INTERVJU SA SAROM PAVKOV: Zakonom o upravljanju otpadom utvrdili smo odgovornosti svih učesnika u sistemu

NAJVREDNIJE što smo uradili u proteklom periodu jeste to što smo uspeli da okupimo više od dve hiljade mladih ljudi i da ih uključimo u konkretne ekološke akcije. Za manje od tri meseca kampanje „Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!“ obišli smo Novi Sad, Aranđelovac, Bor, Sombor, išli preko Kosmaja, Zasavice, Pešterskog polja, stigli do Vranja, Negotina i Subotice. Čistili smo trim-staze, pašnjake, biciklističke staze, jezera i reke, ozelenjavali smo prostore, uređivali prirodna staništa, brinuli o bizonima i tekunicama, učili kako da čuvamo lešinare i druge ugrožene vrste i štitili autohtonu floru.

Foto D. Milovanović

Sledeće godine bićemo još aktivniji, verujem da će nam se pridružiti još mnogo mladih, jer oni to vole i to im treba, a i društvu su potrebni ekološki svesni mladi koji će biti stubovi zaštite prirode u svojim sredinama.

U intervjuu za „Novosti“, Sara Pavkov, najmlađi ministar u Nemanjinoj 11 govori i o drugim rezultatima u 2025. Ministarstva za zaštitu životne sredine na čijem je čelu, a kao poseban uspeh izdvaja donošenje Zakona o upravljanju otpadom, koji je izglasan pre nekoliko nedelja.

– Ono što smo želeli, i što smo ovim zakonom postigli, jeste da jasno utvrdimo odgovornosti svih učesnika u sistemu, od lokalnih samouprava do inspekcijskih službi. Nije bilo lako, jer je bilo potrebno da svaka odredba bude precizna, da ne ostavlja prostor za različita tumačenja, kako bi primena zakona bila efikasna. Posebno je važno što smo u mere prevencije uvrstili i otpad od hrane. To se dugo zanemarivalo, iako je hrana organska materija koja, kad završi na divljim ili nesanitarnim deponijama može da bude uzrok požara, kao i izvor zagađenja. Zato je bitno što je sada i zakonski prepoznata potreba da se otpad od hrane obrađuje drugačije. Takođe, zakonom je uvedena mogućnost da se određene vrste neopasnog otpada uvoze u Srbiju radi upotrebe u energetske svrhe. S obzirom na energetske izazove sa kojima se suočavaju i Evropa i svet, verujem da ova zakonska novina ima veliku praktičnu i stratešku vrednost.

Foto D. Milovanović

Kada govorimo o svakodnevnom životu građana, šta će se konkretno promeniti?

– Definitivno će se poboljšati kvalitet vazduha, a to je ono što građane najviše zanima. Kada sam pre osam meseci preuzela mandat, jedan od prioriteta bio je da stavimo u funkciju kreditnu liniju od 50 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj. To je izuzetno važno i naš tim je radio na tome pune tri godine. Svi proceduralni koraci su završeni, a formiraćemo i posebnu jedinicu u okviru sektora za kapitalna ulaganja koja će se baviti isključivo praćenjem realizacije tog kredita. Već od sledeće godine, očekujem da će građani videti konkretne rezultate i ovih mera i onoga što je već urađeno. Od 2021. do sada zamenili smo više od 200 starih, zagađujućih kotlova u javnim ustanovama – u školama, vrtićima, domovima zdravlja, i time smo već sada premašili cilj za 2027. godinu.

Upravljanje otpadom jedan je od gorućih problema, a da li Zakon predviđa efikasnije razdvajanje otpada?

– U nekim krajevima Srbije se već primenjuje primarna i sekundarna separacija. Tamo smo u prethodnom periodu, uz podršku Evropske unije, obezbedili osnovnu opremu, kante i kontejnere. Pored toga, Zakon predviđa da će biti doneti posebni podzakonski akti koji će detaljno urediti sistem separacije, kao i mere prevencije stvaranja otpada. Važno je i to što je Zakon prvi put sistemski prepoznao i uredio pitanje otpada od hrane, od sprečavanja njegovog nastanka, preko pravilnijeg upravljanja, do podsticaja za donacije hrane gde je to moguće. Cilj je da se manje hrane baca, da se resursi koriste racionalnije i da se smanji opterećenje komunalnog sistema i deponija.

Kako će novi zakon uticati na privredu, posebno na mala i srednja preduzeća?

– To je šansa za njih. Na prethodnoj sednici Vlade usvojena uredba kojom se stavlja van snage dosadašnja uredba o podsticajima za reciklažu i ponovnu upotrebu različitih vrsta otpada. Nova uredba biće u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i biće mnogo efikasnija podrška upravo malim i srednjim preduzećima koja se već bave reciklažom ili žele da uđu u tu oblast jer će moći da dobiju podršku države. Ona može biti finansijski podsticaj, pomoć u opremanju ili za manje infrastrukturne poduhvate.

Šta je, po vašem mišljenju, trenutno najveći ekološki problem u Srbiji?

– Definitivno – otpad. Kroz kreditne linije Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske razvojne agencije, nastavljamo izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom. Postupak za regionalni centar u Somboru je u završnoj fazi i očekujem da radovi počnu već tokom sledeće godine. Istovremeno, u saradnji sa Evropskom unijom, u 2026. počinje realizacija projekta Regionalnog centra u Novom Sadu. Uverena sam da će 2026. i 2027. godina biti period u kojem će mnogi odranije započetih procesa u oblasti zaštite životne sredine dostići pun efekat. To će, verujem, biti vidljiv „pik“ dosadašnjeg rada u ovom sektoru, i po obimu, i po uticaju.

A šta konkretno treba promeniti da bi kvalitet vazduha u Srbiji, posebno u većim gradovima, naročito u grejnoj sezoni bio bolji?

– Kvalitet vazduha nije onakav kakvim se često predstavlja u javnosti. To tvrdim, jer sam ranije u Ministarstvu bila zadužena za tu oblast. Tema je vrlo zanimljiva i ušla je u sve pore društva. O zagađenju vazduha govore i najmlađi i najstariji, i ljudi koji se inače ne bave zaštitom životne sredine. Ali, često se u diskusiji zanemaruje ono što je urađeno i što već daje rezultate. Stanje koje smo zatekli 2021. bilo je katastrofalno, ali je mnogo toga urađeno da se poboljša, uključujući i zamenu više od 200 kotlarnica širom Srbije koje sam već pomenula, a i primene kompletnog seta mera za bolji vazduh. Pored toga, danas imamo najveći broj mernih stanica u ovom delu Evrope. Svaki grad u Srbiji ima automatsku mernu stanicu, tako da građani mogu u realnom vremenu da vide podatke o kvalitetu vazduha na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Međutim, ono što se u prethodnim godinama pokazalo, jeste da moramo više da radimo na individualnim ložištima. Mnogi građani i dalje koriste mazut i ugalj, jer ne žele da menjaju navike, čak i kada postoje finansijski podsticaji koje lokalnim samoupravama daju Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo rudarstva i energetike. Potrebno je više direktne komunikacije, više edukacije i veća podrška onima koji razmišljaju da pređu na gas ili pelet.

Koji su prioriteti Ministarstva u 2026 godini?

– Tokom naredne godine proradiće Regionalni centar za upravljanje otpadom u Kaliniću, na teritoriji opštine Ub. To je veoma značajan projekat, jer ćemo njime trajno rešiti problem otpada u 15 lokalnih samouprava. Zatim, ugovorili smo ili završili više od 300 kilometara kanalizacione mreže, a planiramo to da nastavimo i u 2026. Takođe, intenziviraćemo i rad na projektima izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ipak, moramo više i brže, i to će biti jedan od prioriteta.

SRBIJA je u ovom trenutku lider u regionu kada je reč o klimatskoj politici – kaže Pavkova. – Bili smo prvi u ovom delu Evrope koji su uspostavili sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, prvi smo u okviru energetske zajednice uveli sistem izdavanja dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Trenutno imamo 95 izdatih dozvola, a svi koji ih poseduju obavezni su da do proleća 2026. dostave izveštaje o monitoringu. Ove godine smo usvojili i novi Nacionalno utvrđeni doprinos NDC 3.0.

Naša klimatska ambicija je da do 2035. smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,1 odsto u odnosu na referentnu 1990. godinu.

Preporučujemo

Društvo

0 0

CIČA ZIMA UDARA ZA NOVU GODINU! Ledeni talas sa severa Evrope nosi sneg i dvocifreni minus u Srbiju

28. 12. 2025. u 08:47

Društvo

0 0

POČELA AKCIJA UKLANjANjA BOMBE KOD TC GALERIJA Dačić: Biće prebačena na Pasuljanske livade

28. 12. 2025. u 08:18

Društvo

0 1

ZEMLjOTRES U SRBIJI: U ovom gradu registrovan je potres

28. 12. 2025. u 07:34

Društvo

0 9

DANAS SU MATERICE, JEDAN OD NAJLEPŠIH PORODIČNIH PRAZNIKA: Ove običaje treba ispoštovati za ljubav i blagostanje

28. 12. 2025. u 07:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije