DVA VEKA OD OSNIVANJA MATICE SRPSKE Patrijarh Porfirije: SPC i Matica srpska idu u korak i idu istim putem, ali svaka u svom prizivu (FOTO)

Svečanoj akademiji prisustvuju savetnik predsednika Republike Miloš Vučević, ministar kulture Nikola Selaković, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, patrijarh srpski Porfirije i druge ugledne zvanice.

Foto: RTV 1 Printskrin

Svečena akademija povodom dva veka Matice srpske

Obraćanje Vučevića:

- Dve stotine godina, dva stoleća sabranja, dva stoleća sabranog trajanja burne i stradalne istorije jednog naroda koji je svodočio i u istoriju ispraćao države, carstva, ideologije ipak je opstajao. Narod koji je iz plodonosne ideje ljubavi prema sopstvenom identitetu izrodio svoju Maticu srpsku. Maticu koja je rođena u trećoj deceniju 19. veka u Pešti, van granica tadašnje srpske države, ali na samom ishodištu srpske duhovnosti tog vremena, Maticu koja je je utom odsudnom istorijskom času bila ognjište svih Srba, čak i kad jednog zajedničkog državnog krova nad svima nama nije bilo i koja je bila duhovni prostor saboravanja u vremenu rasejanja.

- Maticu koja je mirno i dostojanstveno i postojano u istoriju ispratila i Austrijusko carstvo, Austro-Ugarsku monarhiju i kraljevinu SHS i potonju kraljevinu Jugoslaviju i Federativnu Republiku Jugoslaviuju i SFRJ pa Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa državnu zajednicu SCG, i koja je dočekala stvarnost Republike Srbije i u čije je ontološke temelje ulivena.

- Dočekala je svoju Srbiju. Sve je to srpski narod preživeo i nadživeo zato što je imao svoju Maticu i zato što je znao i verovao da je pripadnost tom narodu od Boga blagoslov ako veruješ i voliš ono što jesi.

- S toga, današnjom svečanom akademijom naša generacija ne obeležava tek dva stoleća trajanja institucija koja nas je sabrala već dva puna veka istrajnosti jednog naroda da sačuva samoga sebe u svim okolnostima.

- Matica je zato srpska uvek i zauvek poslednji bedem odbrane onog što jesmo i onog što biramo da budemo, bedem iza kojeg nema rezervnog položaja, iza kojeg nema više ni Srbije u duhovnom ni identitetskom smislu, a ni srpskog naroda kao zajednice sećanja i trajanja. Bedem koji stoji između uzvišene kulture sećanja i profane i autošovinističke nekulture zaborava na koju tako poziva današnji nesrećni trenutak čovečanstva u kojem je sve nacionalno i suvereno prokuženo.

Obrćanje patrijarha Porfirija:

- Za nas hrišćane ne samo da je velika i važna reč apostola Pavla koji piše svojim savremenicima u Koriuntu poručujući svakoj potonoj i našoj generaciji da znanje nadima a ljubav izgrađujue.

- Znajući za blagotvorne posledice sticanja znanja i ljubavi i njihovog usklađivanja u svakodnevnom životu, a onda i obrazovnom i naučno-istraživačkom, kulturnom, umetničkom i svakom drugom polju stvaralaštva, naši slavni i čestiti preci koji su osnovali Maticu srpsku kao da su baš ovu novozavetnu reč izabrali za svoju ideju vodilju.

- Sticanje znanja za njih nije bilo samo sebi cilj niti privilegija pojedinca već podstaknuti ljubavlju prema svom porobljenom narodu i državi, prevashodno su se, pod okriljem vere pravoslavne i uz svestranu crkve svetosavske, starali za zajendičko dobro i kolektivno dobro.

- Od tuda je naša radost velika jer smo se sabrali da obelžimo veliki nacionalni jubilije, 200 godinu Matice srpske, ustanove koja je duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda. Još od osnivanja 1826. godine SPC i Matica srpska idu u korak i idu istim putem, ali naravno svaka u svom prizivu i u svojim konpentencijama.

- Odnos Matice srpske i SPC nije bio formalno uređen ali je počivao na zajendničkoj odgovornosti prema narodu. Crkva je vekovima davala duhovnu orijentaciju narodu, oblikovala njegov etos i identitet i utemiljivala sam smisao njegovog postojanja, dok su pismenost, školstvo i istorijsko pamćenje bili okviri kroz koje se ta duhovna stvarnost izražavala.

- Osnovana u vremenu kada je srpska državnost tek počela da se institucionalno obnavlja, Matica srpska je prihvatila i razbuktala onaj plamen duhovnisti i kkulture koje je srpska crkva čuvala i zaklanjala od vetrova i bura u svim državama u kojima je podeljen živeo srpski narod. Istorijski trenutak u kojem živimo ima sličnostiu sa godinama u kojima je Matica osnovana. Pa tako i zadaci koji stoje pred njom kao i pred svima nama. Pojava Matice predstavlja samim tim jedan dragocen fenomen. Kulturni život više nije bio isključivo vezan za crkvene okvire, ali se od njih više nije ni odvajao. Tako je novo prihvatano bez raskida sa nasleđem a vernost predanju nije zatvarala prostor za susret sa novim suštinski vrednosno komplementarnim irazima kulturnog iskustva.

- Osnivanje i ono što je Matica na samom početku već obavljala izraz je zrelosti srpskog naroda oličene i delatno izražene u njegovom tada mladom građanskom sloju. To je veoma važno jer svedoči o istrajnosti i celovitosti i srpske duhovitosti i srpske kulture koja nije zavisilai i ne zavisi isključivo od bilo kakvih političkih okolnosti već od svesti da narod traje koliko ume da izgrađuje, čuva, unapređuje i tumači svoje duhovno i kulturno nasleđe. Svedoči da srpska kultura nije podeljena, nije shizofrena a nije ni unisona, ne diriguje joj jedan protopsalt, jedan dirigent ili politički komesar već se u Duhu Svetome razvija.

- Nije na odmet i istaći da je ova ustanova starija i od SANU, u njenom akademijskom obliku. Pre nego što je srpska nauka dobila svoju najveću instituciju već je postojao kulturni prostor u kojem su se negovali jezik, književnost i naučna misao. Matica je pripremila duhovno i intelektulano tle, na kojem je kasnija iznikla akademijska struktura.

- Matica srpska nije delo samo velikih i prepoznatljivih imena, kao što u istoriji hrišćanske umetnosti znamo za velike majstore poput Longina Zografa ili Andreja Rubljova, a ipak se divimo i bezbrojnim anonimnim živopiscima čije freske podjednako ukrašavaju zidove srpskih i vizantijskih hramova. Tako i delo Matice srpske je nastajalo trudom onih koji su svoja dela potpisivali, ali onih koji su ih tiko priređivali, umnožavali, čuvali i predavali drugima. U toj sveštenoj anonimnosti otkriva se duboka istina svakog trajnog upregnuća. Da ono što je učinjeno radi zajendičkog dobra često prevazilazi i ime onoga koji ga je učinio. Matica srpska počiva i na doprinosu hiljada svojih članova, matičara, koji su osetili pripadnost, jednom širem duhovnom i kulturnom poduhvatu. Svojim skromnim članarinama, pretplatama, i raznovrsnim oblicima podrške omogućili su njeno trajanje potvrđujuući da kultura nije delo malobrojnih nego zajednički napor čitave zajednice. Kroz različite istorijske okolnosti, političke promene, društvene lomove, ideološke pritiske, Matica je opstajala jer je bila zasnovana na uverenju da znanje, knjiga i naučni rad, imaju vrednost koja prevazilazi trenutak. 

- Njihov rad svedoči da sposobnost jednog naroda da prepozna značaj kulture kao jedne od primarnih oblasti svoga delovanja predstavlja pouzdano jemstvo njegovog trajanja, vitalnosti i unutrašnje postojanosti.

- Ovaj jubilej otvara i pitanje odgovornosti, nasleđe koje primamo, nije samo predmet poštovanja i divljenja nego nas i obavezuje, nas ovde i sada. Kulturne ustanove su žive i traju onda kada istovremenu neguju pamćenje i ostaju otvorene za nove izazove i naraštaje, ne kao njihovi posmatrači, već kao njihovi satrudnici i kao oni koji je oblikuju. Oni ne iščekuju budućnost već je u meri svoje duhovne i stvaralčke snage odgovorno pripremaju i izgrađuju. Neka ovaj veliki jubilej bude podsticaj da Matica srpska i u vremenima koja dolaze ostane mesto sabiranja, učenosti, i odgovornog dijaloga na korist naroda i na dobro budućih pokolenja. Neka bude prostor na kojim će, po uzoru na sabornost Crkve, Srbi moći da razgovaraju jedni sa drugima, da se uče da postoji nešto trajnije od pojedinačnih i stranačkih interesa, a to je dobro našeg naroda ma gde god da živi i napredak naše otadžbine, naše matice Srbije - rekao je patrijarh Porfirije.

Obraćanje Dragana Stanića, predsednika Matice srpske:

- Navršila su se dva veka trajanja naše i vaše Matice srpske. Sa njom je i celom srpskom narodu bar malo bilo lakše i lepše, pametnije i mudrije živeti nego što bi bilo da takva specifična i prepoznatljiva ustanova nije osnovana i da nije obavljala svoju misiju. - rekao je Stanić.

-  Matica srpska je, uz neophodne modifikacije, nosila i prenosila kroz veoma različite kulturno-istorijske epohe. Od svih tih epoha i svih tih formacija u rasponu od prosvetiteljskog klasicizma, preko romantizma, pa nadalje do naših dana, do modernizma, do postmodernizma i neoavangarde, Matica je uspela da preuzme ono najbolje i da ugradi u svoj večno usavršavani prosvetiteljski program.

- Tog dana su se osnivači ustanove dogovorili o cilju svog okupljanja, a ceo poduhvat je zaokružen 4. februara po starom kalendaru.

Stanić je u svom obraćanju istakao da Matica srpska počinje od dana Sv. Save, prvog prosvetitelja srpskog, godine 1826. 14. januara. 

Profesor Stanić je na početku govorio o Letopisu Matice srpske kao i na njenom kulturnom i istorijskom značaju.

Na početku se obratio predsednik Matice Srpske Dragan Stanić.

U Novom Sadu počela je svečana akademija povodom dva veka Matice Srpske.

Foto: Foto: LJ.P.

POGLEDAJ GALERIJU

Osnivanje Matice srpske

Podsetimo, pre 200 godina, 16. februara 1826. u Pešti je osnovana Matica srpska, najstarija institucija srpske kulture, književnosti i nauke. 

Inicijatori su bili Jovan Hadžić odnosno Miloš Svetić, i Josif Milovuk, uz podršku dobrostojećih srpskih peštanskih i budimskih trgovaca Gavrila Bozitovca, Jovana Demetrovića, Petra Rajića, Andrije Rozmirovića i Đorđa Stankovića. 

Matica srpska imala je, i ima, čudesnu ulogu u procvatu kulture i nauke Srba. Posebno važna bila je njena delatnost u vreme Habzburške monarhije. Uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku kraljevsku akademiju, današnju SANU, Matica je bila i ostala centralno telo srpske kulture i nauke. 

Izrasla je kao društvo koje imalo za cilj da bude podrška radu i trajnosti Letopisa, novopokrenutog srpskog časopisa, čiji kvalitet, pod uredništvom Georgija Magaraševića, je odmah ostavio veliki utisak na savremenike.

Pošto su 1822. ugašene bečke Novine serbske, njihov osnivač i urednik Dimitrije Davidović, pritisnut okolonostima, finansijskim nedaćama, spas je potražio kod knjaza Miloša.

Nestankom Novina serbskih među učenijim Srbima sazrelo je uverenje da postoji potreba osnivanja novog srpskog glasila. Novosadski profesor Magarašević u tom smislu je pisao juna 1823. Jovanu Hadžiću u Beč, gde se ovaj u to vreme školovao. 

Prvu svesku novog časopisa Magarašević je pripremio do maja 1824. kada je štampanje odobrila nadležna cenzura. Prvobitno je nazvan Serbska letopis, izvesno po uzoru na onovremenu nemačku periodiku. 

Na prvoj svesci, štampanoj u Budimu, iako ga je Magarašević pripremio u Novom Sadu, stajala je 1825. godina.

Pritom je izložen ambiciozan program u kom je proklamovana namera praćenja književno naučnog rada ne samo Srba nego slovenskog sveta uopšte. Najavljeno je takođe da će nadalje izlaziti četiri sveske godišnje. Prva sveska, po ondašnjoj terminologiji častica, sadržala je i pohvalu srpskom jeziku zamenitog Jakoba Grima.

Iako je časopis, po opštoj oceni, bio zavidnog kvaliteta, njegovo trajanje je bilo upitno usled finansijske neisplativosti. Već septembara te 1825. novosadski knjižar, izdavač i knjigovezac Konstantin Kaulici nagoveštavao je obustavu izlaženja. Nije bilo dovoljno pretplatnika, prenumeranata. Skromna i malobrojna srpska čitalačka publika bila je u to vreme takođe podvojena na temu reformskih ideja Vuka Karadžića. 

U prvoj svesci za 1826. godinu Jovan Hadžić objavo je: "Evo ti, počitajemi i predragi Rode, Letopisa Srbskog. Tebi podnosi sa ljubavlju punim žarom Matica Srbska, koja je Tebe radi i Tvoje slave radi postala, za Tebe radi, za Tebe diše". Bila je to prva objava postojanja Matice.

Verovatno je uparavo Kaulicijeva objavljena bojazan dovela do okupljanje male grupe rodoljuba namernih da pomognu opstanak časopisa. Tako je, oko Letopisa, i sa ciljem da se on podrži, izrasla Matica srpska.

Izuzev Hadžića, drugi osnivači Matice nisu bili ljudi pera, nego poslovni ljudi koje je patriotski žar pokretao na finansijsku podršku novom nacionalnom glasilu. Srbi iz Budima i Pešte, tada još uvek dva grada, a bilo ih je uspešnih trgovca, advokata, senatora, beležnika, činovnika, okupili su se s ciljem osnivanja društva koje bi bilo potpora Letopisa. Istaknutu ulogu imao je Josif Milovuk, peštanki trgovac tekstilom i kancelarijskim materijalom, rodom iz Trpinje u Sremu. 

Uzor je takođe bilo upravo utemeljeno Mađarsko učeno društvo, koje je 1825. godine u Pešti ustrojeno odlukom Državnog sabora Ugarske, bio je to začetak potonje Akademija nauka. 

Pošto je osmislio plan ustrojstva Matice, Milovuk okuplja Gavrila Bozitovca, takođe trgovca, Andriju Rozmirovića, Jovana Demetrovića, Petra Rajića, Đorđa Stankovića, odreda poslovne ljude. 

Potom januara 1826. Milovuk se u tom smislu usaglasio sa Jovanom Hadžićem, tada mladim doktorom prava, koji se od jeseni prethodne 1825. nalazio u Pešti gde je polagao završni ispit.

Osnivači su prlikom zasnivanja Matice darivali po 40 forinti u srebru. Oni su to prvobitno nazivali članarina. 

Već prilikom osnivanja, 16. februara 1826. posmatrano po gregorijanskom kalendaru, odlučeno je da će se kao dan Matice srpske obeležavati Sveti Sava, 27. januar.
Svest o potrebi zasnivanja nacionalno kulturnog društva Srba postojala je i ranije, pre svega s ciljem pomaganja književnog stvaralaštva. To je još 1805. predlagao mitropolit karlovački Stefan Stratimirović. Potom oko 1820. na tome je insistirao Lukijan Mušicki, takođe izuzetna intelektualna pojava, znalac klasičnih jezika poput Stratimirovića, potonji vladika. Sam Hadžić je istovetnu ideju izrazio tokom školovanja u Beču. 

Z. grumić

Bečki dvor odnosno car Franc saglasio se prethodno septembra 1812. da se "narodu srpskom, radi njegova prosvećivanja, osnuje fond za štampanje i korisno rasprodavanje knjiga dobrih pisaca, a od njegovih budućih prihoda da se štampaju klasične knjige i zaslužni pisci nagrađuju". 

Tako je obrazložena saglasnost dvora za rad na tom polju univerzitetske štamparije u Budimu. Činjenica da je postojala odluka sa najvišeg mesta, zvaničnog Beča, omogućila je legalno utemeljenje Matice srpske februara 1826. godine.

Jovan Hadžić (1799 - 1869) znan i po književnom pseudonimu Miloš Svetić, bio je pravnik, pisac, prevodilac. Izdanak ugledne i dobrostojeće kuće, rodom iz Sombora, ostvariće zavidnu karijeru kao senator u Novom Sadu. Još važnije, Svetić je bio tvorac "Srpskog građanskog zakonika" objavljenog u Knjažeskoj knjigopečatnji 1844. godine. Našao je prostora i za prevođenje autore klasične starine, kao Homera, Vergilija, Horacija, ali i Getea ili Šilera.

Josif Milovuk (1787 - 1850) bio je trgovac tekstilom. Rođen u Trpinji u Zapadnom Sremu, u vreme zasnivanja Matice već je duže od decenije živeo i radio u Pešti. Držao je takođe knjižaru, bavio se izdavaštvom, prikupljao prenumerante između ostalih i Vuku Karadžiću. 

Georgije Magarašević (1793 - 1830) prvi urednik Letopisa, novosadski gimnazijski profesor, rodom takođe Sremac iz Adaševaca, prvu svesku časopisa pripremao je verovatno još 1823. da bi je objavio krajem 1824. 

Letopis matice srpske izlazi u kontinuitetu do naših dana, postoje navodi da je reč o najstarijem književnom časopisu uopšte. Ime je prilagođavano vremenom, ali je sve vreme sadržao u imenu Letopis.   

Iako ga je Magarašević pripremao i uređivao u Novom Sadu, gde je bio gimnazijski profesor, štampan je u Budimu. 

Namera osnivača Matice srpske, odmah izražena, bila je šira podrška prosvetne delatnosti među Srbima, najviše objavljivanjem i drugih nacionalno, prosvetno i kulturno korisnih publikacija. Potom, kako je Matica rasla, usledile su i stipendije. 

Od samog zasnivanja delatnost Matice srpske temeljila se na dobrotvornim prilozima Srba namernih da pomognu svom narodu. U ranoj fazi najizdašnji priložnik bio je grof Sava Tekelija, koji je osnovao i prosvetni zavod nazvan po njemu, i knjaz Miloš Obrenović. Tekelija je bio veleposednik iz Arada, izdanak stare graničarske oficirske porodice, kojoj je bečki dvor podario i plemićku titulu.

Prvih decenija, do 1864. godine, središte Matice srpske bilo je u Pešti, gde je osnovana, potom je preseljena u Novi Sad, koji je tokom 19. veka izrastao u vodeći centar srpske kulture. U Pešti je i nadalje ostao Tekelijanum, zadužbina namenjena školovanju mladih Srba.   

Posle revolucionarnih događanja 1848/49 Novi Sad, koji je tada strahovito stradao, inače izrastao kao srpsko naselje nasuprot Petrovaradina u kojem je stanovanje Srbima bilo zabranjeno, počinje se nazivati Srpska Atina. Paralelno, Pančevo je, kao graničarska vojnička varoš, prozvano Srpska Sparta, zbog herojskog držanja 1848/49. 

Matica srpska imala je izuzetnu ulogu ne samo u istoriji Srba, već i drugih slovenskih naroda. Više nacionalnih matica u slovenskom svetu oblikovano je po uzoru na Maticu srpsku. Česi su tako 1831. godine osnovali Maticu češku. U Zagrebu je 1842. osnovana Matica ilirska, 1862. u Zadru Matica dalmatinska, 1864. u Ljubljani Slovenska matica. Matica Lužičkosrpska osnovana je 1847, Galičko ruska 1848, Poljska 1882, Bugarska 1909. U Dubrovniku je takođe 1909. osnovana Dubrovačka Matica srpska.

Širokim sveobuhvatim kulturno naučnim radom Matica srpska se odlikuje do naših dana, uz izuzetnu izdavačku delatnost, a njena biblioteka ubeđivo je najkvalitetnija ustanova te vrste kod Srba.
 

Preporučujemo

Društvo

0 0

"MAMA, JA IMAM RAK": Slavica Đukić Dejanović o borbi za život sina jedinca - sam sebi dao dijagnozu

16. 02. 2026. u 19:12 >> 19:12

Društvo

0 13

NIJAGARINI VODOPADI U BOJAMA SRPSKE TROBOJKE: Počast za Dan državnosti naše zemlje (VIDEO)

16. 02. 2026. u 19:03

Društvo

0 0

NAJNOVIJE UPOZORENjE RHMZ: U ovim delovima zemlje kiša i susnežica, na planinama sneg

16. 02. 2026. u 17:33

Društvo

0 1

SREĆAN KRAJ POTRAGE: Devojčica (14) iz Požarevca koja je nestala 8. febuara pronađena u Batajnici

16. 02. 2026. u 17:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije