PROF. DR TATJANA TRAJKOVIĆ: Kao i naš narod tamo, srpski jezik izložen je potiskivanju na Kovou i Metohiji

KAKO ni reka Bog, tako će patimo. Majke, ne iskačaj, će te utepu. Sag neje čista Marava. Kuj što imaja, davaja. Muškarčiki napret, mi po nji. Ona se na moju majku pada snava od bratanca. Mene nikoj, ni pa svekrva, ni pa svekar, ni pa dever, nikoj ništa ne mi reka. Oni bile šes deca, pet brata i jedno divojče malo. Oni ne bili pismeni, ali u toj veruvali. Ič nesam ulegla u školu...

privatna arhiva

Ovaj govor Kosovskog Pomoravlja koji je u centralnoj Srbiji skoro pa nerazumljiv, proučavala je profesor dr Tajana Trajković, i rezultate istraživanja sabrala u monografiji "Govori Kosovskog Pomoravlja" za koju je dobila prestižnu nagradu "Pavle i Milka Ivić" od Slavističkog društva Srbije.

U razgovoru za "Večernje novosti" prof. Trajković pojašnjava da su njena ispitivanja narodnih govora Kosovskog Pomoravlja započela 2021. godine, a istraživanje je obuhvatalo četiri oblasti - oko Vitine, Gnjilana, Kosovske Kamenice i Novog Brda.

- Istraživanja srpskih narodnih govora na prostoru Kosova i Metohije nisu novina - priča ova profesorka. - Naši lingvisti, pre svega dijalektolozi i onomastičari, intenzivno su se bavili prostorom srpske južne pokrajine u prikupljanju jezičkog materijala dugi niz decenija, a rezultata ima i u godinama između dva svetska rata. Ipak, i pored takvih zalaganja brojne istorijske i društvene okolnosti učinile su da se mnogo toga nije moglo dovršiti.

Deo našeg naroda iselio se sa tog prostora, da li preti opasnost da se taj govor razgradi ili čak nestane?

- Svakom dijalektu preti opasnost od razgrađivanja i unutrašnjih izmena, jer svaki kontakt sa drugačijim sistemom nosi takvu mogućnost. To se može očekivati i na vremenskom planu - svaki naš narodni govor bio je drugačiji pre sto godina. Ipak, nikada ne možemo biti sasvim sigurni kakve će se promene desiti u jeziku. Tako smo bili ubeđeni da će pojavom televizije kao veoma uticajnog medija biti i ojačan uticaj standardne varijante srpskog jezika, te da će dijalekti postepeno nestajati.

To se, ipak, nije dogodilo.

- Istina, došlo je do izvesnih izmena, ali ne i nestajanja, a u novije doba okolnosti se izgleda menjaju - društvene mreže donose širinu uticaja onoj drugoj strani - narodnom izrazu i dijalektu, te se tek sada ne zna šta će se desiti. Najveći broj Srba živi u centralnom delu Kosova i u Kosovskom Pomoravlju. Neverovatno je da i posle višedecenijskog mučeničkog života, oni i dalje opstaju. Oni su izuzetno duhovno jaki, otporni, ponositi i međusobno čvrsto povezani. Narodni običaji, vera, crkva i dijalekat važne su niti koje ih drže zajedno. Da, i danas ima nosilaca kosovskopomoravskih govora, a ja verujem da će ih uvek biti. Međutim, kao i srpski narod, tako je i srpski jezik na KiM stalno izložen potiskivanju, što je mnogo kompleksniji problem.

Kažete da narod iz toga kraja, kada se negde izmesti, lakše gubi svoj jezički identit nego, na primer, Crnogorci i Hercegovci koji su se davno iselili iz svojih krajeva i još govore ijekavicom.

- Najveći izazov za opstanak jednog dijalekta jeste izmeštanje njegovih govornika sa izvornog mesta življenja. Govornici prizrensko-timočke dijalekatske oblasti poznati su po svojoj sklonosti ka jezičkom adaptiranju u novoj sredini. Oni žive u uverenju da nisu dovoljno dobri i da je njihov govor "loš i nepravilan", te da ga moraju "ispravljati", odnosno prilagođavati govoru sredine u kojoj se nalaze.

Šta je sa nosiocima drugih naših dijalekata?

- Recimo, skoro svi predstavnici šumadijsko-vojvođanskog dijalekta su ubeđeni da govore "najpravilnije". Nosioci zetsko-sjeničkog dijalekta u svojoj ličnoj prirodi imaju osećaj da čuvaju, pa čak i da ističu svoj izvorni govor i da se ponose njime. Ipak, mnogi ijekavci su prošli kroz period ekavizacije upravo zbog osećaja neuklapanja u propisanu normu, odnosno zbog zablude da je samo ekavski izgovor taj koji je prihvatljiv, što se nametalo putem medija. Takvi stavovi nisu nastali zbog samog jezika već zbog odnosa društva prema jeziku.

Može li to nekako da se promeni?

- Ključ je da se u školi ne treba ograničavati na prosto učenje jezičkih pravila, već treba širiti znanja i sa psiholingvističkog i sociolingvističkog plana. To znači da decu treba učiti da vole i poštuju ono što je svoje, maternje, a to su najpre narodni govori kao sastavni i neodvojivi deo samog srpskog jezika. Naporedna upotreba dva varijeteta istog jezika je nešto sasvim prirodno: narodni govor je nešto što je normalno u internoj komunikaciji, dok je standardni jezik namenjen javnoj upotrebi. Jedno ne isključuje drugo, naprotiv - jedno potvrđuje drugo.

Kako vidite uvođenje, mnogi bi rekli nametanje, rodno osetljivog jezika?

- Jezikom i njegovim normiranjem moraju se baviti ljudi čija je stručnost upravo taj srpski jezik, jer oni najbolje poznaju njegovu prirodu, njegovo funkcionisanje i pravila po kojima se uređuje normirani jezik. Nametanje pravila u jeziku zarad dnevnopolitičkih potreba može dovesti samo do još većih problema. Ono što moramo znati kao društvo u celini jeste da uvođenje ovakvih pravila neće pomoći da se smanji neravnopravnost među polovima, a sigurno neće uticati na smanjenje nasilja nad ženama.

Zagovornici "rodnog" jezika kao argument navode upravo jednakost među polovima.

- Naš jezik nikada nije bio neravnopravan prema polovima, jer je sam bogat jezičkim kategorijama kojima se to uređuje na odgovarajući način. Osim toga, u njemu su se u skladu sa potrebama društva i vremena razvijali novi oblici i unosile nove reči, ali je to uvek teklo spontano, prema potrebama samog jezika. Možda se ne ističe dovoljno, ali u srpskoj normi se upotrebom neutralnog oblika, koji je jednak muškom gramatičkom rodu (gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični), zapravo poništava neravnopravnost.

Kako biste to objasnili onima koji nisu vrli poznavaoci gramatike?

- Kada kažem za sebe da sam doktor nauka, to znači da sam kao doktor nauka ravnopravna sa svim doktorima nauka bez obzira na njihov pol. U suprotom, kao doktorica nauka bila bih samo ženska osoba koja ima tu titulu. Dakle, upotrebom neutralnog oblika omogućava se ravnopravnost svih nosilaca neke funkcije, zanimanja ili titule u pogledu pola, što dalje vodi ka nediskriminisanju osoba, odnosno podrazumeva njihovu jednakost na svim naučnim, stručnim ili profesionalnim poljima. Što se tiče drugog dela tzv. rodno osetljivog jezika, treba ponoviti da je nametanje paralelne upotrebe oblika u muškom i ženskom rodu sasvim besmisleno i vrlo štetno na svakom polju komunikacije i za sve učesnike u takvoj komunikaciji. Jedno je sigurno - jezik će sam sačuvati ono što mu je potrebno, kao što će izbaciti ono što opterećuje njegov sistem.

Preporučujemo

Društvo

0 0

"OVDE NIKAKO NEMOJTE DA PUTUJETE" Oglasilo se Ministarstvo: Na "Semaforu" ove države obeležene su crvenom bojom

05. 03. 2026. u 12:45

Društvo

0 1

VOZITE AUTOMATIK? Evo šta znači B na menjaču i kada treba da ga koristite

05. 03. 2026. u 11:45

Društvo

0 0

JOŠ JEDAN AVION IZ DUBAIJA SLETEO U BEOGRAD: Državljani Srbije bezbedno stigli kući

05. 03. 2026. u 10:07

Društvo

0 1

VEJE KAO USRED ZIME: Sneg pada na Kopaoniku (VIDEO)

05. 03. 2026. u 09:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije