MOZAK UČI DA OSEĆA PONOVO: Naučnici sa ETF i Medicinskog izumeli uređaj koji oživljava nerve posle moždanog udara

TIM istraživača sa Elektrotehničkog i Medicinskog fakulteta u Beogradu razvio je potpuno novi uređaj koji bi mogao da promeni način na koji se radi rehabilitacija posle moždanog udara. Reč je o tehnologiji koja pomaže pacijentima da povrate - ne pokret, već osećaj u ruci.

Foto: Privatna arhiva

Ovaj uređaj osmislili su i napravili u okviru projekta HYBIS, finansiranog od strane Fonda za nauku,

 U razgovoru za "Novosti" dr Andrej Savić, naučni savetnik ETF i rukovodilac projekta, navodi da ljudi često ne shvataju koliko je osećaj dodira važan.

 - Zamislite da želite da popijete čašu vode, ali ne osećate kojom je jačinom držite, pa vam može iskliznuti iz ruke. Ili da ne osećate položaj ruke u prostoru, iako njome možete da upravljate - objašnjava Savić. - Kod mnogih pacijenata posle moždanog udara, pored motoričkih oštećenja, dolazi i do poremećaja senzornih funkcija (npr. čulo dodira), što dodatno smanjuje sposobnost obavljanja aktivnosti u svakodnevnom životu.

 Naš sagovornik navodi da se postojeći načini rehabilitacije najčešće fokusiraju na vraćanje pokreta, dok je senzorna terapija uglavnom ograničena na masažu, vibracije ili pipanje različitih tekstura. To je oblast koja je godinama zanemarena. Nema jasno definisanih protokola, niti pouzdanih metoda za objektivno praćenje napretka, pa mnogi pacijenti ostaju sa trajnim smetnjama. Tim mladih istraživača odlučio je da to promeni primenom najmodernijih tehnologija i razvojem takozvanog mozga-računar interfejs sistema (Brain-Computer Interface, BCI).

 - Uređaj kombinuje dve komponente. Prva je EEG kapa sa elektrodama koje mere električnu aktivnost mozga i u realnom vremenu i šalju podatke računaru. Druga je električni stimulator sa elektrodama koje se postavljaju na podlakticu i naizmenično šalju blage impulse ka glavnim nervnim granama ruke- objašnjava dr Savić. - Zadatak pacijenta je jednostavan, treba da fokusira pažnju na jedan od ta dva stimulusa. Time se aktivira deo moždane kore zadužen za obradu čulnih informacija, koji je često oštećen nakon moždanog udara. Kada pacijent aktivno obraća pažnju na stimuluse, može doći do bolje aktivacije moždanih struktura i reorganizacije neuronskih veza, neophodnih za ponovno „učenje" izgubljenih funkcija. Ono što je inovativno jeste da prvi put u realnom vremenu možemo da vidimo da li se ta aktivacija zaista događa u mozgu.

Foto: Privatna arhiva

Softver, koji je tim sam razvio, koristi algoritme veštačke inteligencije da prepoznaju specifične moždane obrasce povezane sa pažnjom. Tako istraživači mogu da mere koliko je pacijent zaista angažovan, što ranije nije bilo moguće. Sistem je, isključivo, na osnovu moždanih signala trebalo da prepozna gde je fokus pažnje, a prepoznavanje je bilo više od 90 odsto tačnosti prosečno kod pacijenata. Kada je projekat počinjao, imali su samo hrabre hipoteze i tehnički opis na papiru.

 - Nismo znali da li će sistem funkcionisati u realnosti, sve je bilo neizvesno - kaže Savić. - Ipak, rezulati su iznad očekivanih. U međuvremenu su objavljena četiri naučna rada u vrhunskim međunarodnim naučnim časopisima, jedno originalno tehničko rešenje, dva poglavlja u monografijama vodećih izdavača, što je prevazišlo inicijalne planove projekta. Jedna od ključnih studija pokazala je da pacijenti posle moždanog udara mogu da proizvedu moždane signale gotovo identične onima kod zdravih osoba - što znači da sistem u praksi funkcioniše.

 Uspeh HYBIS-a privukao je pažnju svetske naučne zajednice. Projekat je predstavljen na skupovima od Hong Konga do Njujorka, a zatim je stiglo i veliko priznanje - među više od sto međunarodnih projekata iz oblasti mozak-računar interfejsa, HYBIS je ušao u 12 najboljih za 2024. godinu (The International Annual Brain-Computer Interface-Research Award 2024).

 - Reč je o oblasti u koju intenzivno ulažu i neke od poznatih kompanija na svetu, uključujući i Neuralink Ilona Maska ili kompanije Synchron koje trenutno rade klinička istraživanja u ovoj oblast - kaže naš sagovornik. - Razlika je u tome što se oni bave invazivnim implantima, dok mi radimo potpuno neinvazivno. HYBIS je uvršten u knjigu u izdanju vodećeg globalnog izdavača Springer, najinovativnijih projekata u ovoj oblasti.

 U narednom peridu planirane su kliničke studije da bi se utvrdilo koliko uređaj dugoročno poboljšava senzornu funkciju pacijenata. Očekivano trajanje terapija bilo bi oko mesec dana in e zahteva pokrete za razliku od motoričke rehabilitacije - sve se zasniva na aktivnoj pažnji i merenju moždane aktivnosti. Ako se pokaže da HYBIS značajno doprinosi oporavku, Srbija bi mogla da dobije jedan od najnaprednijih i najinovativnijih pristupa rehabilitaciji posle moždanog udara - tehnologiju koja pacijentima vraća nešto što im nekada najviše nedostaje - osećaj.

Preporučujemo

Društvo

0 0

VELIKE GUŽVE U BEOGRADU: Vozila mile, ovo su najkritičnije tačke - nema gde igla da padne (FOTO)

28. 11. 2025. u 15:59

Društvo

0 0

Black Friday 2025: šta domaći kupci žele od online shopova

28. 11. 2025. u 15:57

Društvo

0 0

„Bolje PIP nego RIP“: Kampanja koja poziva muškarce da preuzmu zdravlje u svoje ruke

28. 11. 2025. u 15:00

Društvo

0 0

SNEG ĆE PONOVO VEJATI: Ovaj deo Srbije dobiće desetak centimetara novog pokrivača

28. 11. 2025. u 14:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije