PUCANJE TREŠANJA: Sprečite, uberite zdravo i zaradite više

PUCANjE plodova trešnje u fazi zrenja jedan je od najvećih noćnih mora svakog voćara. Ovaj fenomen se obično dešava tik pred berbu, kada su ulaganja u proizvodnju maksimalna, a plodovi najosetljiviji. U samo nekoliko sati, dugotrajna kiša može uništiti kompletan trud i pretvoriti vrhunski prinos u tehnološki otpad.

Foto: Alexandr Steblovskiy / Alamy / Profimedia

U ovom tekstu detaljno analiziramo koji faktori uzrokuju pucanje, kako izbor sorti i podloga utiče na otpornost, i kolike gubite ovaj problem donosi voćarima širom Evrope.

1. Glavni faktori koji utiču na pucanje plodova

Pucanje trešnje je složen fiziološki proces, a ne samo mehanička reakcija na vodu.

Glavni uzročnici su:

Voda na pokožici ploda (Osmotski pritisak): Kada kiša padne na zreo plod, voda kroz pokožicu (kutikulu) ulazi u unutrašnjost usled razlike u koncentraciji šećera. Ćelije mesa ploda naglo bubre, a pokožica ne može da izdrži taj pritisak.

Naglo usvajanje vode preko korena: Ako nakon sušnog perioda usledi obilna kiša ili prekomerno navodnjavanje, koren pumpa velike količine vode u plod, što stvara ogroman unutrašnji turgor.

Faza zrenja: Kako plod zri, sadržaj šećera raste, a pokožica gubi elastičnost i postaje tanja, što trešnju čini maksimalno osetljivom u poslednjih 10 do 14 dana pred berbu.

Tip pucanja: Razlikujemo pucanje oko peteljke (prstenasto), na vrhu ploda (apikalno) i uzdužno pucanje, koje je ujedno i najrazornije.

2. Razlika među sortama: Koje su najotpornije?

Genetika igra ključnu ulogu. Sorte se drastično razlikuju po anatomskoj građi pokožice, gustini stomata i elastičnosti ćelija.

Savet za voćare: Prilikom podizanja novih zasada u rejonima sa čestim prolećnim kišama, akcenat uvek treba staviti na sorte poput Regine i Kordije.

3. Uticaj podloga na pucanje plodova

Izbor podloge direktno diktira bujnost stabla, ali i dinamiku usvajanja vode i kalcijuma, što direktno utiče na čvrstinu ploda.

Slabobujne podloge (Gisela 5, Gisela 6): Ove podloge donose raniji i obilan rod, ali plodovi na njima brže nakupljaju šećer i imaju tanju pokožicu. Zbog plitkog korenovog sistema, podložnije su naglim stresovima usled oscilacija u vlazi zemljišta, što može povećati rizik od pucanja ako navodnjavanje nije savršeno izbalansirano.

Bujne podloge (Divlja trešnja - Prunus avium, Mahaleb): Imaju dubok koren i bolje amortizuju nagle potrese sa viškom vode u zemljištu. Plodovi često sazrevaju nešto sporije i ravnomernije, što im daje blagu prednost u kritičnim momentima, ali su ovakva stabla teža za menadžment i zaštitu.

4. Ekonomski gubici: Koliko nas košta kiša pred berbu?

Ekonomske štete od pucanja plodova mogu biti totalne. Ispucali plodovi gube svaku komercijalnu vrednost za svežu potrošnju i mogu se koristiti samo u industriji prerade (destilerije, džemovi), gde je otkupna cena minimalna i često ne pokriva ni troškove berbe.

Gubici se manifestuju kroz tri segmenta:

Direktan gubitak prinosa: U kišnim godinama procenat ispucalih plodova bez zaštite može iznositi od 30% do čak 80%.

Troškovi sortiranja: Radna snaga mora ručno da odvaja oštećene plodove na traci, što drastično usporava pakovanje i poskupljuje pripremu za tržište.

Sekundarne bolesti: Na mestu pukotine momentalno se naseljava trulež plodova koja se u gajbicama brzo širi i na zdrave plodove, ugrožavajući izvoz.

5. Regionalne razlike: Kako se sa ovim bore u Evropi?

Problem pucanja trešnje nije svuda isti, jer direktno zavisi od klimatskih karakteristika evropskih regija.

Južna Evropa (Španija, Italija, Grčka, Turska): Ove zemlje imaju prednost stabilnijeg i suvljeg proleća u fazi berbe. Pucanje se dešava ređe, uglavnom usled lokalnih nepogoda, pa se proizvodnja u velikoj meri i dalje oslanja na otvorena polja bez skupih pokrivki.

Centralna i Severna Evropa (Nemačka, Poljska, Belgija, Holandija): Zbog čestih atlantskih ciklona i letnjih kiša, rizik je ogroman. U ovim zemljama je proizvodnja trešnje bez protivkišnih sistema (folija) postala ekonomski neodrživa. Skoro svaki komercijalni zasad visoke tehnologije je pokriven.

Region Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska): Nalazimo se u tranzitnoj zoni gde su proleća postala izuzetno nepredvidiva usled klimatskih promena. Sve češći ekstremi (suša pa nagli pljuskovi u maju i junu) primoravaju domaće voćare da investiraju u folije i hemijske tretmane na bazi kalcijuma i biljnih voskova kako bi osigurali plasman na zahtevno evropsko tržište.

Zaključak: Kako preduprediti problem?

Pucanje trešnje se ne može potpuno sprečiti, ali se rizik može svesti na minimum. Rešenje leži u kombinaciji izbora otpornijih sorti (poput Regine), pravilne ishrane kalcijumom tokom razvoja ploda (što ojačava ćelijski zid), kontrolisanog kap-po-kap navodnjavanja (da se izbegnu šokovi) i, kao krajnje i najsigurnije mere, postavljanja protivkišnih mreža i folija.

(Poljoprivreda.info)

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

PRIRODNO ĐUBRIVO: Evo šta treba da koristite za bolje prinose

02. 06. 2026. u 14:19

Poljoprivreda

0 0

ZARADA 700.000 DINARA PO HEKTARU: Uložite u domaći pasulj!

02. 06. 2026. u 12:53

Poljoprivreda

0 0

SAVREMENO POVRTARSTVO: Evo kako da tačno znate koliko ćete paradajza ubrati

02. 06. 2026. u 10:26

Poljoprivreda

0 0

OD NjIVE DO SERTIFIKATA: Kako izgleda prelazak na organsku proizvodnju?

01. 06. 2026. u 13:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije