PUN BUĐELAR ZA POVRTARE: Profit od belog luka i do 15.000 evra - Evo šta treba saditi

OD više od 30 povrtnih vrsta koje se gaje kod nas, po izjavi proizvođača za “Dnevnik”, jedino povrće koje im je donelo neku zaradu u protekloj sezoni jesu beli luk, peršun i lubenica.

Foto Pixabay free images

Ove tri povrtne vrsta zato im možda mogu poslužiti kao putokaz u izboru povrća za nadolazeću sezonu.

Mitar Stankov iz Idvora, u opštini Kovačica, imao je belog luka koji je dobro podneo klimatske promene jer se sadi u jesen i dospeva u junu pa tokom jeseni i zime dobija zimsku vlagu, koja mu prija tokom vegetacije.

Ali i u takvim uslovima u procesu razvoja nije mogao bez sistema za navodnjavanje, što je uvećavalo troškove proizvodnje, za koje treba oko pola miliona po lancu zemlje. 

- Manje glavice prodajem na veliko za 350 dinara, a veće za 400 dinara po kilogramu -  kazao je Stankov i naveo da belog luka po lancu može da bude tri tone. 

Profit od belog luka i do 15.000 evra

Beli luk se i dalje smatra jednom od potencijalno najprofitabilnijih kultura u povrtarskoj proizvodnji, ali uz adekvatnu tehnologiju gajenja.

- Prosečan prinos od oko pet tona po hektaru, uz tržišnu cenu od približno pet evra po kilogramu, može doneti bruto prihod i do 25.000 evra po hektaru. Kada se od toga oduzmu troškovi proizvodnje, koji se kreću između 7.000 i 10.000 evra po hektaru, proizvođač može ostvariti profit veći od 15.000 do 18.000 evra po hektaru, u zavisnosti od učešća prve klase i organizacije plasmana prinosa - rekao je dr Vojnović.

Pošto Stankov dugo godina seje beli luk, prodaje ga od kuće jer nakupci dobro znaju da ima provoklasan rod.

I Ende Čuzdi iz Mola, u opštini Ada, seje beli luk , ali ga prodaje na pijacama, a malu količinu na veliko, od 10 do 20 kilograma. Pijačna cena kilograma belog luka košta 800 dinara, a na veliko do 20 kilograma od 600 do 700 dinara.

Kao povrtar koji seje desetak povrtnih vrsta na nekoliko jutara Čuzdi ističe da je peršun isplativ. Na veliko, ali manje količine, do 20 kilograma, prodaje za 250 dinara po kilogramu, dok kilogram na pijacama košta 300 dinara.

Na Futoškoj pijaci u Novom Sadu, najprometnijoj u tom gradu, kilogram peršuna košta 400 i 500 dinara i prodaju ga prodavci koje su uposlili povrtari. Venac belog luka je 800 dinara.

Tržište lubenice bilo je prepuno prošle sezone pa je cenu diktirala ponuda. Srednja prosečna cena lubenica tokom sezone bila je 40 dinara u prodaji na malo, a na veliko od 20 do 23 dinara.

Povrtari koji su je sejali u etapama mogli su da je prodaju i zarade jednu prosečnu platu. Ta zarada znatno je manja od one od pre tri decenije, kada su se od jedne sezone lubenica mogli kupiti garsonjera ili jednosoban stan. 

Aleksandar Šovljanski iz Đurđeva, u opštini Žabalj, kazao je da je sezona lubenica trajala kratko, ali sejao ih je u etapama pa je među prvima imao bostan kada su lubenice bile skuplje, ali imao je tog povrća i kada su drugi završili sezonu, što se pokazalo kao dobra prilika za veću zaradu.

Samo siguran kupac donosi zaradu

Docent dr Đorđe Vojnović s novosadskog Poljoprivrednog fakulteta naglašava da sve više povrtara pažljivo planira ulaganje, jer troškovi proizvodnje znatno utiču na konačnu isplativost.

- Povrtarstvo više ne trpi proizvodnju ukoliko se unapred ne zna kupac. Zbog toga, najveći uspeh ostvaruju proizvođači koji pored adekvatne tehnologije proizvodnje, izbor povrtarskih vrsta u proizvodnji zasnivaju na zahtevima tržišta, odnosno navikama potrošača. Najvišu cenu beležilo je na pijacama lisnato povrće, posebno spanać, koji je dostizao i 500 dinara po kilogramu, dok je brokoli koštao od 350 do 500 dinara. Te cene pokazuju da tržište primat daje povrtnim kulturama sa kraćom vegetacijom i stabilnom potražnjom, dok masovna proizvodnja bez unapred obezbeđenog plasmana nosi veći rizik za proizvođače - naveo je on.

Što se tiče glavnog povrća tokom zime - krompira, njega još ima kod velikih povrtara, ali ima i onih koji su završili ovogodišnju sezonu sa ovim povrćem.

Veliki povrtar Pavel Valent prodao je sav rod krompira, ali napominje da su u njegovoj proizvodnji bili na pozitivnoj nuli samo profesionalni povrtari koji su imali velike prinose po hektaru.

- Niska veleprodajna cena, od 30 do 40 dinara, i velike količine krompira koje postoje u EU doprineli su da na krtoli povrtari nemaju zaradu, premda svi rade da bi nešto i zaradili - rekao je Valent za Dnevnik.

I luka još ima u skladištima velikih proizvođača. Najviše ga imaju povrtari koji su iz ratarstva prešli u povrtarstvo i još nemaju sigurno tržište. 

(BizPortal) 

BONUS VIDEO:

NEMA PRSKANjA VOĆA I POVRĆA: Verica otkriva recept za prodaju na tezgi pored puta

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 7

POLjOPRIVREDNO ZEMLjIŠTE POSTALO SUVO ZLATO: Jedan deo Vojvodine na vrhu liste po cenama

07. 03. 2026. u 18:24

Poljoprivreda

32 33

"NAJMANjE SAM ZADOVOLjAN POLjOPRIVREDOM" Vučić: Mora neko da sagledava širu sliku, a ne samo najužu moguću

07. 03. 2026. u 13:54

Poljoprivreda

0 0

ALARM U VOĆARSTVU: Prinosi deset vrsta na minimumu

03. 03. 2026. u 19:40

Ekonomija

0 0

DA SE IZBEGNU ZLOUPOTREBE PODSTICAJA PO HEKTARU: Izmene pravilnika o ostvarivanju prava na podršku države

27. 02. 2026. u 13:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije