MIKROBI ĆE "POJESTI" AFLATOKSIN: Projekat istraživača sa Univerziteta u Novom Sadu doprineće boljoj bezbednosti hrane

BEZBEDNOST hrane jedan je od najvećih problema današnjice. Sećamo se 2013. godine, kada je Srbija pretrpela značajne ekonomske gubitke, posle kontaminacije mleka aflatoksinom.

Novosadski naučnici rade na projektu "Biosolafla" / Foto Privatna arhiva

Još ozbiljniji problem je uticaj aflatoksina na zdravlje ljudi, budući da, prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka, spada u prvu grupu kancerogenih supstanci. Upravo zato je grupa naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu, počela rad na projektu "Biosolafla", čija je tema "Razvoj preparata na bazi prirodnih mikroorganizama koji će, umesto pesticida, suzbijati otrovne gljive koje proizvodi aflatoksin". Istraživanje je podržao i Fond za nauku Srbije, u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača - PROMIS.

Rukovodilac projekta dr Jovana Grahovac, vanredni profesor na Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, za "Novosti", otkriva da klimatske promene, čiji smo svedoci, pogoduju produkciji aflatoksina, pa se može očekivati da će u budućnosti ovaj problem biti još više izražen. Ceo lanac kontaminacije kreće sa polja kukuruza na kojem toksigene vrste gljiva produkuju ove supstance. Konvencionalno se u ove svrhe koriste pesticidi, odnosno hemijski preparati, uz čiju primenu se vezuju mnogobrojni zdravstveni i ekološki problemi. Sve to dovodi do najboljeg rešenja, a to je biološka kontrola koja podrazumeva primenu korisnih mikroorganizama, već prisutnih u prirodi, za suzbijanje onih štetnih.

- Prva faza istraživanja podrazumevala je prikupljanje uzoraka kukuruza iz žetvene sezone 2019. sa ciljem kreiranja kolekcije toksigenih izolata i dalje analize stepena kontaminacije prikupljenih uzoraka aflatoksinom B1 - otkriva dr Grahovac. - Epidemiološka situacija je odložila početak projekta, zbog čega je ovaj deo istraživanja urađen tokom jula i avgusta, kada su silosi bili mahom već ispražnjeni i pripremljeni za prijem kukuruza iz nove žetve.

Najveći broj uzoraka, kaže naša sagovornica, sa teritorije je AP Vojvodine kao i iz Mačvanskog, Kolubarskog i Zlatiborskog okruga. Sa njih su izolovane aflatoksigene gljive koje su bile neophodne za nastavak istraživanja. U međuvremenu je ovogodišnja žetva završena i u toku su pripreme za ponovno uzorkovanje sa većeg broja lokaliteta kako bi naučnici obezbedili validne podatke o kontaminaciji kukuruza koji sada ulazi u lanac ishrane.

Dr Grahovac ističe da suša pogoduje ostvarivanju infekcije aflatoksigenim gljivama, pa je navodnjavanje kukuruza veoma značajna preventivna mera. S druge strane, važno je i valjano proceniti momenat žetve i nakon toga obezbediti adekvatno skladištenje, kako bi se sprečio razvoj toksina.

- Aktivnosti istraživačkog tima u prvoj fazi bile su usmerene na ispitivanje potencijalnih proizvodnih mikroorganizama za novi biološki preparat namenjen suzbijanju aflatoksigenih gljiva. Za razvoj proizvodnje ciljanog biološkog preparata odabraćemo mikroorganizam najboljih karakteristika sa aspekta potencijala za suzbijanje aflatoksigenih gljiva, ali i isplativosti proizvodnje zasnovane na njegovoj primeni, što će biti predmet daljih istraživanja.

IZVORI

OSIM kukuruza, producenti aflatoksina ugrožavaju sve vrste žitarica, soju, suncokret kao i jezgrasto voće uključujući lešnik, čija je proizvodnja u našoj zemlji u ekspanziji. Izvor aflatoksina mogu predstavljati i sušeno voće i začini ukoliko nisu skladišteni na adekvatan način.

OBUKA PROIZVOĐAČA

KAKO ističe profesorka Grahovac, da bi se opravdala potrebna ulaganja u komercijalizaciju proizvodnog postupka, neophodno je da za to postoji tržište. Zato je urađena analiza u pogledu ponude i potražnje sredstava za zaštitu bilja, sa naglaskom na biološke preparate.

- Postoje primeri visokoefikasnih bioloških sredstava čija proizvodnja nije zaživela u praksi, zbog nekonkurentnosti po ceni ili nepoverenja poljoprivrednika u efikasnost - kaže dr Grahovac. - Da bismo to izbegli, organizovali smo obuke za poljoprivrednike o mogućnostima primene biokontrolnih agenasa.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

NOVI UDAR NA RADNIKE U NEMAČKOJ: Menja se jedan vid isplate

22. 05. 2026. u 16:36

Ekonomija

0 0

LUKSUZ IMA CENU: Evo šta zapravo plaćate kada rezervišete hotel sa pet zvezdica

22. 05. 2026. u 15:26

Ekonomija

0 0

"FASCINANTNO KOLIKO OVDE PAŽNjE POKLANjAJU SRBIJI" Brnabić u Pragu: U prvom kvartalu 2026. najbrže smo rastuća ekonomija Evrope, uz Kipar

22. 05. 2026. u 15:24

Preduzetnik

0 0

FLEKSIBILNOST JE ODGOVOR NA NOVU REALNOST: Čadež na GLOBSEC 2026 o budućnosti globalne trgovine i AI ekonomije

22. 05. 2026. u 14:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije