Ekonomija

U OVA TRI SLUČAJA NEĆETE DOBITI DINAR NA BOLOVANJU: Oni su rigorzni po pitanju odsustva sa posla

Fenix-magazin

01. 04. 2025. u 09:19

SVAKO ko je bolestan i ne može da radi uglavnom dobija punu platu – to je regulisano Zakonom o nastavku isplate zarada. Ovo važi kada je radnik sprečen da obavlja posao zbog bolesti, objašnjava Aleksandar Brederek, advokat specijalizovan za radno pravo iz Berlina.

У ОВА ТРИ СЛУЧАЈА НЕЋЕТЕ ДОБИТИ ДИНАР НА БОЛОВАЊУ: Они су ригорзни по питању одсуства са посла

Uslov je da zaposleni nije kriv za bolest. Pravo na isplatu traje do šest nedelja, nakon čega, u većini slučajeva, zdravstveno osiguranje preuzima isplatu naknade – tzv. Plaćanje za bolovanje (Krankengeld).

Poslednjih nedelja se raspravljalo o predlogu da zaposleni ne primaju platu za prva, pa čak i prva tri dana bolovanja. Međutim, mnogi ljudi ne znaju da to u nekim slučajevima već nije zagarantovano - čak ni sa lekarskim uverenjem.

Evo tri konkretna primera:

Započinjanje novog radnog odnosa Pravo na nastavak isplate zarade nastaje tek nakon četiri nedelje neprekidnog zaposlenja, objašnjava Brederek. To znači da, ako se osoba razboli u prvom mesecu od novog posla, uglavnom nema pravo na platu tokom tih dana.

Umesto toga, može da zahteva bolovanje preko zdravstvenog osiguranja – u iznosu od 70 odsto bruto, ali ne više od 90 odsto neto zarade.

Novo oboljenje sa istom dijagnozom

Ako se radnik u određenom roku ponovo razboli od iste bolesti, pravo na isplatu zarade postoji samo ako: između dve „epizode“ bolesti u kojoj nije bio bolestan sa istom dijagnozom prođe najmanje šest meseci, ili ako je prošlo najmanje 12 meseci od pojave prve bolesti.

Ukoliko jedan od ovih uslova nije ispunjen, plaćanje preuzima zdravstveno osiguranje. Poslodavac može pitati koja je dijagnoza za bolovanje, ali zaposleni nije obavezan da to otkrije – i najčešće mu se savetuje da to ne uradi, kaže Bredereck.

Poslodavac se može obratiti zdravstvenom osiguranju da proveri da li je bolovanje povezano sa prethodnim, što može uključivati i Službu zdravstvenog osiguranja (MDK).

Sumnja poslodavca u validnost bolovanja

Ukoliko poslodavac sumnja u opravdanost bolovanja, može zatražiti stručno mišljenje od MDK. Ali ovo, kaže Brederek, često nije dovoljno efikasno. Teža mera je obustava isplate zarada dok se ne dokaže opravdanost bolovanja.

Ako dođe do spora, zaposleni mora da tuži poslodavca za neisplaćene zarade, a poslodavac mora „protresti dokaznu težinu“ bolovanja. Proste sumnje nisu dovoljne – potrebni su konkretni pokazatelji, npr. da je zaposleni otpočeo bolovanje odmah po otkazu i da ono traje tačno do isteka otkaznog roka ili ako je prethodno zapretio da će „ići na bolovanje”.

Ako sud prihvati sumnju, zaposleni mora da oslobodi lekare obaveze čuvanja poverljivosti, a sud se tada oslanja na njihovo svedočenje o stvarnoj nesposobnosti za rad.