PETA NEPOVOLJNA GODINA ZA KUKURUZ: Očekuje se tri tone po hektaru. Na nekim njivama neće biti ni zrna

KLIMA je ove godine rešila da dokrajči kukuruz. Ekstremne vremenske prilike bukvalno su desetkovale prinose i stručnjaci tvrde da treba da budemo srećni ako po hektaru u proseku budemo imali iznad tri tone. Na mnogim oranicama nema ni zrna, stabljike su ostale male i zakržljale bez klipa i metlice.

Z. grumić

Prema rečima dr Gorana Bekavca, naučnog savetnika za genetiku i oplemenjivanje biljaka u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, poslednjih pet godina imamo ekstremno loše uslove za kukuruz. Sušne i veoma tople bile su 2021. i 2022, dok je 2023. godina bila veoma topla, ali sa znatno više padavina nego prethodne dve. Iste godine, naše krajeve su pogodile i superćelijske oluje nanoseći ogromne štete poljoprivredi. A zatim je došla 2024. godina kada smo na najgrublji način osetili efekte toplotne kupole koja je trajala gotovo 2,5 meseca. Toplotna kupola je meteorološki fenomen u kom je velika masa toplog vazduha zarobljena pod sistemom visokog pritiska, stvarajući dugotrajan period ekstremnih vrućina iznad određenog područja.

- Ove godine u junu na osam lokaliteta u našoj zemlji nije pala ni kap kiše - kaže Bekavac. - Koliko je to ozbiljan problem zna svaki proizvođač kukuruza. Kukuruzu je tokom juna meseca u proseku potrebno oko 90 litara padavina po metru kvadratnom, a mi u pojedinim delovima nismo imali ni kap kiše. Nedostatak vlage i ekstremno visoke temperature u junu su veoma nepovoljno uticale na najosetljivije faze rasta i razvića biljaka. Kukuruz je ostao nizak, formirana je znatno manja potencijalna fotosintetska površina, kod velikog broja hibrida polinacija i oplodnja su protekli u izuzetno nepovoljnim uslovima, formiran je nekompletan set zrna na klipu, što će se u krajnjem odraziti na visinu prinosa. Na nekim poljima u okolini Kikinde, formirane su biljke visine svega 120-130 centimetara, potpuno jalove, bez klipa, čak se ni metlica nije uspela razviti. Na nekim parcelama, ratari su već u julu tarupirali useve tvrdeći da biljke nisu ni za silažu jer su bile dopola suve, bez formiranog klipa i zrna, i jedino što im preostaje je da vrate nešto organske materije u zemljište. Kolike ćemo prinose imati kada i takve njive uđu u prosek, teško je reći. Moramo imati u vidu da je kao i svake godine bilo i vremenskih nepogoda, ozbiljnog napada kukuruznog plamenca i pamukove sovice i da se mogu očekivati veće koncentracije mikotoksina u zrnu kukuruza, pogotovo aflatoksina.

Imajući sve ovo u vidu, ukoliko na nivou cele države budemo imali prosečan prinos zrna preko tri tone po hektaru, trebalo bi da budemo zadovoljni.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, kako kaže, odavno su prepoznali značaj rada na sortama i hibridima koji su toleratni prema klimatskim promenama, koji bolje izdržavaju sušu i ekstremne temperature, racionalnije koriste vodu i koje su otpornije na bolesti. U Institutu je akreditovan Centar izuzetnih vrednosti za inovacije u oplemenjivanju biljaka tolerantnih na klimatske promene Climate Crops, koji se bavi razvojem sorti i hibrida koji bi mogli biti deo odgovora na klimatske promene - kaže Bekavac. Nijedan hibrid ne može bez vode, ali ima onih koji racionalnije troše vodu, onih koji su tolerantniji prema suši i ekstremno visokim temperaturama. Aktivnostima centra obuhvaćene su sve biljne vrste na kojima se radi u Institutu sa ciljem da se razvije sortiment odgovarajućeg prinosa i kvaliteta.
Prema njegovim rečima, kratkoročnih rešenja u poljoprivredi nema i sve se mora precizno planirati kako bi se ublažili efekti klimatskih promena i istovremeno ostvarili stabilni prinosi. Ističe dve najznačajnije mere adaptacije koje moramo odmah implementirati: 1. Prilagođavanje tehnologije proizvodnje izmenjenim klimatskim prilikama 2. Gajenje hibrida tolerantnih na klimatske promene.

Nažalost, čini se da nismo izvukli pouke iz prethodnih veoma teških godina i da umesto mera prilagođavanja na izmenjene uslove spoljašnje sredine, mi i dalje "bolujemo" od nekih starih, po pravilu pogrešnih navika i nismo spremni za prihvatanje inovacija, kako po pitanju tehnologije proizvodnje tako i sortimenta. Odgovarajućom tehnologijom proizvodnje, odnosno adekvatnim agrotehničkim merama moramo popravljati kvalitet i čuvati svaki milimetar padavina u zemljištu, a izborom adakvatnog sortimenta osigurati i prinos i kvalitet zrna kukuruza.

Otvaramo i pitanje navodnjavanja, da li postoji način da navodnjavamo 800.000-900.000 hektara pod kukuruzom? Za ozbiljno navodnjavanje potrebne su infrastruktura, oprema, kvalitetna voda, mehanizacija, a sve je to poskupljuje proizvodnju. Ako bismo i počeli da navodnjavamo, moramo imati na umu da time menjamo pedogenetske procese u zemljištu, ubrzavamo mineralizaciju organske materije i menjamo odnos organske i mineralne komponente zemljišta. Imajmo u vidu da je zemljište neobnovljivi resurs i umesto da ga svojim aktivnostima oplemenjujemo, umesto da vraćamo organsku materiju u zemljište, mi spaljujemo žetvene ostatke. Spaljivanje žetvenih ostataka i izostanak primene stajnjaka dovelo je do ozbiljnog smanjenja organske materije i humusa u zemljištu i narušavanja njegove strukture. Od spaljivanja žetvenih ostatake nema nijedne koristi, dok su štete višestruke (poljoprivredne, bezbednosne, ekološke...).

Jasno je da će prinosi ratarskih kultura uvek zavisiti od vremena, i ono što treba da radimo je da adekvatnim merama učinimo sve da ublažimo vremenske ekstreme i obezbedimo stabilnost proizvodnje.

SUTRA: I vinogradarstvo na udaru

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

DRUGI POKUŠAJ PRODAJE STUP „VRŠAC“: Cena povećana, ponude se primaju do 21. aprila

10. 03. 2026. u 19:37

Ekonomija

0 9

DOBIT PALA ZA 54 ODSTO: Folksvagen ukida 50.000 radnih mesta

10. 03. 2026. u 17:13

Ekonomija

0 1

MINISTRI ENERGETIKE G7: Odložili odluku o oslobađanju strateških rezervi

10. 03. 2026. u 17:10

Ekonomija

0 0

POSLEDICE NAPADA NA IRAN: Sankcije protiv Rusije izgorele u Ormuskom moreuzu

10. 03. 2026. u 16:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije