RADOMIR MARKOVIĆ NEGIRA KRIVICU ZA UBISTVO ĆURUVIJE: Tužilac nije verovao jedinom svedoku Branki Prpi, a jeste Ulemeku i braći Simović

PRED Apelacionim sudom u Beogradu danas je otpočeo drugostepeni postupak protiv optuženih za umešanost u ubistvo novinara "Dnevnog telegrafa", Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine.

FOTO: Arhiva novosti

Iznoseći predloge, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Milana Radonjića i Ratka Romića, predložila je Apelacionom sudu da se izvrši rekonstrukcija ubistva Slavka Ćuruvije, kao i da se sasluša njegov sin Rade Ćuruvija. Branilac je objasnila da je ovaj izjavio da je trpeo pritiske, ali ne od strane Državne bezbednosti. 

- Imajući u vidu svedoke koje planirate da saslušate, predlažem da se pribavi zahtev od Tužilaštva, zbog čega je prisluškivan moj kolega Miša Ognjanović. Da li je to naložio tužilac koji je sada i u ovom postupku i da li je taj predlog u vezi sa svedočenjem svedoka koje ste pozvali. Pre svega braće Aleksandra i Miloša Simovića - kazala je advokat Dobričanin Nikodinović. 

Suđenje se nastavlja u sredu i za tada je zakazano saslušanje  Milorada Ulemeka Legije, kao i braće Aleksandra i Miloša Simovića. 

OPTUŽENI NEGIRAJU KRIVICU

Postupak se vodi protiv bivših čelnika Resora Državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i pripadnika Službe Miroslava Kurka, koji su prvostepenom presudom osuđeni na ukupno sto godina zatvora. Pojedinačno, Marković i Radonjić na po 30 godina, a Romić i Kurak na po dve decenije. Ovu presudu ukinula je Apelacija, a nakon održane žalbene sednice, odlučeno je da se otvori pretres u drugostepenom postupku, kako bi se izveli neki dokazi i tako razjasnilo činjenično stanje i donela pravosnažna presuda.

Nekadašnji prvi čovek RDB Radomir Marković doveden je iz požarevačkog zatvora "Zabela", u kojem služi kaznu od 40 godina zatvora po presudama za ubistvo Ivana Stambolića i četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali. Radonjić i Romić su u kućnom pritvoru, dok je Kurak u bekstvu i njemu se sudi u odsustvu. 

Na suđenje je došla Branka Prpa, Ćuruvijina nevenčana supruga, koja je bila sa njim u trenutku napada, a tom prilikom je zadobila lakše povrede. Prpa u ovom postupku ima status oštećene. Isti status ima i Ćuruvijina ćerka Jelena, koja se nije odazvala pozivu. 

Sudija Vesna Petrović saopštila je da će tokom narednih pet dana saslušati pojedine svedoke, za koje smatraju da će njihovi iskazi biti od koristi pri donošenju konačne odluke. Pošto je od optuženih uzela lične podatke i konstatovala da je Radonjić u međuvremenu penzionisan, a da je Romić u međuvremenu dobio dvojicu unuka, da je nezaposlen i da ga izdržava porodica, sudija je započela sa izlaganjem prvostepene presude. Prema njoj, kao neposredni izvršilac ubistva označena je nepoznata osoba, dok je Tužilaštvo ovo krivično delo na teret stavilo Miroslavu Kuraku. 

Tužilac je zatim izjavio da ostaje pri žalbi koju je uložio na prvostepenu presudu, a isto su izjavili i okrivljeni i njihovi branioci, da bi zatim okrivljeni izneli svoje odbrane.

- Ostajem pri navodima moje odbrane od ranije, pri svakoj reči koju sam izgovorio u ovom postupku - kazao je Marković. - Mi smo ovde imali izjašnjavanje 96 ili 98 svedoka, koje je predložio tužilac, i svi su rekli da nemaju neposrednih saznanja u vezi sa Ćuruvijinim ubistvom, već da to znaju iz medija ili su od nekog čuli. Tako da se tužilac oslonio na svedoka Milorada Ulemeka, koga je proglasio kapitalnim svedokom, a i on je izjavio da ne zna ko je ubio Ćuruviju i da nema neposredna saznanja, već neko svoje mišljenje o svemu tome na osnovu uličnog ogovaranja. Na osnovu njegovog svedočenja je podignuta optužnica. A jedini svedok Branka Prpa, očevidac, njenu izjavu je tužilac nekoliko puta pokušao da diskvalifikuje. Iskazi braće Aleksandra i Milkoša Simovića su kontradiktorni, a njihove izjave, kao i Ulemeka tužilac je uzeo kao dokaz.

Marković je izjavio i da je tužilaštvo u postupcima u kojima su učestvovali Ulemek i Simovići, njih okarakterisao kao manipulativne, a u ovom slučaju su "kapitalni svedoci". 

- Za sud je bitno šta su oni izjavili i šta ima od dokaza, a dokazano je da su njihove izjave suprotne od utvrđenog činjeničnog stanja - dodao je Marković. 

Optuženi je izjavio da je tužilaštvo kao motive za ubistvo Ćuruvije naveo njegovu retoriku i kritiku tadašnje vlasti. 

- Ja ne znam da je i jedna vlast pala zato što ju je kritikovao novinar, vlast ne ruše mediji - dodao je Marković.

- Nije on bio jedini i najooštriji protivnik vlasti. Ćuruvija je imao više kontakata sa predstavnicima stranih službi. Zadatak Državne službe je da se provere ti kontakti. Primenjenim merama je utvrđeno da je Ćuruvija od pojedinih predstavnika američke ambasade dobijao neka materijalna sredstva, to je potvrdila i Branka Prpa. To je nesporno. Zbog toga su primenjene mere, a ne da bi se pratio i ubio.

Marković je istakao da je Komisija koja je radila na utvrđivanju okolnosti Ćurivijinog ubistva zamaglila istinu. Dodao je da je cilj bio da se sudi tadašnjoj vlasti, a kako nije moguće suditi Slobodanu Miloševiću, optuženi su čelnici RDB. 

- Umesto da tragamo za istinom, nalagodavcem izvršiocu, rade se neke druge stvari - istakao je Marković. - Apelacija je već jednom presudu ukinula i vratila prvostepenom sudu na novo postupanje uz određene naloge, ali prvostepeni sud nije postupio po tim nalozima i doneo je identičnu presudu prvoj. Ova optužnica, ovakva kakva jeste, nije stupila na pravnu snagu, jer u toku istražnog postupka, ti kapitalni svedoci se nisu izjasnili kao neposredni svedoci, nego da misle, da pretpostavljaju i da zaključuju na osnovu nekih informacija. Jedini svedok, Prpa, bila je decidna kad je rekla da Kurak nije ubica, da on nije pucao na Ćuruviju. Po meni takva optužnica, gde je Kurak označen kao ubica, nije mogla da stupi na pravnu snagu. 

Marković ističe da Apelacija sada treba da reši nešto što je identično nečemu što su već odbacili. Ističe da se vrše određeni pritisci na sud preko medija, da se donese osuđujuća presuda. Na to mu je sudija Petrović rekla da je sud nezavistan u radu.

- Vi ste u pravu, ali takve stvari se dešavaju. Ovaj postupak će medijski biti iskorišćen, zato sam se osvrnuo na to - kazao je Marković. - Dužni smo da utvrdimo istinu, prvenstveno zbog porodice Ćuruvije, a onda i svih nas. Mi nismo počinili delo za koje smo optuženi. 

Tužilac je Markovića upitao šta je bio Ulemek kad je stupio na dužnost u RDB.

- Bio je komandant Jedinice za specijalne operacije. Nije bio član kolegijuma načelnika RDB, prisustvovao je samo kad bi imao neke zahteve koje se tiču materijalne podrške ili nekih drugih problema - odgovorio je Marković. 

Na pitanje da li je tražio nekada da se Ulemek smeni, optuženi je odgovorio da nije reč o smeni, već o nekoj vrsti tranzicije. Naveo je da je posle rata imao u planu da se JSO transformiše u drugu formaciju. Dodao je da protiv njega nikada nije vodio nijedan disciplinski postupak. 

- Nije tajna da je Ulemek bio u Legiji stranaca - kazao je Marković. - Imao sam primedbu kad sam čuo da se u Jedinici primenjuju neke mere koje se primenjuju u Legiji. To se više nije primenjivalo. Tokom NATO bombardovanja, Ulemek je bio na Kosovu, njegova Jedinica je tamo prebačena i tada sa RDB nije imao nikakvu vezu. Nije bio obavezan da me obaveštava o bilo čemu, jer je bio vezan za štab u Prištini. 

Prema Markovićevim rečima, Ulemek je došao u štab RDB sa Kosova, kad je RDB izmešten na Senjak, iznenada tokom noći, 17. aprila 1999. godine, kako bi se izmenile neke komande štaba u Prištini, koje je dobio za sutradan, pošto je smatrao da bi to donelo veliku štetu Jedinici. Tada je, kako je kazao, jedino video Ulemeka, tokom NATO bombardovanja.

Prema optužnici, Ulemek je 8. januara 2014. tokom ispitivnja u "Zabeli" ispričao da je tada saznao da su Radonjić i Kurak učestvovali u ubistvu Ćuruvije i da ih je Marković okarakterisao kao "Radonjine ljude".

Na pitanje šta misli pod manipulativnošću, Marković je kazao da je citirao tužioca iz postupka za ubistvo Zorana Đinđića i da on ima svoje mišljenje o Ulemeku i braći Simović. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije