Ekonomija

OVA BILJKA MOŽE DONETI ZARADU I DO 15.000 EVRA PO HEKTARU: Za nju postoji sigurno inotržište, a država daje i subvencije

В.Н.
V.N.

19. 07. 2023. u 17:00

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

NA svega deset hektara ove sezone ubiraće se plod hmelja od polovine avgusta u Bačkom Petrovcu, gde se još samo ova kultura gaji, mada je svojevremeno na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.

ОВА БИЉКА МОЖЕ ДОНЕТИ ЗАРАДУ И ДО 15.000 ЕВРА ПО ХЕКТАРУ: За њу постоји сигурно инотржиште, а држава даје и субвенције

Foto: Pixabay

Rastislav Struhar jedan od uzgajivača iz Bačkog Petrovca, skreće pažnju na to da Pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje hmelja, ali da nema zainteresovanih, iako kada se posadi koren - rizon na jesen, u narednih 15 godina zemljoradnici ga više ne sade, već samo seku koren nad zemljom i iznova pokreću proizvodnju.

On objašnjava da je pre nekoliko godina dobio novčani podsticaj za podizanje stubova pošto je hmelj dugačak i širok, može da dostigne visinu od šest metara i bude širok isto toliko, pošto se omotava, piše Dnevnik.rs.

- Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi, razgovarao sam o tome sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Pokrajine, ali bezuspešno. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivara - napominje Struhar.

On hmelj ne prodaje ovde već ga izvozi u Nemačku, Poljsku, Italiju Hrvatsku, čiji uvoznici (trgovci, pivare i proizvođači čaja ) nasuprot domaćim pivarama, prepoznaju kvalitet. Doduše, male količine, svega nekoliko stotina kilograma, se proda i zanatskim pivarama, ali to su beznačajne količine, jer oni pivo proizvode u malim količinama.

- Privatizacijom domaćih pivara naša država nije postavila uslov da novi vlasnici moraju da u proizvodnji otkupljuju hmelj sa domaćih njiva, kao što je to tražila u vlasničkoj transformaciji duvanske industrije. Zato su dolaskom stranih prerađivača poljoprivrednici pre dve, tri decenije izvadili koren i odustali od ove biljke, pošto nisu imali kupce, a radili su ga u okolnim selima oko Bačkog Petrovca pa i šire čak i u Sremu. Petrovac je bio centar hmeljarstva, gde još ima sačuvano skladište i mahanizacija.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - šišarica ili kao pelet, koji je skuplji jer predstavlja viši stepen obrade, piše Dnevnik.rs

- Prosečno se može zaraditi bruto oko 15.000 evra, ali treba znati da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni. Ti troškovi su svakom poljoprivredniku najveći izdatak, jer treba obezbediti keš - priča ovaj proizvođač.

Za hmelj postoji sugurno inotržište, dobra cena i pomoć države. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek.

- S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da se okrenu hmelju su velika ulaganja, u startu proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već svake godine održavati novi koren i uz pomoć sezonske radne snage, agortehniku i mnogo rada stići do zarade - navodi Struhar.

BONUS VIDEO: MALI: Imamo niži javni dug od većih i razvijenijih zemalja

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
Vodimo te u zemlju pobednika Watch and bet
Celo Prventsvo igraj besplatno Betboost
Early payout Kuća najvećih bonusa
Betbuilder Maksimalna isplata
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

OBJAVLJENE TAČNE ADRESE U EU: Nemačka glavna baza za proizvodnju oružja za Ukrajinu Čeka se reakcija Moskve
Svet

0 0

OBJAVLjENE TAČNE ADRESE U EU: "Nemačka glavna baza za proizvodnju oružja za Ukrajinu" Čeka se reakcija Moskve

NEMAČKA je praktično postala glavna industrijska baza ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa u ratu protiv Rusije, a upravo Berlin stoji iza terorističkih napada na ruske civilne ciljeve, rekao je lider pokreta „Druga Ukrajina“ Viktor Medvedčuk. Istovremeno, on je otkrio adrese najvažnijih nemačkih kompanija koje proizvode oružje za Ukrajinu.

13. 07. 2026. u 12:47

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SUSRETI SA PENZIONERIMA REZULTIRALI BROJNIM MERAMA PODRŠKE
Ekonomija

0 0

SUSRETI SA PENZIONERIMA REZULTIRALI BROJNIM MERAMA PODRŠKE

NADAM se da ovo dobro raspoloženje vlada i zbog mera koje smo doneli i da će ovih 377,2 miliona evra koje ćemo vama vratiti posle 40 godina rada i doprinosa bar malo pomoći da živite bolje u ovoj godini, a mi ćemo se truditi da vredno radimo i da sledeće godine isto ovo postignemo – ovim rečima započeo je obraćanje pančevačkim penzionerima Relja Ognjenović, direktor Fonda PIO, na tribini koju je RF PIO u saradnji sa Savezom penzionera Srbije održao 14. jula, okupivši oko 320 korisnika penzija iz Pančeva i okoline.

14. 07. 2026. u 17:13

E-ATA karneti za brže granice i jednostavnije poslovanje
Preduzetnik

0 0

E-ATA karneti za brže granice i jednostavnije poslovanje

SRBIJA će od 2027. godine u potpunosti digitalizovati izdavanje i upotrebu ATA karneta, pasoša za robu, radi bržeg i jeftinijeg poslovanja. Sa više od 300 digitalnih transakcija realizovanih za samo mesec dana, Srbija je vodeća među zemljama koje izdaju kombinovane, papirne i digitalne ATA karnete za privremeni uvoz robe u 30 evropskih država sa digitalnim sistemom, pokazuju podaci platforme ATA Carnet Core Međunarodne trgovinske komore.

14. 07. 2026. u 16:16

Politika
Tenis
Fudbal
VODITELJKA GODINAMA NE SPAVA SA MUŽEM: To je za mene traumatično!

VODITELjKA GODINAMA NE SPAVA SA MUŽEM: "To je za mene traumatično!"