NOVI POREZ U SRBIJI OD JANUARA 2025: Naplata četiri evra po toni, poznati svi detalji

SRBIJA od januara uvodi nacionalni porez na ugljen-dioksid od četiri evra po toni. Taj namet će regulisati dva zakona, o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Javna rasprava o ovim dokumentima nedavno je završena, a nakon što se sumiraju predlozi, trebalo bi da ga narodni poslanici usvoje.

Foto Shutterstock

Ako ga usvoje, sve kompanije koje proizvode struju, cement, gvožđe, čelik, aluminijum i veštačko đubrivo bile bi obavezne da plaćaju porez kako bi se smanjilo zagađenje, unapredi energetska efikasnost i obezbedi ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i stranom tržištu. Taj porez bi plaćale i firme koje uvoze „prljave“ proizvode a cilj države je da ovim rešenjima smanji troškove skupe evropske takse, poznate kao CBAM (Carbon Border Ađustment Mechanism) koja takođe stupa na snagu 1. januara 2026. godine. Naravno, ukoliko Evropska komisija uvaži srpske sertifikate o emisijama gasova.

Iz Ministarstva finansija navode da je cilj uvođenja ovog nacionalnog poreza da se kompanije podstaknu da više ulažu u OIE i dekarbonizaciju i ne gledaju na njega kao na namet, već podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju. U obrazloženju još navode i da će biti obezbeđeni fer uslovi između domaćih proizvođača i uvoznika. 

Željko Marković iz Saveza energetičara za  ističe da je reč o temi od izuzetnog značaja, koja zahteva pažljivo donošenje odluka:

– Prvi je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji se odnosi na proizvođače đubriva, cementa, gvožđa, čelika, aluminijuma i električne energije i plaća se na godišnjem nivou na osnovu procenjenih emisija iskazanih u tonama CO2 ili CO2 ekvivalenta (za gasove koji nisu CO2) u iznosu od 4 evra po toni. Za proizvođače električne energije, može se ostvariti pravo na poreski kredit od 20% sredstava koji je proizvođač uložio u mere koje donose smanjenje emisija CO2, a taj iznos ne može biti veći od 80% poreske obaveze. Svi obveznici poreza mogu da ostvare i pravo na podsticaje iz budžeta države. Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda odnosi se na uvoznike proizvoda koji su pomenuti, sem električne energije i plaćali bi uvoznici koji su obuhvaćeni porezom koji je isti kao i u prethodnom slučaju – objašnjava Marković.

On dodaje da je suština uvođenja ovog sistema slična evropskom modelu:

– Cilj je da svi energetski intenzivni proizvođači primene sve mere za smanjenje emisija, jer smo i mi potpisnici Pariskog sporazuma. Za razliku od nas, EU je fazno uvodila svoj sistem još od 2005. godine, a od 2013. godine su započete aukcije za dodelu alokacija za emisije. Uvođenjem nacionalnog poreza, CBAM taksa se umanjuje. Konkretno, ako je kod nas 4 evra po toni, a u EU 85, onda će se plaćati 81 evro po toni – navodi Marković.

Dok eksperti analiziraju efekte novih propisa, kompanije koje će biti obuhvaćene ovim porezom zasad se retko oglašavaju, iako aktivno učestvuju u konsultacijama. Iz Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije, koja okuplja firme iz pogođenih sektora, za „Alo.rs“ kažu da su učestvovali u javnoj raspravi i dali svoje komentare na oba zakona.

– Cilj nam je bio da doprinesemo da zakoni budu usklađeni sa evropskim, ali i primenljivi u praksi. Podržavamo uvođenje nacionalnog sistema oporezivanja emisija CO₂, jer je to važan korak ka sprovođenju naših strateških dokumenata o dekarbonizaciji i usklađivanju sa pravilima EU. Ukazali smo da se sistem primenjuje postepeno, uz jasno definisanu dinamiku i predvidiv rast cene ugljenika. Srbija već ima uspostavljen sistem merenja, izveštavanja i verifikacije, što je značajan iskorak, ali ga je potrebno unaprediti i povezati sa budućim mehanizmom trgovine emisijama i sistemom naplate. Važno je i formiranje fonda za tranziciju, iz kog bi se deo prikupljenih sredstava vraćao industriji kroz projekte smanjenja emisija, energetske efikasnosti i ulaganja u OIE. Ovaj mehanizam ne treba da bude samo fiskalni, već i razvojni, da sredstva od poreza budu investicija u zelenu industriju, a ne trošak koji je sputava – kaže Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije.

Ona naglašava da će ključnu ulogu imati pravilnici i podzakonski akti, koji treba jasno da definišu obaveze i način obračuna:

– Cilj naših komentara nije bio da usporimo proces, već da doprinesemo njegovoj održivosti i predvidivosti. Srbija mora da sprovede pravednu tranziciju, na način koji će očuvati radna mesta i omogućiti industriji da ostane konkurentna. Samo partnerskim pristupom države i privrede možemo istovremeno ostvariti klimatske ciljeve i očuvati ekonomski rast – ističe Simić.

Na pitanje da li će novi propisi predstavljati dodatno opterećenje za članice asocijacije, Simić odgovara:

– Uvođenje poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte biće dodatno opterećenje za naše kompanije, ali i očekivan korak usklađivanja sa propisima EU. Ključno je da ovaj sistem ne bude shvaćen samo kao fiskalni instrument, već kao mehanizam koji podstiče ulaganja u modernizaciju i smanjenje emisija. Pozdravljamo da je uveden i porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Time se domaća industrija štiti od nelojalne konkurencije i rizika da tržište Srbije postane odredište za robu sa visokim ugljeničnim otiskom, koja više ne može ući u EU. Ta mera važna je za industriju građevinskog materijala, jer je naše tržište prethodnih godina bilo izloženo značajnom uvozu proizvoda sa znatno većim ugljeničnim otiskom u odnosu na domaće proizvode. Time su bili ugroženi napori domaće industrije ka smanjenju emisija CO2, kao i investicije za razvoj ugljenično neutralnih proizvoda – objašnjava Simić.

Prema njenim rečima, ovakav pristup ne samo da približava Srbiju evropskom CBAM mehanizmu, već i motiviše proizvođače iz drugih zemalja da ulažu u sopstvenu dekarbonizaciju.

– Važno je da ovaj mehanizam zaživi u praksi na način koji obezbeđuje jednake uslove za sve učesnike i štiti domaću proizvodnju od nelojalne konkurencije. Samo balansiranom primenom oba mehanizma – poreza na emisije i poreza na uvoz – Srbija može dostići klimatske ciljeve i zaštititi svoju privredu – zaključuje Simić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije