Društvo

TOS PROMOVIŠE LETOVANJE U SRBIJI: Kada detaljno upoznate naše prelepe planine, nema šanse da im odolite

Промо

11. 07. 2026. u 10:00

TURISTIČKA organizacija Srbije (TOS) aktivno promoviše letovanje u zemlji kroz kampanje koje ističu prirodna bogatstva, jezera, banje i planinske centre. U nastavku su izdvojene najpopularnije letnje destinacije za odmor na planinama kao što su Zlatibor, Kopaonik, Tara, Divčibare i Golija.

ТОС ПРОМОВИШЕ ЛЕТОВАЊЕ У СРБИЈИ: Када детаљно упознате наше прелепе планине, нема шансе да им одолите

Kada detaljno upoznate svaku od ovih planina, nama šanse da odolite njihovim čarima ovoga leta, poručuju iz Turističke organizacije Srbije.

Zlatibor

Planinski centar s najdužom turističkom tradicijom među planinama u Srbiji, otvoren je za posetioce još od 1893. godine, kada ga je posetio i srpski kralj Aleksandar Obrenović.

Priroda

Zahvaljujući uravnoteženom odnosu pošumljenih predela i prostranih livada, uređenih staza za skijanje, pešačenje i biciklizam, Zlatibor se razvio u velik turistički centar koji i zimi i leti okuplja na hiljade posetilaca iz zemlje i inostranstva.

Na ovoj planini svake godine održi se i popriličan broj kongresa, seminara i simpozijuma, a zbog čistog vazduha i blagotvorne lekovite klime proglašena je i značajnim klimatskim lečilištem.

Zlatibor je ispresecan rekama od kojih su najveće Crni Rzav i Katušnica. Ove reke i obližnji potoci bogati su pastrmkama, krkušama, skobarima i drugim vrstama ribe.

U selu Gostilje na 30 kilometara od centra Zlatibora, nalazi se istoimeni vodopad izuzetne lepote, dok se na samoj planini možete odmoriti i kraj dva veštačka jezera – u Ribnici na reci Crni Rzav, i u samom centru naselja Zlatibor.

Sadržaji

Tjubing, kao i žičara na Torniku, mogu se koristiti i u letnjem i u zimskom periodu i pružaju neizmerno adrenalinsko zadovoljstvo svima koji odluče da ih isprobaju. Omiljena rekreativna aktivnost posetilaca Zlatibora je šetnja mnogobrojnim stazama kroz planinu, a zbog blagih nagiba terena Zlatibor predstavlja i jednu od omiljenih destinacija za vožnju bicikla u Srbiji. Staze duge na desetine kilometara vode kroz najlepše predele Zlatibora sve do Mokre gore i do Sirogojna, kao i do administrativnog centra ove oblasti – Čajetine.

Znamenitosti

Pored prelepe prirode, Zlatibor je poznat i po dobroj hrani. Uživajte u siru i kajmaku i drugim jelima karakterističnim za ove prostore u tradicionalnom ambijentu sela Sirogojno. Ovde se, na lokaciji od čak pet hektara, nalazi jedini muzej na otvorenom u Srbiji – „Staro selo” s originalnim kućama i okućnicama iz 19. veka.

Nezaobilazna speleološka znamenitost ovog kraja je Stopića pećina, koja se odlikuje velikim kadama od bigrema i podzemnim vodopadom. Na obližnjem brdu Mećavnik nalazi se etno-selo proslavljenog filmskog režisera Emira Kusturice, sagrađeno u lokalnom stilu. Biciklistička staza Zlatibor – Mokra gora dovešće vas pravo do ovog etno-sela.
A ukoliko od vožnje bicikla biše volite romantično putovanje vozom, krenite u obilazak ovog kraja starom prugom uskog koloseka, popularnom „Šarganskom osmicom”.

Kopaonik

Priroda

S dužinom od 80 kilometara, Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji i jedna od najpopularnijih destinacija, kako u zimskim tako i u letnjim mesecima. Svoj naziv duguje brojnim rudnim bogatstvima koja su ovde iskopavana od davnina. Preko 200 sunčanih dana svake godine donelo je ovoj planini nadimak „planina sunca”, a nemali broj ljudi tepa mu i nadimkom Kop.

Planinu Kopaonik naročito atraktivnom čini prepoznatljiv pejzaž s gustim četinarskim šumama. S visokih planinskih vrhova Kopaonika, pruža se pogled do Šar-planine, Komova i Stare planine, i u njemu možete uživati dok punim plućima udišete svež planinski vazduh.

Zbog izuzetnih prirodnih vrednosti Kopaonik je proglašen nacionalnim parkom. Šetajući njegovim šumama proći ćete pored čak 1.600 različitih vrsta biljaka, od kojih su četiri ugrožene u Evropi. Ovde možete videti i 90 biljnih vrsta koje rastu isključivo na ovim prostorima – kopaoničku čuvarkuću, kopaoničku ljubičicu i Pančićevu režuhu.

Kopaonik je veoma popularan među skupljačima pečuraka jer ovde na relativno malom prostoru mogu pronaći veliki broj vrganja, lisičarki, šampinjona, bukovača i drugih biljaka pogodnih za ljudsku ishranu. Na Kopaoniku živi i veliki broj ugroženih dnevnih leptira i drugih životinjskih vrsta a zbog velikog broja ptica koje naseljavaju ove prostore uvršten je u međunarodnu IBA mrežu važnih područja za ptice.

Sadržaji

Kopaonik preko cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i predstavlja najpoznatiji srpski skijaški centar. Na prostoru visoravni Ravni Kopaonik nalazi se veliki turistički kompleks s brojnim smeštajnim kapacitetima i razgranatim sistemom ski-staza i žičara.

Na Kopaoniku ne dolazi do zatišja nakon što prođe zimska sezona. Tokom letnjih meseci posetioci mogu izabrati jednu od mnogih pešačkih tura kroz divlju netaknutu prirodu. Možete otići na izlet do izvora Metođe ili produžiti do Semeteškog jezera, a oni najuporniji mogu se uspenjati i do 2.017 metara visokog Pančićevog vrha, najvišeg vrha ove planine.

Pored aktivnosti za odrasle, Kopaonik je poznat i po brojnim programima za decu kao što su: škole košarke, tenisa, jahanja ili engleskog jezika. Tu su i raznovrsni programi za mršavljenje i sticanje kondicije, a zbog prijatne klime i opremljenih sportskih terena Kopaonik je postao mesto gde se brojne sportske ekipe pripremaju za velika takmičenja.

Znamenitosti

Kopaonik je još u antičkom i srednjovekovnom dobu bio poznat po rudnom potencijalu, o čemu govore i ostaci rudarskih naselja u njegovoj blizini – poput Starog trga i Novog brda. Tokom srednjovekovnog perioda, Kopaonik je bio središte srpske države, zbog čega se u neposrednoj blizini ove planine nalaze ostaci utvrđenih gradova Zvečan, Koznik i Maglič.

U okolini Kopaonika možete posetiti i neke od najlepših crkava i manastira srednjeg veka uključujući Gradac, Pavlicu, Studenicu, Žiču i Sopoćane. Od religijskih objekata, u blizini se nalaze i crkva posvećena Metodiju Olimpijskom, koju su sagradili Rimljani u 3. veku, kao i lokalitet „Nebeske stolice” posvećen Svetom Prokopiju, zaštitniku rudara. Na samoj planini nalaze se mineralni izvori niskoradioaktivne vode „Krčmar” i „Marine vode”, a veliki banjski kompleksi Jošaničke, Lukovske i Kuršumlijske banje, koji se nalaze u podnožju planine, garantuju odlične uslove za odmor i uživanje.

Tara

Priroda

Smeštena u zapadnoj Srbiji, oivičena dubokim kanjonom reke Drine, nalazi se planina rajskih pejzaža i božanskog imena – Tara. Naziv je dobila po bogu Taru koji je, legenda kaže, baš ovu planinu odabrao da na njoj proživi svoj život.

Stenovite litice Tare prekrivene su gustim šumama, livadama i proplancima u kojima obitava raznovrstan biljni i životinjski svet. Među mnogobrojnim biljkama, najzanimljivija je Pančićeva omorika, četinarska vrsta koja raste samo na Tari, nazvana po čuvenom srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je i otkrio. Raznolikost staništa i očuvanost vegetacije doneli su Tari status nacionalnog parka u kome su utočište pronašle mnogobrojne životinjske vrste kao što su: mrki medved, divokoza, veliki tetreb, suri orao i druge.

Oivičena kanjonom Drine, s veštačkim jezerom Perućac, okolina Tare poznata je i kao ribolovački centar koji obiluje raznim vrstama ribe, naročito trofejnim primercima mladice i soma.

Sadržaji

Posetioci Tare smeštaj mogu potražiti u jednom od njena dva turistička centra – Kaluđerskim barama ili Mitrovcu. Kaluđerske bare posetiocima pružaju priliku za rekreaciju na nekom od igrališta za male sportove, tenis, dečjim igralištima ili na trim-stazi.

Brojne planinarske staze provešće vas kroz najlepše predele ove planine, a možete ih preći i brdskim biciklom. U letnjim mesecima neizostavno posetite jezera Zaovine i Perućac i uživajte u plivanju, kupanju i izletima kraj vode.

Znamenitosti

U okolini planine možete obići nekoliko srednjevekovnih lokaliteta među kojima se po lepoti ističe manastir Rača izgrađen u 13. veku. Na lokalitetu „Mramorje” u Perućcu nalaze se srednjevekovni nadgrobni spomenici – stećci, koji su upisani i u Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Avanturisti se mogu spuštati niz zelenu vodu Drine i zajedno s hiljadama entuzijasta iz svih krajeva sveta učestvovati u čuvenoj Drinskoj regati, dok će ljubitelji prirode uživati u obilasku jednog od tri vidikovca (Burovo brdo, Banjska i Bilješka stena) s kojih se pruža fantastičan pogled na kanjon ove prekrasne reke.

Divčibare

Priroda

U centralnom delu planine Maljen, na visini od 980 metara, nalazi se poznato turističko mesto Divčibare. Ova planinska oaza nalazi se na nešto manje od 2 sata vožnje od Beograda i jedno je od omiljenih turističkih destinacija, kako za porodične odmore, tako i za školske izlete.

U letnjim mesecima, u šumama bukvi i jela, plave se plodovi borovnice, a ako se malo potrudite, možete da nađete i šumske jagode, divlje maline i kupine, kao i jestive gljive koje tokom sezone često završe na lokalnim pijacama i trpezama. Među populacijama pernate divljači najzastupljenija su jata kreja, jarebica kamenjarka, šarenog i seoskog detlića, kao i planinskog slavuja, a na planini možete videti i srne, zečeve, veverice, divlje svinje i kune.

Masiv Maljena preseca veliki broj rečica i potoka koji pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Među njima je posebno interesantna reka Manastirica, koja izvire pod „Kraljevim stolom” i pravi veoma atraktivan vodopad visok blizu 30 metara, poznat po imenu „Skakalo”. Ovaj predeo obiluje i mnogim izvorima od kojih su najpoznatiji Žujan, koji se nalazi u prostranoj močvarnoj livadi, Hajdučka česma na visu Čubrica i Markovi čanci.

Sadržaji

Kako biste što bolje upoznali sve čari koje ovaj planinski dragulj pruža, možete u istraživanje krenuti peške, prateći jednu od brojnih pešačkih staza koje vode ka najinteresantnijim vrhovima Divčibara.

Pešačku stazu „Ljuti krš” mnogi smatraju najlepšom među njima, jer se s nje pruža prekrasan pogled niz kanjon čudesne Crne reke. Ukoliko pak želite da planinu obiđete u nešto bržem tempu, izaberite jednu od biciklističkih staza koja će vas provesti kroz najlepše predele Divčibara u ritmu koji sami odredite.

U leto, žičara na Crnom vrhu opet radi punom parom – goste vodi na panoramsku vožnju. A brojni košarkaški, teniski i rukometni tereni takođe pružaju velik broj prilika za sport i zabavu tokom suvljeg dela godine.

Znamenitosti

U blizini Divčibara nalaze se brojni manastiri – Ćelije iz 13. veka, Jovanja iz 15. veka, kao i manastir Lelić sazidan početkom 20. veka, koji vam mogu dati malo duhovnog otklona od svakodnevice.

U blizini Divčibara nalaze se Taorska vrela – jedan od najlepših kaskadnih slapova u Srbiji. Dok ste u ovom kraju, predlažemo da obiđete i obližnje Valjevo. Možete se prošetati kroz staru čaršiju, posetiti Narodni muzej i brojne likovne galerije, ili pak svratiti do obližnjeg sela Struganiki obići rodnu kuću vojvode Mišića, jednog od najznačajnijih srpskih vojskovođa u Prvom svetskom ratu.

Tokom cele godine na Divčibarama se održavaju raznovrsne kulturne i sportske manifestacije. Muzički festival Mountain Music Fest, koji se održava tokom avgusta, okuplja veliki broj mladih koji pored sjajne muzike mogu učestvovati i u sportskim aktivnostima poput zip-lajna, joge, krosfita…

Izuzetna lekovita svojstva ove planine prepoznata su i od strane Klimatološkog instituta Srbije koji je 1963. godine proglasio Divčibare za „klimatsko lečilište”.

Golija

Priroda

Golija je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji. Ime je dobila po svojoj „golemoj” veličini, a zbog izuzetne očuvanosti prirodnih i kulturnih vrednosti upisana je u Uneskovu svetsku listu rezervata biosfere.

Boraveći na Goliji, bićete okruženi s gotovo hiljadu različitih biljnih i životinjskih vrsta. Najrasprostranjenija među njima je planinski javor, vrsta koja je preživela ledeno doba i s vremenom postala simbol Golije. Zbog prisustva skoro 100 različitih vrsta ptica ali i sisara kao što su jež, alpska rovčica, slepo kuče, lasica, mrki medved i vuk, Unesko je područje Golije i susedne planine Radočela proglasio za Specijalni rezervat biosfere „Golija – Studenica”.

Golija je bogata rekama u kojima žive brojne slatkovodne vrste riba, uključujući potočku pastrmku, krkušu, jošanku… Na Goliji se nalazi i Daićko jezero, poznato i kao Tičar, koje goste privlači interesantnim trouglastim oblikom i velikim varijacijama u nivou vode tokom sušnih i kišnih meseci. U blizini se nalazi i jezero Nebeska suza koje se pojavilo posle zemljotresa u Rumuniji 1974. godine.

Zahvaljujući očuvanoj prirodi, ova planina posetiocima nudi jedinstvene prirodnjačke ekspedicije i programe „preživljavanja” u prirodi. Jedna od najlepših avantura za decu i odrasle je celodnevna šetnja kroz guste šume Golije, uz branje šumskih jagoda i borovnica i susrete s divljim konjima koji slobodno trče po zelenim pašnjacima.

Sadržaji

Zbog povoljnih strujanja vetrova, Golija je idealno mesto i za sve ljubitelje paraglajdinga.

Na mestu Odvraćenica, umesto nekadašnjeg planinarskog doma, otvoren je hotel „Golija” u kome se možete odmoriti ili razonoditi uz bilijar, stoni tenis i stoni fudbal. Na nadmorskoj visini od nešto više od 1.400 metara, nalazi se i planinarski dom „Golijska reka”, u čijem sklopu su uređeno fudbalsko igralište, tereni za male sportove i tenis.

Golija obiluje dobro obeleženim pešačkim stazama, koje zbog velikih visinskih varijacija zahtevaju nešto bolju fizičku kondiciju. S druge strane, lagana šetnja kroz uređenu „stazu zdravlja” dugu 3 kilometra, izuzetno blagotvorno utiče na opšte zdravstveno stanje posetilaca te se preporučuje svima bez obzira na kondiciju, godine i vitalnost.

Znamenitosti

Golija obiluje kulturno-istorijskim znamenitostima koje možete videti kako na samoj planini tako i u neposrednoj okolini. U severnom delu Golije, u dolini reke Studenice nalazi se istoimeni manastir iz 12. veka. Ovaj spomenik kulture od izuzetnog značaja upisan je i u Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a.

U selu Gradac nalazi se veliki kameni krst podignut u 17. veku, ukrašen urezanim ranohrišćanskim simbolima i slovima. Nedaleko od sela nalazi se i manastir Gradac, koji je srpska kraljica Jelena podigla u 13. veku kao svoju zadužbinu.

U porti manastira održava se kulturno-umetnička manifestacija „Dani kraljice Jelene“, koja svake godine okuplja na desetine poznatih umetnika, pisaca, glumaca, muzičara, kao i lokalna kulturno-umetnička društva. U podnožju planine Golije možete obići i kameni „Rimski most“ za koji se veruje da potiče iz doba Nemanjića, iako njegov naziv asocira na antička vremena.

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

11. 07. 2026. u 12:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

SUPRUGA GA DRŽALA 5 MINUTA ZA NOGE DA NE BI ISPAO Novi detalji drame državljanina Srbije na letu Rajanera

Nesreće

0 24

"SUPRUGA GA DRŽALA 5 MINUTA ZA NOGE DA NE BI ISPAO" Novi detalji drame državljanina Srbije na letu Rajanera

DRAMATIČNE trenutke doživeli su u petak ujutru putnici na letu kompanije Rajaner sa aerodroma „Makedonija“ u Solunu za Minhen, kada je pukao prozor, a vazdušna struja povukla jednog putnika napolje. On je u poslednjem trenutku spasen zahvaljujući supruzi, koja je sedela pored njega i zadržala ga, piše Prototema.

10. 07. 2026. u 12:18