ANALIZA "NOVOSTI": Koja su moguća rešenja za NIS

PANČEVAČKA rafinerija može da radi do 25. novembra prema raspoloživim zalihama nafte, a još uvek nema jasnijih naznaka u kom pravcu se traži rešenje za funkcionisanje "Naftne industrije Srbije" (NIS) i nakon ovog datuma. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ali da nije siguran da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne.

Foto: Promo

- Sve ovo za nas je veliko mučenje, bukvalno na dnevnom nivou - rekao je Vučić u sredu uveče u Taškentu. - Svejedno, građanima Srbije će biti obezbeđeno normalno snabdevanje. Ne znam šta će biti ideja, neki će da pokušaju da to rade, da neki fondovi to preuzmu. Da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne, ja to ne znam.

U međuvremenu, u javnosti se nastavlja razmatranje mogućih opcija za NIS koji radi pod američkim sankcijama od 9. oktobra. Vanredni profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo u Beogradu Đuro Đurić ocenjuje za "Novosti" da je Srbija između čekića i nakovnja. Kako naglašava, kontekst je politički, okolnosti u kojima smo trenutno nametnute su nam spolja, ali smatra da Moskva mora da ima razumevanja. Govoreći o potencijalnom izlazu iz aktuelne situacije, on podseća da Amerikanci hoće da istisnu ruski kapital iz kompanije, a da bi najbolja opcija bila ona sa kojom bi se saglasila i Rusija.

- Idealno bi bilo kada bi većinski vlasnici - "Gaspromnjefet" i "Gasprom", uz saglanost Vlade Srbije sproveli reorganizaciju kroz Zakon o privrednim društvima, i dogovorili se ko će biti novi vlasnik kompanije, tako da nađu najpovoljnije rešenje za obe strane - kaže Đurić. - To bi nam i na duži rok sačuvalo dobre odnose sa ruskim partnerima.

Ostale mogućnosti, kao što su nacionalizacija i stečajni postupak Rusija bi tumačila kao nepijateljski čin, a ne bi bile ni u interesu Srbije.

- Mi nemamo Zakon o nacionalizaciji, i ako bi postojala namera da se ona sprovede, morali bismo da ga donesemo - ističe naš sagovornik. - Inače, to se potpuno kosi sa američkim sistemom vrednosti gde je privatna svojina svetinja, ali oni postupaju pragmatično i nemaju problem da u inostranstvu tako postupaju i da traže da se sprovede.

Đurić podseća da je Vučić nedavno izjavio da je nacionalizacija poslednja opcija, a da su mediji u utorak preneli da neimenovani izvori iz američkih diplomatskih krugova poručuju da je "ponekad poslednja opcija - najbolja opcija". Naš sagovornik naglašava da to nije sa gledišta Ustava i zakona, ali da pod uticajem spoljnih faktora možda dođe u obzir. Kako dodaje, ovde treba imati u vidu i da bi zbog toga ruski partneri mogli da pokrenu tužbu protiv Srbije tražeći odštetu za oduzimanje prava svojine.

- Osim toga, mi ne znamo šta je definisano u međudržavnom ugovoru iz 2008. godine - navodi Đurić. - Obično je za ovakve slučajeve predviđena nadležnost stranog arbitaražnog suda, može biti i ruskog, a to znači da je isključena nadležnost našeg suda, što nam ne ide u korist.

Kada je u pitanju stečaj, on ocenjuje da bi to bilo najlošije rešenje za NIS, i "katastrofa" za nas.

- Pokretanje stečajnog postupka nije u interesu Srbije - naglašava Đurić. - To je osnov za otpuštanje, imali bismo gomilu poverilaca čija bi potraživanja odmah dospela na naplatu. Jednostavno, to bi značilo kompletno čerupanje NIS-a. Krenula bi rasprodaja strateške imovine - naftnih polja, zgrada, svega što poseduje kompanija.

Kako ističe, stečajni postupak je veoma skup i ima uvek negativan prizvuk. On navodi da bi prodaja kompanije iz stečaja bila veoma loša za naš budžet, jer bi kompanija bila prodata u bescenje.

- Tu se uvek gubi vrednost, i ona bi bila daleko manja i od one vrednosti po kojoj je NIS prodat 2008, što je iznosilo oko 400 miliona evra - kaže sagovornik "Novosti".

Osim toga, kako navodi, da bi se pokrenuo stečajni postupak mora da postoji stečajni razlog, a u ovom trenutku kompanija je likvidna i solventna. On ukazuje da sada nema pokazatalja da ne ispunjavaju svoje obaveze, niti da dugovi pretežu nad imovinom.

- Otvaranje stečajnog postupka može da traži ili neko od poverilaca da bi zaštitio svoje interese ili sam dužnik, odnosno NIS, a to znači Rusi, koji su većinski vlasnici - navodi Đurić. - Ali, mora da postoji stečajni razlog, a to je ili trajna nesposobnost kompanije da izmiruje svoje obaveze ili prezaduženost. Potencijalno takva situacija bi mogla da nastupi kada NIS ostane bez osnovne sirovine - nafte. Onda neće moći da proizvodi derivate, neće moći da stiče prihode, a njegove obaveze će da se povećavaju. To bi potencijalno vodilo do situacije da kompanija postane insolventna i da ne može da ispunjava svoje obaveze.

On dalje objašnjava da ukoliko bi takva situacija trajala tri ili četiri meseca, a ne bi se reagovalo, onda bi poverioci - banke, kreditori, finansijske institucije pokrenule kolektivni postupak za namirenje svojih potraživanja. Kako dodaje, to može biti i država i ona je poverilac. Naš sagovornik ukazuje da potencijalno, NIS i ako ostane bez osnovne sirovine - nafte, ima mogućnost da prevaziđe tu situaciju.

- Svaka firma može nekom sekundarnom delatnošću da nadomesti gubitak prihoda - navodi Đurić. - Tako je "Sartid" devedesetih godina kada je bio pod sankcijama proizvodio pečurke. NIS bi u tom slučaju morao da donese internu odluku o restrukturiranju ili promeni delatnosti.

Inače, kako precizira, dve su vrste stečajnog postupka - bankrotstvo i reorganizacija. Poverioci odlučuju u koji će se od njih ući. Đurić ukazuje i da postoji mogućnost za uvođenje prinudne uprave donošenjem specijalnog zakona (Lex specialis).

- To je urađeno u susedstvu sa "Agrokorom", ali ovde postoji razlika, jer je "Agrokor" bio prezadužen, što nije slučaj sa NIS-om - objašnjava naš sagovornik. - Onda su poverioci postali vlasnici. I to je jedna varijanta stečaja u kojoj bi NIS dospeo pod državnu kontrolu. Mora da postoji osnov za donošenje specijalnog zakona, a u našem slučaju bi bio u tome što NIS za nas ima strateški, nacionalni značaj, i što bi prestanak njegovog rada doveo u pitanje našu celokupnu privredu. Nakon toga bi se sprovela promena vlasničke strukture.

Komentarišući mogućnost da neki investicioni fond kupi NIS, Đurić smatra da bi takvo rešenje verovatno bilo prihvatljivo Amerikancima pod uslovom da Rusi hoće da prodaju nekom fondu koji nije u ruskom vlasništvu.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

Poslovanje NIS grupe u devet meseci 2025. godine: Očuvana stabilnost na domaćem tržištu naftnih derivata

30. 10. 2025. u 14:34

Ekonomija

0 0

"NEOSNOVANO ŠIRENjE PANIKE": Oglasili se iz NBS povodom navoda da im prete sankcije zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a

30. 10. 2025. u 10:37

Ekonomija

0 24

DRŽAVA NEĆE DOZVOLITI UGROŽAVANjE ENERGETSKE STABILNOSTI: Mali - Tražimo rešenje za NIS

29. 10. 2025. u 12:00

Politika

0 46

VUČIĆ O PORUCI IZ AMERIKE I NIS-U: E baš vam hvala, dragi partneri, poruku smo razumeli odavno

28. 10. 2025. u 18:18

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije