NEMA VAS U TESTAMENTU, ALI... Izostanak sa papira ne znači da vam ne pripada "nužni deo"

IAKO ostavilac može slobodno raspolagati svojom imovinom, zakon obezbeđuje da deca, bračni partner i druga bliska lica dobiju svoj minimalni deo.

Foto: Veštačka inteligencija

Nužni deo je zakonom garantovani deo zaostavštine koji pripada određenim bliskim srodnicima ostavioca, bez obzira na njegovu volju izraženu u testamentu. Ovim institutom se ograničava sloboda raspolaganja imovinom kako bi se zaštitila osnovna prava članova porodice.

Naslednici mogu zahtevati svoj nužni deo čak i kada im testamentom nije ostavljeno ništa. Reč je o minimalnom delu imovine koji im pripada po zakonu i kojeg mogu biti lišeni samo u zakonom tačno propisanim situacijama (na primer, u slučaju isključenja iz nasledstva).

Ko ima pravo na nužni deo

Nužni naslednici su lica kojima zakon garantuje pravo na deo nasledstva, bez obzira na sadržinu testamenta. Prema Zakonu o nasleđivanju, to su deca ostavioca, ostali potomci (unuci, praunuci), usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji i usvojilac iz potpunog usvojenja.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre ostavioca, njegovi dedovi i babe, kao i ostali preci, mogu biti nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju nužna sredstva za život.

Nasledni redovi i uslovi

Nužni naslednici se, kao i zakonski naslednici, raspoređuju po naslednim redovima. U prvom naslednom redu nalaze se potomci i bračni partner, u drugom roditelji, a u trećem preci, braća i sestre. Važi pravilo isključivanja - ako postoji naslednik iz prethodnog reda, sledeći red ne dolazi u obzir, pa samim tim nema pravo ni na nužni deo.

Da bi neko mogao da zahteva nužni deo, mora imati svojstvo zakonskog naslednika. To znači da bi, u odsustvu testamenta, bio pozvan na nasleđe. Ukoliko to nije slučaj, pravo na nužni deo ne postoji.

Visina nužnog dela

Iznos nužnog dela zavisi od toga kojoj grupi naslednika lice pripada i koliki bi bio njegov zakonski deo da nema testamenta.

Zakon razlikuje dve grupe:

Deca, usvojenici i bračni partner imaju pravo na polovinu svog zakonskog naslednog dela.

Roditelji, usvojioci iz nepotpunog usvojenja, braća, sestre, babe, dede i ostali preci - ukoliko su nesposobni za rad i bez prihoda - imaju pravo na trećinu svog zakonskog naslednog dela.

Na primer, ako bi nekom po zakonu pripadala jedna trećina imovine, njegov nužni deo iznosio bi jednu šestinu (za prvu grupu), odnosno jednu devetinu (za drugu grupu).

Obračun nužnog dela

Nužni deo je zakonom zaštićeno pravo koje se ne može u potpunosti oduzeti. Potomci, usvojenici i njihovi potomci, kao i bračni drug, imaju pravo na polovinu svog zakonskog dela, dok ostalim nužnim naslednicima pripada trećina.

Kada dolazi do povrede nužnog dela

Povreda nastaje kada nužni naslednik ne dobije zakonom propisani minimum. Do nje dolazi ako je ono što naslednik primi - putem testamenta, poklona ili raspodele zaostavštine, manje od vrednosti njegovog nužnog dela.

To se može dogoditi:

• ako je naslednik izostavljen ili oštećen testamentom,
• ako je ostavilac za života davao poklone drugim licima, uključujući i naslednike,
• ako kombinacija poklona i testamenta umanji pravo nužnog naslednika.

U takvim situacijama, naslednik može zahtevati dopunu do punog iznosa svog nužnog dela, i to sudskim putem ukoliko je potrebno.

Prilikom povrede najpre se utvrđuje ukupna vrednost zaostavštine. U obračun ulazi:

• imovina ostavljena testamentom,
• vrednost poklona datih naslednicima za života,
• pokloni učinjeni trećim licima u poslednjih godinu dana pre smrti.

Zatim se proverava da li ono što je nužni naslednik dobio dostiže vrednost njegovog zakonskog minimuma. Ako ne, smatra se da je pravo povređeno i može se tražiti dopuna.

Šta se ne uračunava u zaostavštinu

Zakon predviđa određene izuzetke. U ukupnu vrednost zaostavštine ne ulaze pokloni uobičajene vrednosti primereni prilikama, troškovi redovnog izdržavanja i školovanja, dobrotvorne donacije (ustanovama, crkvama, humanitarnim organizacijama) i imovina obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju.

Na ovaj način pravi se razlika između redovnih davanja i namernog umanjenja naslednih prava.

Ostvarivanje prava

Nužni naslednik može zahtevati isplatu ili dopunu svog dela tokom ostavinskog postupka. Ako sud utvrdi da je njegovo pravo povređeno testamentom ili poklonima, priznaće mu odgovarajući deo.

Ukoliko zahtev nije istaknut u ostavinskom postupku ili je osporen, naslednik može pokrenuti parnični postupak. Sud tada odlučuje o osnovanosti zahteva i visini nužnog dela.

Važno je reagovati blagovremeno i, po potrebi, potražiti pravnu pomoć.

Odgovornost za dugove

Nužni naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do visine svog nužnog dela. U tom obimu smatra se zaštićenim naslednikom.

Ako, međutim, primi više od svog nužnog dela - bilo kroz testament ili poklone, za taj višak odgovara kao i ostali naslednici, odnosno može učestvovati u namirenju dugova iznad zakonom zagarantovanog minimuma.

Da li potomci mogu preuzeti pravo

Ako nužni naslednik premine pre nego što ostvari svoje pravo, njegovi potomci mogu stupiti na njegovo mesto i nastaviti ili pokrenuti postupak, pod uslovom da je imao pravo na nužni deo za života.

Ostavilac može testamentom isključiti nužnog naslednika ako za to postoji zakonski osnov. To je moguće ako je naslednik učinio umišljajno krivično delo prema ostaviocu ili njegovim bližnjima, grubo i uvredljivo se ponašao prema ostaviocu i vodio očigledno nepošten i neradan život.

Isključenje mora biti jasno navedeno i obrazloženo u testamentu, a razlog mora postojati u trenutku smrti. U tom slučaju, smatra se da je naslednik umro pre ostavioca, pa njegovi potomci mogu naslediti umesto njega.

Za razliku od isključenja, koje se zasniva na krivici, moguće je lišenje potomka koji je prezadužen ili rasipnik. Ova mera je dozvoljena samo ako lišeni potomak ima maloletno ili trajno nesposobno dete. Tada nužni deo prelazi na njegove potomke.

(Kurir) 

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

BLUMBERG PRENOSI: Tramp razmatra izlazak iz trgovinskog sporazuma SAD, Kanade i Meksika

11. 02. 2026. u 15:57

Ekonomija

0 0

O PROGRAMU PODRŠKE I FINANSIRANjU PROJEKATA U ENERGETSKOM SEKTORU: Ministarka Đedović Handanović sa delegacijom Svetske banke

11. 02. 2026. u 14:38

Ekonomija

0 0

BACITE SE NA OVAJ POSAO I ZARADITE: Nije potrebna diploma, samo stari nameštaj

11. 02. 2026. u 13:55

Ekonomija

0 0

KUĆA BESPLATNO, ALI KADA DOĐEM... Urnebesna ponuda za stanovanje šokirala Balkan

11. 02. 2026. u 13:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije