UŠTEDA SKORO 7.000 DINARA SAMO NA NAMIRNICIMA: Efekti uredbe o ograničenju marži na kućne budžete građana

DRUGOG dana od stupanja na snagu uredbe o ograničenju trgovačkih marži na 20 odsto, koje su uticale na sniženje cena proizvoda u najvećim trgovinskim lancima, potrošači ističu da je ova mera države značajna za njihove kućne budžete. Kažu da još uvek istražuju, ali da su primetili da su brojni artikli koje svakodnevno kupuju pojeftinili više ili manje, dok su neki zadržali iste cene.

Foto: Novosti

Još uvek traje usklađivanje trgovinskih lanaca sa novim merama, veliki je obim posla za zaposlene, tako da na rafovima u mnogim objektima nisu istaknute nove cene. Međutim, građani treba da znaju da one moraju da budu nivelisane u sistemu, tako da će na kasi saznati koliko košta koji proizvod. Osim toga, može da se desi da potrošači naiđu i na neki ispražnjen raf, ali to je, kako saznajemo, privremeno i vrlo brzo se popunjava artiklima.

Vladina uredba se primenjuje na 23 kategorije robe, kojima je obuhvaćeno oko 20.000 proizvoda i to onih koje građani najčešće kupuju - prehrambene proizvode, kućnu hemiju i artikle za ličnu higijenu. Smanjivanje trgovačkih marži na maksimalnih 20 odsto utiče na snižavanje cena u proseku za 15 procenata.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Značajno je da je država ciljala upravo ove grupe proizvode, ako se se ima u vidu struktura potrošnje naših domaćinstava. Tako, 41 odsto kućnog budžeta u prosečnoj potrošačkoj korpi odlazi na hranu i bezalkoholna pića, a u minimalnoj potrošačkoj korpi čak 48 procenata, što pokazuju podaci RZS za maj 2025. godine koji su poslednji obrađeni.

Što se tiče kupovne moći građana Srbije, prema zvaničnoj statistici, vrednost prosečne neto zarade u decembru prošle godine je prvi put u istoriji zemlje premašila vrednost prosečne potrošačke korpe. Prosečna neto zarada je iznosila 108.312 dinara, i bila je za 2.500 dinara veća od prosečne potrošačke korpe, koja je iznosila 105.765 dinara.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Taj trend se nastavlja, ali je u maju 2025. kupovna moć malo opala, za 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec. I dalje vrednost prosečne neto plate, koja iznosi 107.705 dinara, premašuje prosečnu potrošačku korpu koja je iznosila 107.396 dinara.

Prema podacima RZS, 40,59 odsto majske prosečne potrošačke korpe domaćinstvo utroši na hranu i bezalkoholna pića, odnosno, 43.588 dinara. Ako, uz pomoć vladinih mera, računi prosečne porodice budu niži za 15 odsto, to je ušteda od 6.540 dinara samo za hranu i bezalkoholno piće, ne računajući proizvode za ličnu higijenu i kućnu hemiju, koji su, takođe, obuhvaćeni uredbom. To im ostaje da raspodele za druge potrepštine i to u mesecu kada su uobičajeno najveći izdaci - za novu školsku godinu, zimnicu, evenutalno ogrev stižu na naplatu i rate kredita, a uobičajeno svaka porodica ima neku pozajmicu.

Posmatrano po gradovima, u maju 2025, kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Smederevo, Niš, Novi Sad i Kragujevac. U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe. Kako se kreće kupovna moć građana, pokazuje i podatak da je 2000. godine za kupovinu frižidira bilo potrebno izdvojiti 4,5 prosečnih plata, a mašine za pranje veša 6,4 zarade. U maju ove godine izdaci za ove proizvode iznosili su 0,3 odsto zarade.

Predstavnici države najavljuju da će do kraja godine prosečne plate biti veće od 1.000 evra. Od 1. decembra sledi rast penzija za 12 odsto, a od 1. oktobra minimalac se uvećava za 9,4 odsto i iznosiće 500 evra, dok će od 1. januara sledeće godine biti 550 evra. Trenutno prosečna penzija iznosi 436 evra, a sa najavljenim povećanjem dostići će 485 ili 490 evra, a pre 13 godina bila je 202 evra.

Ministar finansija Siniša Mali objašnjava da s jedne strane raste životni standard, da je država zadržala punu zaposlenost, rastu plate, penzije, minimalne zarade.

- S druge strane, kroz ovakve ekonomske mere koje su usmerene prevashodno u korist građana Srbije, dodatno pojačavamo i podižemo životni standard građana Srbije - ističe ministar.

Govoreći o merama kojima država pomaže građanima, Mali je naveo da program subvencionisanih kredita za mlade ide dobro i podsetio da je Narodna banka Srbije najavila dodatno smanjenje kamatnih stopa na stambene i potrošačke kredite što će, kako je istakao, biti dodatni pozitivni efekat na kućne budžete.

- Takođe, videli smo da su "Srbijašume" krenule u prodaju zimskog ogreva po nižim cenama, kao što smo i obećali - ističe ministar. - Sada ćemo da vidimo i oko smanjenja računa za struju za najsiromašnije građane. Raste nam životni standard, može više i treba više, ali sigurno se živi bolje nego pre. Kadgod postoji problem, kada god vidimo da nešto nije kako treba, pogotovo ako je na štetu građana Srbije kao što su bile cene u maloprodajnim lancima, odmah smo reagovali odgovorno, transparentno i rezultat se vidi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije