KRVAVO BLAGO NDH: Opljačkanim zlatom plaćali ćutanje zapadnih saveznika

Normalizacija zločina iz Drugog svetskog rata je sistematski poduhvat u geopolitičkoj šahovskoj partiji koja je počela završetkom Drugog svetskog rata.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Ko zna da li bi se ikada saznalo za saučesništvo zapadnih saveznika u bekstvu vrha NDH i prenošenje opljačkanog "krvavog zlata" iz Zagreba u Rim, da Svetski jevrejski kongres nije 1997. pritisnuo Klintonovu administraciju da otvori strogo poverljive arhive o sudbini blaga koje je opljačkala i sakrila Hitlerova Nemačka.

Tim Stejt departmenta od 11 agencija kojima je rukovodio zamenik državnog sekretara Stjuart Ajzenštat načinio je od tog materijala dve obimne knjige. U poglavlju "Sudbina ratne ustaške riznice", kao ključni dokument je citiran strogo poverljivi izveštaj koji je 21. oktobra 1946. sastavio Emerson Bigelou, oficir prekookeanske obaveštajne jedinice pri Ministarstvu finansija SAD. Depeša je sadržala precizne informacije koje je Bigelou dobijao od infiltriranih agenata unutar italijanskih bankarskih i diplomatskih krugova, a izveštaj je poslat direktno Haroldu Gleseru, tadašnjem direktoru Odeljenja za monetarna istraživanja Ministarstva finansija SAD.

Foto: Printskrin, Vikipedija

U njemu se navodi da se u Vatikanu nalazi više od 350 miliona švajcarskih franaka u "ustaškom zlatu" koje je doneto iz Zagreba i upozorava se da to nisu originalne poluge sa žigovima predratne Jugoslavije. Bigelou objašnjava da je reč o novoizlivenim polugama od zlata kome su tako uklonjeni tragovi porekla. Američki obaveštajci su znali da se u ustaškoj riznici nalaze zlato, nakit, porodično srebro i devize koji su otimani od žrtava odmah po hapšenju ili na samom ulazu u logore, uključujući zlatne zube. Dragoceni metali su pretapani u poluge da bi im se dao izgled regularnih monetarnih rezervi.

Kada je postalo jasno da NDH propada, Ante Pavelić i njegov ministar finansija Vladimir Košak naređuju evakuaciju trezora. Zlato je spakovano u sanduke i transportovano delom kamionima ka Austriji, a delom prugom preko Slovenije. Funkcioneri NDH kriju deo zlata u austrijskim mestima pod britanskom okupacijom, ali najveći deo se, uz pomoć katoličkog sveštenstva naklonjenog ustaškom pokretu, prebacuje preko Alpa u Italiju. Krajnja destinacija bio je Zavod Svetog Jeronima u Rimu, kao sedište ustaške emigracije, odakle je zlato prebačeno iza zidina Vatikanske banke, navodi Bigelou u izveštaju.

Foto: Printskrin, Vikipedija

On je u depeši izvestio da je deo tog blaga odmah konvertovan u lire da bi se finansirao rad ustaške emigracije u Italiji, upozorivši pretpostavljene da Vatikan koristi suvereni status i diplomatski imunitet da bi sprečio bilo kakvu kontrolu ili inspekciju savezničkih vojnih vlasti.

Kada je Bigelouov izveštaj kao dokument deklasifikovan, podaci u njemu koji optužuju Vatikan su izazvali šok i na scenu je stupio Stejt department, na čijem je čelu bila Madlen Olbrajt. Da bi amnestirali Vatikan, američki zvaničnici su počeli da tvrde da je Bigelou poslao samo "sirovu obaveštajnu informaciju", koja je "nedovoljna za pokretanje pravne akcije protiv Vatikana". Marginalizovane su prateće depeše u kojima je Bigelou izveštavao da je deo zlata NDH od oko 150 miliona franaka prebačen iz Vatikana u Švajcarsku i Južnu Ameriku. Istina je ponovo žrtvovana radi političke nagodbe.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Tako je zataškana i priča o konvoju sa "ustaškom riznicom" koji su pratili Pavelić i njegovih 1.500 najvernijih ubica kroz haos maja 1945. Taj put su dokumentovali američki obaveštajci, ali ti dokumenti su decenijama bili stroga tajna, jer su svedočili o jednoj od najvećih zavera Drugog svetskog rata. Po njima, evakuacija državnog trezora NDH, sa procenjenih 40 do 70 tona zlata, počela je između 4. i 6. maja 1945, a zlato i valute prebacivani su u 20 do 28 kamiona (zavisno od izvora koji izveštava i faze puta).

Vrhuška NDH se povlačila u desetinama luksuznih civilnih automobila, a uz Antu Pavelića bili su ministri poput Lovre Sušića, Andrije Artukovića, Vjekoslava Vrančića, koje je čuvalo oko 1.500 do 2.000 pripadnika Poglavnikovog tjelesnog zdruga (PTS) i odabranih ustaških formacija. Kolone su ušle u Austriju preko Koruške, a po dolasku u britansku okupacionu zonu u Austriji, ustaški vrh je stupio u direktnu vezu sa britanskim oficirima na terenu (pominju se veze sa 5. britanskim korpusom). Britanci su liderima NDH obezbedili britanske vojne uniforme, vojne kamione i lažne propusnice, a logistiku za ovu ogromnu kolonu obezbeđivala je delimično njihova intendantura, a najvećim delom katolička mreža koja je već bila spremna za prihvat.

Kolona sa više od 20 kamiona i hiljadu i po naoružanih ljudi na putevima Austrije i severne Italije 1945-1946. bila je itekako uočljiva i američki Kontraobaveštajni korpus (CIC) i britanski MI6 su znali za svaki njen korak, ali njen prolazak je omogućen jer je postignut dogovor na najvišem nivou između Vašingtona, Londona i Vatikana.

Arhiv Borbe

Britanci su, po kasnijim Pavelićevim tvrdnjama, zaplenili najveći deo zlata na granici, ali hrvatska emigracija nije verovala u tu priču, optužujući za krađu poglavnika i njegove najbliže saradnike. Ministar finansija NDH Vladimir Košak je tokom ispitivanja tvrdio da evakuacija nije bila haotično bekstvo sa svim zlatom u jednom konvoju, već da su postojale tri odvojene emisije i transporta zlata i deviza još pre maja 1945. godine. Prema njegovim rečima, značajan deo sredstava je unapred bio deponovan ili planiran za transfer preko Švajcarske i neutralnih kanala, a ne u kamionima koji su išli zajedno sa vojskom u Korušku.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Agent američkog Kontraobaveštajnog korpusa (CIC) Vilijam Gouen je tokom istrage u Rimu (1946-1947) vrbovao kao insajdera domobranskog pukovnika Ivana Babića, koji je nosio britansku uniformu. On mu je potvrdio da je tokom 1946. oko 10 kamiona natovarenih zlatom stiglo iz Švajcarske u Rim, gde je ono istovareno u Zavodu Svetog Jeronima, glavnom ustaškom logističkom središtu. Prema Gouenovim nalazima, Babić je po zadatku došao u Rim da bi služio kao posrednik u komunikaciji između prebeglog Ante Pavelića i britanskih vlasti, preko njihovog ambasadora pri Vatikanu, D'Arsija Osborna.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Kada je Gouen locirao Pavelića i identifikovao zlato, iz Vašingtona i Londona je stiglo izričito naređenje: "Ne dirati", jer su zapadni saveznici u Hladnom ratu ustaše, finansirane krvavim zlatom, videli kao korisnu buduću gerilu. Dva ključna imena koja stoje iza ovog plana su upravo Alen Dals, šef Kancelarije za strateške studije (OSS) u Švajcarskoj, kasnije direktor CIA i britanski premijer Vinston Čerčil. Dals je već od 1944. u Bernu vodio tajne pregovore sa nacističkim generalima (operacija "Sanrajz" / Sunrise) oko separatnog mira na Zapadu. Britanci su pustili konvoj posle dogovora sa Vatikanom da se te ustaše sačuvaju za budući sukob sa Staljinom.

Ključna ličnost na terenu u ovom poduhvatu bio je profesor Teološkog fakulteta u Zagrebu i fratar Krunoslav Draganović, vrhunski obaveštajac, hladnokrvni logističar i zvanični punomoćnik Vlade NDH pri Vatikanu, koji je uživao apsolutno poverenje pape Pija Dvanaestog. On je iz Zavoda Svetog Jeronima u Rimu rukovodio mrežom za evakuaciju nacista i lično obezbeđivao vatikanske lične karte i pasoše Crvenog krsta za Antu Pavelića (koji je jedno vreme skrivan u Vatikanu pod imenom otac Pablo Gomez), Klausa Barbija ("kasapina iz Liona"), Adolfa Ajhmana i Valtera Raufa (izumitelja dušegupki, "gasnih kamiona").

Krunoslav Draganović bio je višestruki agent koji je radio i za američki CIC, za čiji je račun pronalazio, vrbovao i prebacivao naučnike i obaveštajce iz Hitlerove koalicije u Južnu Ameriku. Motiv ove saradnje bio je pragmatizam velikih sila na pragu novog rata: Vatikan je obezbeđivao diplomatski imunitet, Draganović je operativno imao ulogu "ministarstva za evakuaciju", a Dals i Britanci su obezbeđivali fizičku sigurnost na putevima i granicama. Ustaško zlato bilo je pogonsko gorivo te mašine, korišćeno za podmićivanja, kupovinu brodskih karata i stvaranje novih života za ratne zločince u Argentini. Saveznicima nije trebalo to zlato za njihove državne budžete - trebalo im je da Draganović njime finansira "prljave poslove" za koje zvanični Vašington i London nisu smeli da budu optuženi.

Preporučujemo

Društvo

0 2

NUDE I USTAŠKE KAME NA AUKCIJI Analiza "Novosti": Krvavo blago NDH - Šta se krije iza pokušaja normalizacije nacizma (FOTO)

02. 06. 2026. u 08:00

Region

0 7

PONOSNI NA USTAŠTVO, ORILO SE „ZA DOM SPREMNI“: Haos širom Hrvatske, policija hapsila maturante (VIDEO)

22. 05. 2026. u 19:01

Region

0 0

PLENKOVIĆ I PENAVA U KLINČU: Aktuelna koalicija najveće hrvatske stranke i krajnje desne opcije u ozbiljnoj krizi

03. 06. 2026. u 06:30

Region

0 0

BRUKA HRVATSKE - "UBIJ SRBE" Država odobrila obnovu kuće Srba povratnika, dočekala ih mržnja: "Najtužnije je što ni ne znaju šta ACAB znači"

02. 06. 2026. u 19:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije