Ekonomija

NEMAČKI GRADOVI PRED BANKROTOM: Najveća kriza od Drugog svetskog rata

V.N.

10. 02. 2026. u 16:19

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

NEMAČKI gradovi i opštine nalaze se usred najteže finansijske krize od završetka Drugog svetskog rata. Rastuća socijalna potrošnja, visoki rashodi za zaposlene i pad poreskih prihoda guraju lokalne budžete sve dublje u minus. Posledice već osećaju građani, a bez temeljne reforme odnosa između savezne vlade, pokrajina i opština, situacija preti da izmakne kontroli.

НЕМАЧКИ ГРАДОВИ ПРЕД БАНКРОТОМ: Највећа криза од Другог светског рата

FOTO: Getty Images

Prošle godine deficit gradova i opština u teritorijalnim pokrajinama dostigao je oko 31 milijardu evra, što je najveći minus u istoriji Savezne Republike. „Gradovi ovo više ne mogu da izdrže“, upozorava Burkhard Jung, gradonačelnik Lajpciga i predsednik Udruženja nemačkih gradova, ističući da se zemlja nalazi u najvećoj opštinskoj finansijskoj krizi u posleratnom periodu.

Kriza je posebno izražena u strukturno slabim regionima, poput Rurske oblasti, gde je privredna baza oslabljena, a broj dugotrajno nezaposlenih visok. Ipak, ni ranije bogate opštine na jugu zemlje više nisu pošteđene. Nakon suficita od ukupno 41 milijardu evra između 2015. godine i 2022. godine, rezerve su u poslednje tri godine potpuno potrošene.

Posledice su već vidljive. U Hajdelbergu su smanjena sredstva za brigu o deci, ukinute pojedine autobuske linije, a kulturne ustanove su povećale cene ulaznica. U Kilu je uvedeno zamrzavanje budžeta, dok je u Magdeburgu zabranjeno popunjavanje slobodnih radnih mesta. Parkiranje, porezi i takse poskupeli su širom zemlje.

Razlozi za ovu situaciju su višestruki. Slaba ekonomija smanjila je prihode, pa je porez na trgovinu prošle godine pao na 61,7 milijardi evra. Iako su ukupni prihodi opština od 2022. godine do 2025. godine porasli za oko 12%, rashodi su porasli dvostruko brže. Opštine danas snose oko četvrtinu svih državnih rashoda, a dobijaju tek 14 odsto ukupnih poreskih prihoda.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Najveći teret predstavljaju troškovi zaposlenih i socijalna potrošnja. Broj zaposlenih u opštinama porastao je za 300.000 u poslednjih deset godina, dok su socijalni rashodi dostigli više od 90 milijardi evra godišnje. Posebno rastu izdaci za decu i mlade, pomoć osobama sa invaliditetom i troškovi dugotrajne nege, koji opštine godišnje opterećuju sa više od pet milijardi evra.

Piše: Stefan Stojanović, Srpski ugao

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
Vodimo te u zemlju pobednika Watch and bet
Celo Prventsvo igraj besplatno Betboost
Early payout Kuća najvećih bonusa
Betbuilder Maksimalna isplata
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SUSRETI SA PENZIONERIMA REZULTIRALI BROJNIM MERAMA PODRŠKE
Ekonomija

0 0

SUSRETI SA PENZIONERIMA REZULTIRALI BROJNIM MERAMA PODRŠKE

NADAM se da ovo dobro raspoloženje vlada i zbog mera koje smo doneli i da će ovih 377,2 miliona evra koje ćemo vama vratiti posle 40 godina rada i doprinosa bar malo pomoći da živite bolje u ovoj godini, a mi ćemo se truditi da vredno radimo i da sledeće godine isto ovo postignemo – ovim rečima započeo je obraćanje pančevačkim penzionerima Relja Ognjenović, direktor Fonda PIO, na tribini koju je RF PIO u saradnji sa Savezom penzionera Srbije održao 14. jula, okupivši oko 320 korisnika penzija iz Pančeva i okoline.

14. 07. 2026. u 17:13

E-ATA karneti za brže granice i jednostavnije poslovanje
Preduzetnik

0 0

E-ATA karneti za brže granice i jednostavnije poslovanje

SRBIJA će od 2027. godine u potpunosti digitalizovati izdavanje i upotrebu ATA karneta, pasoša za robu, radi bržeg i jeftinijeg poslovanja. Sa više od 300 digitalnih transakcija realizovanih za samo mesec dana, Srbija je vodeća među zemljama koje izdaju kombinovane, papirne i digitalne ATA karnete za privremeni uvoz robe u 30 evropskih država sa digitalnim sistemom, pokazuju podaci platforme ATA Carnet Core Međunarodne trgovinske komore.

14. 07. 2026. u 16:16

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST U GLAVNOJ ULOZI: Fondacija Mozzart nastavlja sa ulaganjima u zajednicu

HUMANOST U GLAVNOJ ULOZI: Fondacija Mozzart nastavlja sa ulaganjima u zajednicu