EU ZABRANJUJE UNIŠTAVANJE VIŠKA GARDEROBE: Cirkularna ekonomija smanjuje proizvodnju

EVROPSKA komisija usvojila je pre desetak dana mere, kojima se sprečava uništavanje neprodate odeće, modnih dodataka i obuće.

Foto unsplash

Cilj je da se ispoštuje koncept "cirkularne ekonomije", odnosno da se podstakne recikliranje i smanjila šteta po životnu sredinu. Iako Srbija još čeka "zelenu kartu" da bi bila na spisku zemalja članica Evropske unije, ovakve uredbe bile bi deo i domaćeg zakonodavstva. Imajući na umu trenutnu situaciju u tekstilnoj industriji, nove mere uticale bi na ograničenu proizvodnju, jer lake zarade malo bi se ko odrekao.

Procenjuje se da svake godine u Evropi četiri do devet odsto neprodate tekstilne robe bude uništeno. Ovaj otpad završava u spalionicama, prilikom čega generiše oko 5,6 miliona tona ugljen-dioksida. Primera radi, reč je o količini štetnog gasa koji stvori ukupan avionski saobraćaj samo prema Severnoj Americi, za samo mesec dana. Zato će zabrana uništavanja biti obavezna za velike kompanije od 19. jula ove godine, a za srednja preduzeća od 2030, kako bi mogla da se prilagode novim propisima.

- Ova pravila će pomoći u smanjenju otpada, ograničavanju štete po životnu sredinu i stvoriti ravnopravnije uslove za kompanije koje primenjuju održive poslovne modele, omogućavajući im da iskoriste prednosti cirkularne ekonomije - navode iz Evropske komisije. - Uništavanje će biti dozvoljeno samo u opravdanim situacijama, poput bezbednosnih razloga, ili zbog oštećenja proizvoda. Nacionalne vlasti će nadgledati poštovanje ovih pravila.

Umesto da odbacuju zalihe, kompanije se podstiču da efikasnije upravljaju zalihama, vraćanjem robe. Osim toga proizvođači treba da istraže alternative kao što su preprodaja, prerada, donacije ili ponovna upotreba.

- Tekstilni sektor predvodi u tranziciji ka održivosti, ali i dalje postoje izazovi - rekla je komesarka za životnu sredinu Džesika Rosval. - Brojke o otpadu pokazuju potrebu za delovanjem. Sa ovim novim merama, tekstilni sektor će biti osnažen da se kreće ka održivim i cirkularnim praksama.

Kada je reč o situaciji u Srbiji, male su šanse da novi propisi iz Evrope, doprinesu tome da cena garderobe bude niža. Recikliranje viška, koji je ostao posle sezonskih sniženja u magacinima butika, bilo bi ostvarivo u onoj meri koliko proizvođači mogu istrpeti gubitak. Nove mere "cirkularne ekonomije" mahom bi mogle da naprave finansijsku štetu.

- Mali proizvođači, koji ulažu resurse u kvalitetne materijale, poput eko pamuka, bili bi pogođeni snižavanje cena da bi se eventualno uništavanje izbeglo - smatra Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije. - Zato bi većina "tekstilaca" pre ograničila količinu konfekcijskih brojeva, nego da izgubi na profitu. Na primer, umesto 50 komada garderobe u jednom broju, proizveli bi 20 i tako bi se napravio balans.

Prema rečima našeg sagovornika, Srbija ima značajan broj registrovanih brendova, koji prave velike količine garderobe. U javnosti se još za sve njih ne zna, jer nisu doživele marketinški "bum". Među vodećima su, primera radi, poznati proizvođači veša i pamučne sportske odeće. Ono što je zajedničko svima koji posluju u našoj zemlji, jeste da viška u stvari - i nema.

- Mi nemamo problem sa uništavanjem, zato što trgovci forsiraju prodaju, pa makar ona dostigla nabavnu cenu. Ako i odu u minus, to ne bude više od par odsto. Konkurencija sve diktira, i uvek se nađe rešenje između proizvođača i trgovaca. Prećutno je to da se lake zarade niko ne odriče - smatra Dragić.

Za primenu evropskih propisa, diskutabilno je koliko je Srbija dobro podneblje. Ipak, s obzirom na to da idemo ka članstvu Evropskoj uniji, neminovno je da pomenute mere budu implementirane u zakonodavstvo. Biće potreban i period privikavanja.

Inače, poslednjih nekoliko godina, brza moda je dosta uticala i na domaću tekstilnu industriju i promenila zahteve kupaca, u smislu potreba za velikim serijama jeftinih odevnih predmeta. Još postoji potreba za proizvodnjom manjih serija kvalitetnije garderobe. Prema zvaničnim podacima, oko 430 tekstilaca beleži izvozne aktivnost čija je vrednost izvoza 1,1 milijarda evra. Uzimajući u obzir činjenicu da je u Srbiji za proizvodnju tekstilnih proizvoda i odevnih predmeta registrovano oko 1.100 pravnih lica, može se reći da gotovo 40 odsto privrednih društava beleži priliv deviznih sredstava, kao posledicu izvoznih aktivnosti.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

MAKRON NAJAVIO: Francuska i Indija zajedno će proizvoditi Rafale i helikoptere

19. 02. 2026. u 17:17

Ekonomija

0 0

ZA MALINARE 18.000 DINARA PO HEKTARU Glamočić:Uspostavićemo jasan sistem deklarisanja

19. 02. 2026. u 17:15

Ekonomija

0 1

VIŠAK PARA NA RAČUNU MOŽE SKUPO DA VAS KOŠTA: Evo šta treba da uradite

19. 02. 2026. u 17:11

Ekonomija

0 0

NAJJEFTINIJE I NAJSKUPLjE ZEMLjE ZA ODLAZAK U RESTORAN: Pogledajte gde je Srbija po cenama obroka

19. 02. 2026. u 16:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije