KAVČANI U LOVU NA TITOVO BLAGO: Bacili oko na ovu vilu, angažovali i privrednika sa Cetinja

PRIPADNICI kavačkog klana zainteresovani su za kupovinu dragocenosti iz nekadašnje Titove rezidencije Lovćenka u Meljinama, pa su u tu svrhu angažovali jednog cetinjskog privrednika da u njihovo ime završi taj posao, tvrde izvori “Vijesti” iz bezbednosnog sektora.

Foto: Profimedia/Uprava policije

Jedan od sagovornika lista kaže da je taj Cetinjanin, na predlog izvesnih osoba, iskazao interesovanje da trguje veliku količinu tog blaga - oko 90 kilograma antikviteta od srebra i slonovače, odnosno posuđe, slike i druge umetnine...

- On je samo produžena ruka u tom poslu. Te dragocenosti se na tržištu mogu prodati po visokoj ceni - poručio je izvor "Vijesti".

Rečeno je i da su tajni agenti, istovremeno došli do saznanja da je iz nekadašnje Titove rezidencije godinama iznošen sitni inventar - ćupovi, bakar, slike...

Navodno, među onima koji su operativno sumnjivi za krađu dragocenosti, nekoliko je osoba koje su bile radno angažovane u bolnici Meljine u vreme privatizacije te zdravstvene ustanove i oni koji su imali neograničen pristup vili.

S tim saznanjima, prema rečima jednog od sagovornika, upoznata je i javna policija...

- Imajući u vidu pozicije na kojima su bili angažovani, značajno je istražiti da li su upravo te osobe, kroz zloupotrebu službenog položaja i krađom, pribavili nezakonitu korist - rekao je taj izvor lista.

Iz Uprave policije nisu odgovorili da li istražuju nestanak dragocenosti i inventara iz nekadašnje Titove rezidencije Lovćenka u Meljinama...

- Ako da, kada je ta istraga otvorena? Da li je utvrđeno što je sve nestalo iz tog objekta i koja je procenjena vrednost nestalih stvari? Da li je bilo ko od bivših zaposlenih saslušan u toj istrazi  -pitanja su poslata UP na koja nije odgovoreno.

Vila Lovćenka, rezidencija doživotnog predsednika nekadašnje SFRJ Josipa Broza Tita, nalazi se u krugu Opšte bolnice u Meljinama.

Objekat sa četiri luksuzna apartmana izgrađen je početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada i vila "Galeb" u Igalu, kao druga Titova rezidencija.

On, međutim, nikada u njoj nije boravio, ali su u vili održavane sednice Vrhovnog saveta odbrane SFRJ, kasnije SRJ.

Vila je služila za odmor republičkog i saveznog političkog i vojnog vrha.

Među "viđenijim" gostima bili su Boris Tadić i Nebojša Pavković, tadašnji ministri odbrane SRJ, bivši vršilac dužnosti predsjednika Srbije Nataša Mićić, rukovodioci VMA iz Beograda i više stranih državnika.

Kompleks u kojem se nalazi - Centar vojno‑medicinskih ustanova u Meljinama, 2008. godine prodat je konzorcijumu predvođenom Atlas Grupom za oko 5,6 miliona evra.

U 2013. vila je izdata u zakup firmi Azmont iz Azerbejdžana na tri godine.

U vili je bio smešten "Azmont studio centar", radili su arhitektonsko-dizajnerska kompanija “Harper Downie” iz Londona, partner “Azmonta” na projektu turističkog kompleksa Portonovi, na mjestu bivše vojne kasarne u Kumboru.

Vijesti su još tada objavile da je projektom kompleksa predviđeno rušenje vile Lovćenka zbog, kako je obrazloženo, "nestabilnosti i klizanja terena".

Prema ugovoru, kompleks Meljine trebalo je da bude završen za dve godine, ali se to nije dogodilo.

Vila Lovćenka ostaje jedan od zaboravljenih artefakata bivše Jugoslavije - sagrađena kao simbol državne moći i luksuza, a sada prepuštena zaboravu.

Rezidencije rasute širom bivše Jugoslavije

Titove rezidencije bile su razasute širom bivše Jugoslavije - od Briona i Kupara, preko Karađorđeva i Bledskog jezera, do Igala, Meljina i drugih skrivenih uvala na Jadranu.

Građene su kao diskretni, ali raskošni punktovi moći: sa privatnim plažama, kinodvoranama, lovištima, bazenima, posebnim pristaništima za jahte i heliodromima, daleko od očiju javnosti, a blizu ključnim tačkama politike i bezbednosti.

U njima su se održavali ne samo odmori i prijemi, već i najvažniji sastanci jugoslovenskog partijskog i vojnog vrha, tihi susreti sa svetskim državnicima, dogovori koji su se retko beležili u zapisnicima.

Luksuz se ogledao u skupom nameštaju, umetninama, kristalu i porculanu, ali i u specijalno obučenom osoblju i vrhunskoj logistici koja je pratila svako putovanje.

Paradoks Titovih vila je što u neke od njih on gotovo nikada nije kročio, završene kasno, pravljene "za svaki slučaj" ili samo povremeno korišćene od strane drugih funkcionera.

Posle raspada Jugoslavije deo tih objekata postali su hoteli, deo je dat u zakup investitorima, a mnoge su ostale zarobljene između tranzicije, privatizacija i zaborava, pretvorene u neme spomenike jednog završnog izdanja jugoslovenskog sna o moći, luksuzu i posebnosti.

(Telegraf)

Preporučujemo

Crna Gora

0 3

OSUĐEN RADOJE ZVICER: Odbeglom šefu kavačkog klana 16 godina robije zbog šverca 743 kilograma kokaina

12. 11. 2025. u 15:00

Hapšenja i istraga

0 0

SRBIN I CRNOGORAC HTELI DA NAMAME SINA HRVATSKOG MILIONERA: Četiri sata mučili pogrešnu osobu - tražili pare, pa pretili ručnim testerama

20. 11. 2025. u 08:39

Crna Gora

0 3

ŠKOLOVAO SE ZA POLICAJCA, PA POSTAO UBICA: Vesko je bio vođa ogranka kavčana, škaljarci ga likvidirali iz osvete zbog ovih ubistava

19. 11. 2025. u 19:45

Hapšenja i istraga

0 3

POZNATO KO JE UHAPŠEN U NOVOM PAZARU: Pobegao iz kosovskog zatvora, dosije kao ruski roman (FOTO)

02. 12. 2025. u 17:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije