve muškarce u ratu u Ukrajini
U RIBARSKOM selu Sedanka, na ruskom dalekom istoku, svakodnevni život je bio težak i pre rata u Ukrajini. Većina kuća nema osnovnu infrastrukturu, kao što su voda, unutrašnji toaleti ili centralno grejanje, iako zimske temperature često padnu i na -10 stepeni Celzijusa.
24. 02. 2026. u 09:43
Najnovije iz rubrike
SVEDOČANSTVO O ŽENAMA ARHITEKTAMA U SRBIJI: Promocija knjige dr Snežane Toševe u Muzeju nauke i tehnike
KNjIGA "Od osvajanja slobode do ličnog pečata - žene arhitekti u zbirkama Muzeja nauke i tehnike" čiji je autor dr Snežane Toševe, muzejska savetnica, u utorak, 3. marta u 18 časova, u Muzeja nauke i tehnike.
25. 02. 2026. u 15:35
NAGON, RAZUM I DRUŠTVENI PRITISCI: Slike prof.dr Uroša Nedeljkovića u Galeriji SANU
GALERIJA ULUS do 14. marta predstavlja izložbu novosadskog prof. dr Uroša Nedeljkovića, pod nazivom „Proždiranje sopstva“.
25. 02. 2026. u 15:04
ODNOS ČOVEKA I PRIRODE: Radovi Radmile Lizdek u Prodajnoj galeriji „Beograd“
UMETNICA Radmila Lizdek, 26. februara do 16. marta, predstavlja se izložbom „Usporavanje“ u Prodajnoj galeriji „Beograd“.
25. 02. 2026. u 14:30
"SVET SE MENJA PRED NAŠIM OČIMA: Nova knjiga Silvane Stanković, o Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini (FOTO)
ČETIRI godine od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, izašla je knjiga „Aktuelnosti između fronta i ekrana“.
25. 02. 2026. u 11:20
OTIŠLA U LEGENDU: Preminula poznata glumica
PREMINULA je Irina Ševčuk, glumica koju je širom Sovjetskog Saveza proslavio film "A zore su ovde tihe".
24. 02. 2026. u 21:19
Komentari (0)