EU UBRZANO OTVARA RUDNIKE LITIJUMA NA SVOJOJ TERITORIJI: Projekti za iskopavanje već postoje u zemljama poput Španije, Nemačke, Francuske...

KRITIČNE mineralne sirovine Evropska unija smatra ključnim za ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Evropski lideri strahuju da bi težnja ka dekarbonizaciji, odnosno smanjenju emisije gasova, mogla EU da izloži novoj zavisnosti od Kine, kada je reč o snabdevanju tim materijalima, a koja bi mogla da bude gora od one koju je iskusila po pitanju ruskih energenata.

TRAŽEN Jadarit, Foto M. Anđela

Od pandemije virusa korona, a potom i rata u Ukrajini, EU je na teži način naučila lekcije o riziku oslanjanja na strateške sirovine i lance snabdevanja iz drugih zemalja. U težnji da smanji zavisnost od uvoznih metala i minerala neophodnih za zelenu i digitalnu tranziciju, u decembru 2023. je usvojila Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA). Cilj je da se osigura da EU bude proizvodna baza za električna vozila, vetroturbine i slične zelene proizvode i da se smanji oslanjanje na Kinu i druge zemlje u pogledu snabdevanja ključnim mineralima koji su neophodni za zelenu energetsku tranziciju.

U kritične sirovine spadaju retki metali i minerali koji su neophodni za različite savremene zelene tehnologije. EU je identifikovala listu od 34 kritične sirovine koje su važne za njenu ekonomiju, a za koje postoji rizik od poremećaja u snabdevanju, od kojih je 17 označeno kao "strateško" zbog njihovog značaja i globalne neravnoteže u potražnji i ponudi. Među njima su aluminijum, bakar i nikl, zajedno sa litijumom, ključnim materijalom za proizvodnju baterija za električne automobile, solarne elektrane i gotovo sve prenosne uređaje koje svakodnevno koristimo.

Foto: AP

Litijum predstavlja jednu od najtraženijih sirovina na svetu sa perspektivom da taj status zadrži i u narednim decenijama. Evropska komisija procenjuje da će ovaj metal biti 11 puta traženiji do 2030. godine, a 57 puta do 2050. O njegovom značaju svedoči i izjava šefice EK Ursule fon der Lajen, koja je govoreći o stanju u Uniji, krajem 2022, istakla da će litijum uskoro biti još važniji od nafte i gasa.

EU je jedan od najvećih svetskih potrošača te sirovine, ali ga do sada nije proizvodila, već se uglavnom oslanjala na uvoz, najviše iz Kine. Zakonom o kritičnim sirovinama jasno je definisan cilj da se do 2030. godine sve veće potrebe za tim materijalima obezbede proizvodnjom u evropskim rudnicima i to minimalno 10 odsto. Tim aktom je predviđeno i njihovo obavezno obezbeđivanje kroz reciklažu, minimum 25 procenata, kao i prerađivanjem strateških sirovina neophodnih za zelene industrije EU, 40 odsto. Propisano je i da se sirovine za litijumske baterije proizvode lokalno. Sve zemlje članice su obavezane da sprovedu sopstvena geološka istraživanja i mapiranja potencijalnih novih nalazišta, sa relevantnim nacionalnim programom koji treba da se usvoji u roku od godinu dana.

Foto: Shutterstock

Projekti za iskopavanje litijuma do sada postoje u Španiji, Finskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Irskoj, Velikoj Britaniji. Najveći potencijal za iskopavanje ovog minerala je u ležištima tvrdih stena na granici između Nemačke i Češke, u oblasti Zinvald, kao i u dolini gornjeg toka reke Rajne, gde se litijum nalazi u slanoj vodi. Krajem novembra prošle godine kompanija "Vulkan enerdži" zvanično je otvorila fabriku za proizvodnju litijuma, u gradu Landau, u Nemačkoj. Tada su iz kompanije saopštili da se u gornjem toku reke Rajne nalazi najveći evropski resurs litijuma.

I Srbija poseduje najtraženiju sirovinu, ima 158 miliona tona overenih bilansnih rezervi jedinstvene rude jadarit, koja u sebi sadrži visoke koncentracije litijuma i bora. Naša zemlja je potencijalno najznačajniji snabdevač ovim kritičnim materijalom. U tom smislu je zakon EU važan za budućnost Srbije, koja u dolini Jadra ima treće po veličini rezerve litijuma u Evropi.

Praktično, u pogledu količine i isplativosti ekstrakcije litijuma, Jadru parira jedino nalazište u Češkoj, što našu zemlju čini važnom tačkom u bilo kojim budućim planovima evropskih rudnika kritičnih sirovina. Eksploataciju litijuma u Srbiji planirala je britansko-australijska kompanija "Rio Tinto", ali je, zbog protesta meštana i dela javnosti, Vlada Srbije donela odluku da taj projekat bude zaustavljen.

Jadar je jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi, a planiran je kao podzemni rudnik, uz primenu najsavremenijih tehnoloških rešenja i mera zaštite životne sredine. "Rio Tinto", druga najveća svetska rudarska grupa, opredelila 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar" i planirala je proizvodnju 58.000 tona litijum--karbonata godišnje.

Nedavno je viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA) Mihael Šmit, za jedan beogradski medij, ocenio da bi ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine. "Jadar" bi, kako dodaje, mogao da podstakne razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta.

Zbog ključne uloge koju litijum ima u razvoju i primeni brojnih inovativnih tehnologija, za Evropu je izuzetno važno da počne da koristi svoja nalazišta litijuma i uspostavi ekološki najprihvatljiviju i najekonomičniju proizvodnju litijum-jonskih baterija na svojoj teritoriji. Ovaj metal poseduje svojstva koja ga čine idealnim za upotrebu i u medicinskoj opremi, kao što su slušna pomagala, pejsmejkeri, hirurški instrumenti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije