NAUKA I ISTORIJA 35 METARA POD ZEMLJOM: Ekipa "Novosti" u školskom rudniku "Crveni breg" podno Avale

NA zapadnoj strani Avale, par kilometara posle skretanja za Ripanj, skriven od pogleda slučajnih prolaznika, nalazi se školski rudnik "Crveni breg", mesto gde se istorija, nauka i tišina podzemlja sudaraju na tridesetak metara ispod zemlje.

Foto: N. Skenderija

Rudnik, koji danas pripada Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, spolja ne odaje mnogo - nekoliko objekata, stari trem i mašine koje su se koristile pre sto i više godina. Ruda se ne kopa, ali se čuva znanje i sećanje na vekove rudarstva pod Avalom.

Preko puta ulaza u potkop nalazi se prostorija koja više liči na vremeplov nego na učionicu. Stari šlemovi, rudarske lampe, ručne bušilice i samospasioci, od kojih su neki stari i čitav vek, svedoče o generacijama rudara koje su ovde radile. Zimi se prostor zagreva na drva, a danas služi kao učionica studentima rudarstva i geologije. Pod tremom spolja poređane su lokomotive, vagoneti, lopate, modeli podgradnih konstrukcija od drveta, nemi svedoci jednog industrijskog doba.

Pre ulaska u jamu, nakon kratkog predavanja o bezbednosti potpisuje se izjava da to činite na sopstvenu odgovornost. Gumene čizme, šlem na glavu, lampa u ruke i korak u mrak. Iznad ulaza u rudnik ispisan je tradicionalni pozdrav: "Srećno". Već pri prvom koraku, oni malo viši moraju da se poviju jer je hodnik je uzak. Takav je sa razlogom, prostorije su vekovima kopane štedljivo, prateći rudne žice i logiku tadašnje tehnologije.

Naš domaćin dr Luka Crnogorac, docent i upravnik rudnika i njegove kolege Jeremija Baralić, student doktorskih studija i Luka Rašić, student master studija, nas informišu da se okno u koje silazimo nalazi se na oko 35 metara ispod površine. Tišinu u jami remeti samo kapljanje vode. Dok polako gazimo po vodi i blatu, na "trasi" dugoj oko 400 metara nailazimo na odrone, tragove miniranja i prelepe stalaktite koji su u tami napravili gotovo umetničke figure. Temperatura je stalna, oko 13 stepeni - leti pravo osveženje, zimi iznenađujuće prijatno. Železnicom je, zavisno koji je vlasnik bio, ruda odavde transportovana u Trepču, jedno vreme u Katovice u Poljskoj, a i u mesto Litija u Sloveniji.

- Rudnik "Crveni breg" ima procenjenih 97.000 tona rudnih rezervi, ali se eksploatacija ne vrši jer je veći deo jame pod vodom - objašnjava Crnogorac. - Danas ovde dolaze studenti Rudarsko-geološkog fakulteta, uglavnom sa četvrte godine, iz predmeta kao što su izrada prostorija, ventilacija i metode otkopavanja. Ideja je da vide kako izgleda jama, prostorije, minske bušotine, da steknu realan osećaj. Prilikom vežbi iz pomenutih predmeta, studenti imaju priliku da se upoznaju sa eksplozivima i sredstvima za iniciranje, načinima izrade i opremanja minskih bušotina, merenjima gasnog stanja, rade merenje brzine kretanja vetrene struje, izvode jamska merenja sa savremenom opremom. Geolozi rade kartiranje, njima je ovo izuzetno značajno.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Jama je nekada imala šest horizonata, od kojih su danas četiri potopljena. Drugi horizont je direktno povezan sa površinom i upravo njime se danas kreće. Na više mesta vidljivi su preseci starih rimskih radova, jer su prvi tragovi kopanja pod Avalom stari više milenijuma. Prema predanjima, Rimljani su koristili decu robova kako bi tuneli bili što uži i time efikasniji. Uprkos bogatoj istoriji, rudnik danas opstaje uz velike napore. Održavanje prohodnog dela jame zahteva stalni rad.

- Kolege iz Vrške Čuke, njihova četa za spasavanje, dolazile su da pomognu. Čistili smo kolosek, postavljali podgradu, donosili čelične okvire. Sa javnim preduzećem "Resavica" imamo saradnju, svaki rudnik, u skladu sa mogućnostima, jednom godišnje pošalje četu da pomogne - kaže Crnogorac.

Cilj je da se rudnik uredi tako da u budućnosti postane turistička atrakcija. Plan je da se napravi ruta kroz jamu, da se uđe na jednom, a izađe na drugom horizontu, i da se posetiocima pokaže kako se ruda vadila od rimskog doba do savremenog rudarstva. Međutim, fakultet ne može to sam da finansira. Ipak, možda dolaze bolji dani. Rudnik je već uvršten u Prostorni plan područja posebne namene Avala-Kosmaj kao budući naučno-obrazovni i turistički kompleks, sa planom osnivanja muzeja.

- Nema mnogo fakulteta koji mogu da se pohvale sopstvenim rudnikom. Mi smo jedinstveni u Srbiji, jer školujemo i rudarske i geološke inženjere - ističe Crnogorac.

Ipak, interesovanje za ove studije opada. Na Rudarsko-geološkom fakultetu ove godine nije popunjena ni polovina upisne kvote.

- Poslednjih godina u javnosti je prisutna neka vrsta kampanje usmerene protiv rudarstva i geologije - navodi Crnogorac. - Društvo negativno gleda na struku, a suština je da bez rudarstva nema ničega. Sve tehnologije i savremeni život zahtevaju neke mineralne sirovine nemetalične, energetske ili metalične, koje prvo moraju da se iskopaju iz zemlje. Posla ima. Koliko god studenata diplomira, svi se zaposle, u Srbiji ili inostranstvu. Naši inženjeri rade širom sveta - od Grenlanda do Australije.

Danas, dok se svetlost lampe lomi o vlažne zidove jame i obasjava tragove rimskih i savremenih bušotina, a voda kaplje sa svoda, "Crveni breg" stoji kao podzemni čuvar znanja. Kao podsetnik da je rudarstvo ispod Avale mnogo više od prošlosti, ono je i dalje učionica i muzej. Ne kopa više rudu, ali "kopa" sećanje, iskustvo i struku, tiho i istrajno, kao što su rudari to oduvek radili.

Preporučujemo

Društvo

0 0

IZDATO UPOZORENjE ZA SRBIJU: Oglasio se RHMZ

16. 02. 2026. u 07:46

Društvo

0 1

MALO SUNCA, PA OPET KIŠA I SNEG: Vremenska prognoza za ponedeljak, 16. februar

15. 02. 2026. u 22:51

Društvo

0 1

ČESTITKE IZ TEHERANA: Ministarstvo spoljnih poslova Irana uputilo dirljivu poruku srpskom narodu za Dan državnosti

15. 02. 2026. u 21:28

Društvo

0 0

SAD JE JASNO KAD ĆE "KRAJ ZIME": Kiša lila na Sretenje, a onda su videli ŠTA su medvedi uradili - narodno verovanje kaže da stiže lepo vreme

15. 02. 2026. u 19:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije