Ekonomija

PROIZVODNA CENA PČELARSKIH PRODUKTA SKOČILA ZA 43 ODSTO: Od meda zarade 4.000 evra godišnje

Г. В.

19. 01. 2024. u 12:13

USLED osetnog povećanja cena, Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) nedavno je uradio analizu troškova ulaganja u jedno pčelinje društvo. Uzevši u obzir najčešći proizvodni proces, u kome doprinose dva člana porodice, stiglo se do računice da je u poslednjih 12 godina ulaganje po košnici "skočilo" za 43 odsto. Stručnjaci ovo uvećanje ocenjuju kao dramatično, imajući u vidu da godišnja zarada jedva prevaziđe 4.000 evra.

ПРОИЗВОДНА ЦЕНА ПЧЕЛАРСКИХ ПРОДУКТА СКОЧИЛА ЗА 43 ОДСТО: Од меда зараде 4.000 евра годишње

Foto: pixabay

Ovakva analiza rađena je prethodno 2011. godine za potrebe Ministarstva poljoprivrede u planiranju podrške pčelarskoj proizvodnji. Sve je obračunato za pčelinjak od 100 košnica koji je orijentisan na med, sa korišćenjem jedne pčelinje paše na stacionaru i dve paše na koje se seli, gde pčelar počinje posao sa velikim znanjem. Sa njim radi još jedna osoba iz porodice. Penziono plaća samo za sebe. Godišnje ulaganje po košnici tada je u proseku bilo 80,23 evra. Najsvežije "stavljanje na papir" po istom modelu, dovelo je do ulaganje od 114,81 evro.

- U okviru troškova skoro sve je poskupelo, ali ima nekoliko stvari koje su ostale potpuno iste, i nekoliko njih koje su pojeftinile, poput troškova sređivanja prostorija u domaćinstvu radi legalne prodaje meda - navode u SPOS. - Izborili smo se i za to da se ukine pašarina. Naravno, ovo je samo jedan od brojnih modela pčelarenja. Svako može iskoristiti tabelu po kojoj je računato i da za svoj način pčelarenja izračuna troškove proizvodnje. Ali prosek je svakako takav kako smo i izračunali veoma precizno.

Kako objašnjavaju u Savezu, ono što se jednom ulaže za ceo pčelarski staž, deljeno je na 30 godina, koliki je prosečni produktivni profesionalni pčelarski staž u Srbiji. Prosečni prinos meda po košnici računat je na 32 kilograma, jer ima godina kad prinosa nema, kada su zimski gubici mnogo veći i uvek prosečno jedna trećina društava nije dovoljno razvijena za pašu, koliko god se pčelar trudio, jer to je čista biologija.

- Računali smo da se košnice sele jednim kamionom, mada 99 odsto pčelara ih seli sa 2 kamiona po 50 košnica, pa su troškovi selidbe duplo veći. Vrlo često to čine iznajmljenim vozilima. Nisu uračunati troškovi maloprodaje i marketinga, niti eventualne krađe koje su sve češće. Nije uračunat ni rad pčelara, koji će se ostvariti kroz eventualni prihod i biće predstavljen kao neto plata - objašnjavaju svoju matematiku u SPOS.

Kada se suma ulaganja podeli sa prinosom, cena koštanja kilograma meda na pčelinjaku iznosi 3,59 evra, a pre 12 godina iznosio je 2,51 evra. Ako pčelar med proda po prosečnoj ceni od 9 evra u maloprodaji i 3,2 evra u velikoprodaji, što je najbolji mogući prosek cene bez obzira na dominantnu vrstu meda, ukupno prikupi sredstava u iznosu od 15.528 evra. Trošak je 11.481 evro, pa kao zarada ostane 4.047 evra godišnje, ili mesečna neto plata od 337,25 evra. U 2011. godini mesečna neto plata iznosila je 140,75 evra, ali to povećanje zbog globalnih fluktuacija cene evra, poskupljenja troškova života i inflacije, realno nije toliko koliko se kroz cifre pokazuje, zaključuju u SPOS.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TO NAJLEPŠE PEGLA BORE Ovo je tajna mladolikog izgleda Snežane Savić

"TO NAJLEPŠE PEGLA BORE" Ovo je tajna mladolikog izgleda Snežane Savić