BEZOBRAZLUK PROIZVOĐAČA I TRGOVACA: I prezle poskupele zbog rata u Ukrajini?!

PROIZVOĐAČI i trgovci koriste krizu izazvanu ratom u Ukrajini da nerealno podižu cene prehrambenih proizvoda, kako bi ostvarili veću zaradu i nadomestili gubitke, a sve, na kraju, plaćaju potrošači.

Foto: Profimedia

Građani sve više strahuju od ulaska u prodavnicu, jer ih svakoga dana dočekaju nova poskupljenja. Promene su toliko česte da radnici u marketima ne stižu da istaknu sve izmene. Proizvođači se pravdaju rastom troškova proizvodnje, trgovci poskupljenjem proizvoda u nabavci, i tako se zidaju cene čijem rastu se ne nazire kraj.

Direktor poznatog austrijskog trgovinskog lanca objasnio da poskupljenje namirnica može samo delimično da se pravda visokim cenama energije i sirovina, a da je ostatak u pohlepi pojedinih koncerna proizvođača.

Prezle su jedan od prehrambenih proizvoda koji je u Srbiji zabeležio najveći skok, od oko 50 odsto. Sada kesica od 200 grama ide i do 80 dinara, što znači da je dostigla cenu pojedinih vrsta hleba od pola kilograma, koji nisu na režimu ograničenih cena. Nejasno je šta je od troškova proizvodnje moglo u ovoj meri da utiče na poskupljenje hlebnih mrvica. Cena struje za privredu je povećana tek u septembru. Gorivo je već nekoliko meseci na istom ili nižem nivou. I to se potrošači pitaju za gotovo sve prehrambene proizvode.

Marko Dragić, pravni savetnik u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, ističe da građanima samo ostaje izbor i da li nešto hoće ili neće da kupe i šta im je prioritet.

- I proizvođači i trgovci koriste nestabilnost na tržištu da bi podizanjem cena nadomestili svoje gubitke - objašnjava Dragić za "Novosti". - Trgovci imaju razne prikrivene marže. I kod proizvođača je slična situacija. Na primer, kada kupuju hranu za stoku na veliko, oni određenu količinu dobijaju gratis, a prijavljuju da su i to platili i to uračunavaju u svoje troškove.

Ekonomski analitičar, dobar poznavalac prilika na tržištu, takođe, ističe da aktuelnu situaciju koriste i jedni i drugi, ali smatra da proizvođači više diktiraju rast cena nego trgovci. Genaralno, kako dodaje, kod privrednika postoji psihološki pritisak neizvesnosti, oni ne znaju kako će se dalje razvijati situacija, zato koriste svaku priliku da podignu cene do nivoa do kog potrošači to mogu da izdrže. On ističe da kada prođe inflacija, cene neće padati, nego će se zadržati na tom visokom nivou.

Direktor austrijskog lanca supermarketa "Špar", Markus Kaser, nedavno je dobro objasnio uzrok skoka cena prehrambenih proizvoda. On ističe da poskupljenje namirnica može samo delimično da se pravda visokim cenama energije i sirovina, a ostatak je u pohlepi pojedinih koncerna proizvođača. On je u vezi sa tim koristio američki pojam "gridflejšn", što je inflacija podstaknuta pohlepom.

- Dobit pohlepnih koncerna plaćaju kupci - istakao je Kaser za "Klajne cajtung".

- Dok koncerni saopštavaju ogromne dobiti, sve više potrošača ne može sebi da priušti brašno i testeninu. "Špar" i sam proizvodi prehrambene proizvode i znamo sve o cenama sirovina i pakovanja.

Naši sugrađani su se požalili redakciji "Novosti" na veliko poskupljenje voćnog jogurta, koji je koštao 75 dinara, a sada je 125, kao i da je jedna popularna pašteta sa 110 otišla na 179.

- Sirevi su drastično poskupeli, to je neizdrživo - kaže nam Jasmina Pantić iz Beograda.

Nijedan tvrdi sir nije ispod 1.000 dinara za kilogram.

Kako u trgovinskim lancima objašnjavaju, kod namirnica koje su na režimu ograničenih cena, proizvođači su enormno poskupljivali prateće proizvode da bi nadoknadili gubitak. Mleko je bilo "zamrznuto", pa su oni podizali cene mlečnih proizvoda. Građane je iznenadilo i poskupljenje banana koje idu i do 220 za kilogram, i pomorandži čija se cena kreće od 250 do 300 dinara

- Kod tropskog voća nemamo proizvođača u našoj zemlji, tu distributeri podižu cenu - navode u jednom megamarketu.

- Oni će reći da su troškovi prevoza skočili. Treba imati u vidu da je pomorandža sezonsko voće i da su to prvi plodovi koji su stigli na naše tržište, i možda će pojeftiniti kasnije. Ali sada imamo paradoks, nikada nije bilo da je ananas jeftiniji od pomorandže, a sada jeste, jer se njegova cena kreće od 230 do 280 dinara.

S druge strane, kako dodaje, banane imamo stalno i realnije se može pratiti. Njihova cena je prošle godine počela da raste. Naš sagovornik ukazuje da je to voće uvek bilo na listi od top 10 najtraženijih proizvoda vrednosno gledano, ne količinski.

POKRETAČI INFLATORNE SPIRALE

PROFESOR Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da ukrajinsku krizu koriste i proizvođači i trgovci, ali da to može da traje neko vreme, dok potrošači mogu da podnesu. On ukazuje na dva generatora inflatorne spirale, koji nisu vezani za realan rast cena. Deo proizvođača i privrednika pokušava da predupredi inflaciju tako što unapred podiže cene. Kada se to dešava u lancu, od proizvođača do marketa, to se prenosi do maloprodajnih cena.

- S druge strane, građani pokušavaju da se bore sa inflacijom tako što kupuju više, to povećava potražnju i utiče na rast cena. Niko to svesno ne radi, ali to je inflaciona spirala u kojoj svi gubimo, samo monopolisti mogu da računaju na zaradu.

PAZARI SE SAMO OSNOVNO

VEĆINA naših građana pazari samo osnovne prehrambene proizvode zbog slabe kupovne moći - ističe agroekonomista Milan Prostran. - Potrošači koji imaju dublji džep kupuju tvrde sireve, kivi i slične proizvode. Prema njegovoj proceni, rast cena namirnica se neće zaustaviti, jer je nedostatak osnovnih proizvoda iz Ukrajine i Rusije, koje učestvuju sa 30 odsto u svetskoj proizvodnji, urušio globalni bilans hrane. U Ukrajini neće moći da se obavi setva i to će se, kako navodi, preneti na sledeću godinu.

- Srbija će imati hrane, ali cene će rasti. Problem će biti što će se povećavati pritisci tražnje sa strane. Važno da ne izvezemo zalihe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije