U NAREDNE DVE GODINE ODLUKA KO JE PARTNER ZA NUKLEARKU: Za dva bloka od po 1.200 megavata bilo bi nam potrebno od 12 do 15 milijardi evra

OD 1989. godine, kada je uveden moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, Srbija nije ozbiljno razmatrala povratak nuklearnoj energiji.

Foto: Institut Vinča

Danas se ta tema vraća u fokus, a posle nedavnog razgovora predsednika Aleksandra Vučića sa generalnim direktorom "Rosatoma" Aleksejem Lihačovom, ponuda o izgradnji nuklearke postala je konkretna opcija. Prvi čovek ruske državne korporacije za atomsku energiju ponudio je Srbiji saradnju u razvoju nuklearne energetike, od izgradnje elektrana i obuke stručnjaka do uključivanja domaćih firmi u međunarodne projekte.

Foto: Institut Vinča

U ovoj fazi važno je sagledati sve ponude i iskustva vodećih kompanija, analizirati njihove tehničke, bezbednosne i finansijske aspekte i tek potom donositi strateške odluke. Iskustvo koje kompanija "Rosatom" ima i obim investicija u nuklearne elektrane u svetu koje iznosi 55 odsto veoma je značajno i siguran sam da Srbija treba da sarađuje sa svim vodećim kompanijama u ovoj oblasti. Tu prvenstveno mislim ne samo na "Rosatom", već i na "Vestinghaus", fracuski EDF i korejski KHNP.

- Proces je podeljen u tri faze, najpre se donosi strateška odluka da li zemlja uopšte ulazi u nuklearni program, zatim slede pripreme za ugovaranje i izgradnju, a tek potom sama realizacija. Trenutno smo u prvoj fazi. Pre nekoliko dana u Ministarstvu rudarstva i energetike održan je prvi sastanak Međuresorne ekspertske radne grupe za ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, a u narednim nedeljama očekujemo formiranje Nacionalnog tela za sprovođenje programa nuklearne energije u kome će biti i predstavnici "Vinče".

Planirano je da prva faza bude završena do sredine naredne, a da pripremne faze traju oko četiri godine. Daleko smo od izgradnje, sada se postavlja institucionalni, kadrovski i regulatorni temelj bez kojeg projekat ne može ni da počne.
Šta je još potrebno?

- Izmenama zakona ukinut je moratorijum na nuklearne elektrane. To predstavlja pravni temelj za razvoj i mirnodopsku primenu. Posle donošenja konačne odluke nosioca vlasti i u zavisnosti od toga koje nuklearne aktivnosti država odluči da sankcioniše eksploatacijom nuklearne tehnologije, mora se uspostaviti regulatorni okvir u ovoj oblasti koji podrazumeva primenu širokog spektra zakona koji se odnose i na druge teme, kao što su zaštita životne sredine, planiranje korišćenja zemljišta, rudarstvo, administrativni postupak.

- Plan finansiranja nuklearne elektrane trenutno se nalazi u početnoj fazi istraživanja i pripreme, a da bismo došli do bilo kakve procene moramo imati odgovor na pitanje koliko će nuklearna elektrana imati blokova/reaktora, da li će biti smešteni u napušteno termo-postrojenje ili će se ići na izgradnju iz temelja.

Dosta faktora utiče na troškove lokacije. Ako se bude koristila nova lokacija, imaćemo i troškove eksproprijacije i infrastrukture koje ne bismo imali ukoliko se iskoristi neka postojeća TE. Do sada su procene bile da bi za dva bloka od po 1.200 megavata, uz međudržavni sporazum koji bi podrazumevao povoljna sredstva za finansiranje,bilo potrebno od 12 do 15 milijardi evra.
Imaju li interes strane partnerske kompanije ili banke da podrže projekat?

- Ovde dolazimo do nečega što se često spominje u javnosti, a to su strateška partnerstva, lep termin, zvučan, ali traje onoliko koliko i ekonomski interes na bazi koga je zaključen. Da pođemo od finansijskog interesa država i međunarodnih finansijskih institucija da podrže ovakav projekat, tu je odgovor da, definitivno postoji interes. Finansijeri ulažu dugoročno sredstva za koja garantuje država Srbija i to je za njih siguran plasman. Šta je naš interes u ovom lancu?

U međudržavnom kreditu dobijamo najpovoljniju kamatnu stopu - Kineska izvozno-uvozna banka je odobravala kredite od tri odsto, nemerljiv doprinos našem elektroenergetskom sistemu za 12 do 15 godina, u periodu gradnje rast BDP od 0,5 do jedan procenat jer će dobar deo privrede biti angažovan na izgradnji, a radi se o investiciji koja je verovatno najveća od Drugog svetskog rata. Srbija u ovom trenutku istražuje kakva bi mogla biti saradnja sa francuskom kompanijom EDF, ruskim"Rosatomom" kao i partnerima iz Koreje i SAD.

"Rosatom" je definitivno kompanija koja ima najviše iskustva u vođenju projekata izgradnje nuklearnih elektrana, kao i mogućnost da obezbedi finansiranje. Izbor partnera, opredeliće i neke druge pravce u kojima će se kretati naš energetski brod, zato je i potrebno da se u naredne dve godine odluči ko će to biti.

Foto: Institut Vinča

Prema analizi koju je poručilo ministarstvo energetike, a radila francuska kompanija, konvencionalne velike elektrane bi trenutno mogle biti isplativije za Srbiju jer koriste proverenu tehnologiju sa nižim troškovima proizvodnje po megavatu u poređenju sa prototipovima novih tehnologija. Dok mali modularni reaktori iako je tehnologija još uvek u fazi pilot projekata, zahtevaju manje početne investicije, trenutno nose veći tehnološki, pa i finasijski rizik od neuspeha.
Koliko je za zemlju veličine Srbije ekonomski opravdana nuklearna elektrana i u kojim okolnostima ona postaje isplativa?
- Ekonomska opravdanost nuklearne elektrane za zemlju veličine Srbije posmatra se kroz prizmu dugoročne energetske stabilnosti i zamene zastarelih termoelektrana na lignit, a ne prostom cenom koju ćete plaćati za struju kada se ona priključi na sistem. Nuklearna energija postaje isplativa ako ima visoku stopu iskorišćenosti.

Nuklearke su najjeftinije kada rade neprekidno. Pri radu dužem od 6.000 sati godišnje, one postaju cenovno konkurentnije od gasnih elektrana ili uglja, čak i bez uračunavanja troškova za emisiju ugljen-dioksida. Iako su inicijalni troškovi izgradnje ogromni često čine i do 75 odsto ukupnih troškova postrojenja, dok su operativni troškovi niski i stabilni tokom 60 ili više godina rada. Energetska nezavisnost proizilazi izstabilnost cena goriva, odnosno uranijuma u odnosu na veoma nestabilne cene gasa i nafte pruža predvidljivost ekonomskog razvoja.
Da li u ovakvim projektima strane kompanije ostaju izvođači ili je moguće uključivanje domaće industrije i kadrova?

- Moramo biti svesni da je moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana koji je trajao 35 godina ostavio ozbiljan trag na nauku, obrazovanje i privredu. Takođe, Srbija nema kapacitet u privrednom smislu koji je imala nekadašnja SFRJ i naše kompanije ne mogu odgovoriti najsloženijim tehničkim zahtevima, ali mogu i moraju učestvovati u izgradnji nuklearne elektrane.

Prilika pre potencijalne gradnje nuklearne elektrane u našoj zemlji je da učestvuju u izgradnji nuklearke PAKŠ 2 koja je počela. To je prilika za sticanje iskustva i osvajanje novih tehnologija.
Može li nuklearna energija zaista da obezbedi dugoročnu energetsku stabilnost Srbije?

- Zemlja koja nije energetski nezavisna teško može biti dugoročno stabilna u ekonomskom i političkom smislu. Energetika predstavlja jedan od temelja svakog društva, a izazovi koji su pred Srbijom u narednom periodu biće značajni.

Istovremeno, ovakav projekat ima potencijal da pokrene razvoj domaće industrije, unapredi naučno-istraživačke kapacitete i podstakne obrazovanje novih generacija stručnjaka. Zbog toga nuklearna energija ne predstavlja prelazno rešenje, već mogući strateški stub energetskog sistema Srbije u narednim decenijama.
Šta biste poručili građanima koji strahuju od nuklearne energije?

- Strah od nuklearne energije je razumljiv i ne treba ga potcenjivati. On je posledica istorijskih događaja, ali i nedovoljne informisanosti o tome kako savremene nuklearke funkcionišu danas. Reaktori generacije III+ imaju višestruke, pasivne i aktivne sisteme bezbednosti koji su projektovani upravo na osnovu iskustava iz prošlosti. Važno je da građani znaju da se o nuklearnom programu ne odlučuje preko noći. Konačna odluka biće doneta tek posle detaljnih studija i procena.

Građanima bih poručio da je suština ove rasprave energetska sigurnost Srbije u narednih 50 do 60 godina. Danas imamo termoelektrane koje su stare i koje će, zbog ekoloških i ekonomskih razloga, morati da se gase. Pitanje nije da li ćemo menjati postojeće kapacitete, već čime ćemo ih zameniti. Ako želimo stabilne cene električne energije, smanjenje emisija ugljen- -monoksida i dugoročnu energetsku nezavisnost, nuklearna energija je opcija koju moramo ozbiljno i odgovorno razmotriti. 

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

"ŠTEDITE NA POGREŠAN NAČIN": Električari otkrivaju kako do manjeg računa za struju

01. 03. 2026. u 15:49

Ekonomija

0 1

SJAJNA VEST ZA OVU GRUPU GRAĐANA! Evo ko od sutra može da se prijavi za pomoć od 18.000 dinara

01. 03. 2026. u 15:47

Ekonomija

0 0

KAKO DO SUBVENCIJA: Počelo prijavljivanje za kupovinu električnih vozila preko portala eUprava

01. 03. 2026. u 13:32

Ekonomija

0 0

SRBIJU U JANUARU POSETILO 143.857 STRANACA: Ove komšije bile najbrojnije

28. 02. 2026. u 18:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije