HAOS NA GLOBALNOM TRŽIŠTU: Cene ulja i šećera naglo skočile

CENE hrane u svetu ponovo su porasle u martu, pri čemu su cene biljnih ulja i šećera naglo porasle zbog očekivanog preusmeravanja poljoprivrednih inputa u proizvodnju goriva usred poremećaja u tranzitu nafte i naftnih derivata kroz Ormuski moreuz, saopštila je danas Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Foto: Artem Evdokimov / Alamy / Profimedia

Indeks cena korpe hrane FAO u martu je u proseku iznosio 128,5 poena, što je povećanje od 2,4 procenta u odnosu na februar, prema revidiranim podacima. Cene su u februaru porasle prvi put od avgusta prošle godine, za 1,1 odsto. Godišnje poređenje pokazuje da su cene hrane u martu bile veće za 1 odsto. Povećanje cena u martu prvenstveno odražava uticaj rata na Bliskom istoku i rezultirajući skok cena energije i đubriva. Trgovci očekuju da će neki prehrambeni artikli biti preusmereni na proizvodnju etanola i biodizela, ali i smanjenje proizvodnje nekih useva zbog viših troškova proizvodnje.

Gorivo umesto hrane

U takvim uslovima, cena šećera je najviše porasla u martu, za čak 7,2 odsto u odnosu na februar, uz očekivanja trgovaca da će u uslovima skoka cena nafte na svetskim tržištima, najveći svetski izvoznik, Brazil, usmeriti veći deo šećerne trske iz predstojeće žetve na proizvodnju etanola.

Cena biljnih ulja je takođe naglo porasla, za 5,1 odsto.

Suncokretovo ulje je poskupelo zbog kontinuirane oskudne ponude iz regiona Crnog mora, a palmino i ulje uljane repice prvenstveno zbog skoka cena nafte i očekivane jače potražnje za uljanom repicom u sektoru proizvodnje biodizela.

Žitarice su takođe naglo porasle, za 1,5 odsto u odnosu na februar, uz skok cena pšenice zbog prognozirane suše u SAD i očekivanja slabijeg useva u Australiji pod uticajem viših cena đubriva.

Rast cena je donekle obuzdan dobrim uslovima u Evropi i konkurencijom među izvoznicima u uslovima još uvek stabilne ponude.

Cene kukuruza su porasle samo neznatno jer je obilna ponuda nadmašila strahove od viših cena đubriva i veće potražnje za proizvodnjom etanola.

Mleko i mlečni proizvodi su poskupeli prvi put od jula prošle godine, za 1,2 procenta, prvenstveno zbog rasta cena mleka u prahu i putera, što je nadmašilo niže cene sira. Cena mesa je takođe porasla, za 1,0 procenat.

Snažna sezonska potražnja podigla je cene svinjetine u Evropskoj uniji, a cene govedine su porasle zbog smanjenog izvoza iz Brazila.

Manje pšenice

U posebnom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištima žitarica, FAO je podigao svoju prognozu proizvodnje žitarica u 2025. godini na 3,036 milijardi tona, što bi značilo rast od 5,8 odsto u poređenju sa 2024. godinom.

U 2026. godini proizvodnja pšenice mogla bi pasti za 1,7 odsto, na 820 miliona tona, procenila je FAO, ali bi trebalo da ostane iznad proseka iz proteklih pet godina.

Očekuje se da će niže cene i nepovoljni vremenski uslovi ograničiti proizvodnju pšenice u EU, Rusiji i Sjedinjenim Državama. U Indiji se očekuje da će dostići najviši nivo od kada se podaci objavljuju, a u Iranu, Turskoj i širom Severne Afrike biće bolja nego prošle godine zahvaljujući povećanim padavinama.

Međutim, FAO upozorava da sukob na Bliskom istoku i rezultirajući pritisak visokih cena energije i đubriva na troškove proizvodnje i lance snabdevanja doprinose neizvesnosti u prognozi, posebno za predstojeću sezonu sadnje na južnoj hemisferi i prolećnu sezonu sadnje na severnoj hemisferi.

Uže marže, koje odražavaju veće troškove ulaganja i stagnirajuće ili niže cene, takođe bi mogle uticati na odluku poljoprivrednika da sade kukuruz u zemljama severne hemisfere, jer poljoprivrednici razmatraju prelazak na useve kojima je potrebno manje đubriva, dodaje se, napominjući da je obim uticaja i dalje neizvestan.

Očekuje se da će globalna potrošnja žitarica porasti za 2,4 procenta u sezoni 2025/2026 na rekordnih 2,945 milijardi tona, prema novim procenama FAO, što odražava očekivani porast potrošnje krupnih žitarica.

Očekuje se da će zalihe biti 9,2 procenta veće do kraja sezone u julu ove godine nego na početku, dostižući rekordnih 951,5 miliona tona, izračunato je u najnovijem izveštaju.

Nova prognoza odražava veće zalihe u Evropskoj uniji zbog sporijeg izvoza i veće zalihe u Iranu zbog povećanog uvoza, navodi se.

Očekuje se da će trgovina žitaricama porasti za 3,6 procenata ove sezone, pokazuju nove procene, na 505,3 miliona tona.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO:

TEHERAN U PLAMENU: Snimci izraelskog i američkog reketiranja 

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

OVO JE ZA GRAĐANE STROGO ZABRANjENO: Oglasilo se Ministarstvo poljoprivrede

02. 04. 2026. u 14:44

Poljoprivreda

0 1

NA DESET ARI 100.000 DINARA ZARADE: Ova biljka zahteva minimalno ulaganje i još manje rada

02. 04. 2026. u 22:30

Ekonomija

0 0

ZBOG SKOKA CENA NAFTE: Indija povećava cene goriva za međunarodne letove

01. 04. 2026. u 23:31

Ekonomija

0 0

"PLANULA" RUSKA NAFTA: Predviđa se rast izvoza od 40 milijardi dolara

03. 04. 2026. u 15:27

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije