SRPSKO PITANJE NIJE REŠILA JUGOSLAVIJA, JOŠ MANJE TO MOŽE ULAZAK U EU I NATO: Prof. dr Milomir Stepić, stručnjak za geopolitiku

U Zapadnoj Evropi odavno, a u Srbiji od 2012. godine 11. novembar se obeležava kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na taj datum 1918. kada je potpisano primirje između sila Antante i Nemačke. U definiciji praznika stoji formulacija da je toga dana okončan Prvi svetski rat, ali u našem slučaju stvari ipak stoje drugačije: srpska vojska nastavila je da se bori sa Bugarima i Arbanasima još dve godine i demobilisana je tek u martu 1920. pod drugim imenom, kao Vojska Kraljevine SHS.

Milomir Stepić

Uglednog stručnjaka za geopolitiku prof. dr Milomira Stepića pitali smo da li se obeležavanjem datuma koji za Srbe nije značio kraj rata nastavlja niz samoobmana, koji je počeo u decembru 1918. kada je sila pobednica Srbija utopila svoju pobedu, teritoriju i odrekla se državnosti proglašenjem Kraljevine SHS koja nije bila priznata sve do potpisivanja mirovnog sporazuma sa Nemačkom 1919. godine.

- Odavno se postavlja pitanje da li je stvaranje heterogene višenacionalne jugoslovenske umesto integralne, kompaktne srpske države bilo više srpska iznudica ili više srpska volja. Niti Nišku, niti Krfsku deklaraciju ne bi trebalo apsolutizovati, budući da je poznato kako su oduvek funkcionisali međunarodni poslovi, odnosi velikih sila i malih zemalja, geopolitičke narudžbine i diktati bilo direktni, bilo oni "ispod žita". Ni izjave političara, kao ni dostupne dokumente ne treba uzimati "zdravo za gotovo". Kriptopolitika često ima odlučujuću ulogu.

Foto privatna arhivlja

Iako je srpska vojska ostvarila blistav ratni trijumf, ljudski i materijalni gubici bili su ogromni, nenadoknadivi. Celokupni srpski demografski, ekonomski, politički i drugi kapaciteti za posleratnu budućnost bili su na egzistencijalnom minimumu, tako da se bez zazora može konstatovati da se radilo o Pirovoj pobedi. Takođe, treba hladne glave podsetiti da velike sile-pobednice ne dozvoljavaju ostvarenje privlačne, ali utopističke ideje "Balkan - balkanskim narodima", već im je bliža - iskustvo to dokazuje - parola koju možemo iskazati sa "Balkan je isuviše važan da bi bio prepušten Balkancima".

o Tadašnja srpska elita jugoslovensku politiku temeljila je na tvrdnji da su Srbi, Hrvati i Slovenci isti "troplemeni" narod, što su hrvatski predstavnici demantovali još na Mirovnoj konferenciji tražeći nezavisnu državu od sila Antante. Čiji je zaista interes bio stvaranje Jugoslavije?

- Ne amnestirajući prestolonaslednika Aleksandra i Nikolu Pašića, a naročito ne opravdavajući jugoslovenstvom opijen veći deo intelektualne elite (A. Belić, J. Cvijić) - zajednička država zasnovana na stupidnoj i naučno neutemljenoj tezi o "jednom, troimenom narodu" u prvom redu je bila geopolitička potreba talasokratskih, atlantističkih sila pobednica Velike Britanije, Francuske i SAD. Upravo u tu svrhu na Mekinderovim postulatima stvoren je kroz središte Evrope tzv. Sanitarni kordon - buffer-zona od Baltika do Jadrana i Egeja sa redefinisanim granicama. Sanitarni kordon je imao trostruku baražnu funkciju: jednu, da spreči Nemačku da ponovo krene na jugoistok, prema istočnom Sredozemlju i Persijskom zalivu; drugu, da spreči jugozapadni, transbalkanski vektor Rusije prema "toplom moru" i treću, da spreči rusko-nemačku kontinentalističku osovinu istok-zapad koja izaziva paničnu strepnju sila Zapada. Zato je, s jedne strane, bila potrebna prozapadno orijentisana, jugoslovenska država koja se pruža od jugoistočnih padina Alpa do zaleđa Soluna i uključuje Slovence i Hrvate kao kontrategove Srbima. S druge strane, zato nije formirana srpska država, tj. "uvećana" ili "proširena" Srbija od Stare planine do Une ili Kupe jer bi tako Germanima ipak ostao koridor za prodor do severnog Jadrana. A i srpska država, pri tome relativno prostrana, bila bi pod stalnom sumnjom da može postati "konjovodac ruskih kozaka do toplog mora".

vikipedija

o Da li je osnovana tvrdnja da je Jugoslavija stvorena u srpskom interesu, jer je omogućila da "svi Srbi žive u jednoj državi"?

- Prenebregavajući manje važne detalje, može se dati opšti zaključak da je bilo kakva Jugoslavija - bilo monarhistička bilo komunistička (titoistička), bilo unitarna bilo federalna, bilo kapitalistička bilo socijalistička, bilo demokratska bilo autokratska - antiruska i antigermanska tvorevina. Štaviše, ona je sa stanovišta geopolitičkog identiteta, odnosno u kontekstu globalne geopolitičke dihotomije, bila talasokratski konstrukt i instrument, što je suprotno ne samo srpskom, već nemačkom i ruskom geopolitičkom kodu. Ovo je od fundamentalnog značaja kako u teorijsko-koncepcijskom, tako i u praktičnom smislu. Zato su Nemci neposredno razarali i "prvu" i "drugu" jugoslovensku državu, a Rusi se nisu baš pretrgli da je sačuvaju. Sa njihove tačke gledišta - razumljivo. Zavaravajući se da su u Jugoslaviji "svi Srbi u jednoj državi" (da, ali ne u srpskoj nacionalnoj državi), Srbi su je na svoju štetu stvarali i branili, uz ogromne žrtve.

Foto. Arhiva "Novosti"

o Kralj Aleksandar je ubijen u Marseju kada je najavio uspostavljanje boljih odnosa sa Nemačkom, a neki istoričari smatraju da je pravi cilj atentata bio francuski ministar Bartu, jer je nameravao da obnovi antinemački savez. Koliko je osnovano razmišljati da je to bilo "geopolitičko ubistvo"?

- Pojam "geopolitičko ubistvo" kralja Aleksandra po svoj prilici navodi na pravi trag. U odnosu na novembar 1918, kada je Nemačka bila na kolenima, a Austrougarska poražena i u stanju raspada, stanje se relativno brzo promenilo. Budući da je za ratnu avanturu minimalno kažnjena, Nemačka je "ponovo krenula". Učinila je to na osnovama determinističkih (biologističkih) učenja Šveđanina R. Kjelena o "državi kao životnom obliku", koje je u nemačkom slučaju opredmetio K. Haushofer sa saradnicima ("životni prostor", "krv i tlo", "prodor na Istok"). U vreme pred atentat u Marseju i samom kralju Aleksandru bilo je jasno kuda se kreće Evropa i da "Versajskom sistemu" neće biti dugog veka. Pokušaj da se samostalno ili sa ugroženim državama nešto učini bio je "geopolitička docnja". "Zatvaranje vrata na štali kada su konji već pobegli", kako se u međunarodnim odnosima često figurativno kaže. Ko je bio prava meta, a ko "kolateralna šteta" - Bartu ili kralj Aleksandar - teško ćemo ikada saznati. U svakom slučaju, iako 1934. nije bio "jak lider" (ako je na evropskom nivou to ikada i bio), jugoslovenski kralj još je posedovao ugled crpen iz Velikog rata, uključujući kakvu-takvu moć na unutrašnjem planu. Da li je 1929. mogao da je iskoristi tako što bi, na primer, državu suštinski transformisao od kvazi-unitarne Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u federalnu Kraljevinu Srbije, Hrvatske i Slovenije sa etnički konsekventnim unutrašnjim granicama, a ne u banovinsku Kraljevinu Jugoslaviju?Iz geopolitičkih razloga zbog kojih je zajednička država "sklepana" 1918. nije se odlučio ni za "opciju amputacije" duž linije koja se tada pojavila u opticaju. Ona se - indikativno - gotovo poklapala sa Cvijićevim predlogom 1914/15. kompromisne unutrašnje granice celina sa pravoslavnim i rimokatoličkim stanovništvom. Takođe, bila je slična i sa zapadnom granicom tzv. Londonske proširene Srbije iz 1915.

Poštanska dopisnica sa motivom 42. vražje divizije, Foto privatna arhiva

o Možete li da nam predstavite geopolitičku kartu Evrope i sveta posle Velikog rata jer su se SAD tada promovisale kao svetska sila. Kakva je pozicija Srbije i srpskih zemalja? Kakva je aktuelna pozicija Srbije i Srba u odnosu na tadašnju?

- Austrougarska i Nemačka su poražene u Velikom ratu, što u sudarima velikih sila uvek znači promenu političke karte. To se najpre odnosilo na centralnu Evropu i Balkan. I odnosi među moćnim državama su se promenili. Sovjetska Rusija, potom SSSR, u prvo vreme bila je ophrvana svojim postrevolucionarnim problemima, da bi se tek kasnije povratila. Jugoslovenska država Karađorđevića izbegavala je da s njom uspostavi diplomatske odnose manje zbog komunizma, a više zbog svoje geopolitičke privrženosti Zapadu. S druge strane, na scenu su stupale SAD koje su krajem 19. i početkom 20. veka već završile geopolitičku fazu zasnovanu na Monroovoj doktrini i paroli "Amerika Amerikancima" i krenule u osvajanje sveta utemeljeno na idejama admirala Mehena o "pomorskoj moći". Međutim, niti su Amerikanci u to vreme dostigli kritičan nivo moći, niti su Britanci i Francuzi počeli da dramatično slabe i gube kolonije kao "motore" svoje komparativne prednosti. Stoga je teško porediti sadašnje i nekadašnje prilike. Tada su evropske zemlje "pucale" od suvereniteta i nije postojala EU, a danas ona postoji, ali dramatično slabi, prvenstveno njena nemačko-francuska "lokomotiva", dok je V. Britanija blagovremeno pobegla. Na međuratnoj karti postojala je kako-tako celovita zajednička jugoslovenska država, a sada je nema već skoro tri i po decenije. U to vreme Srbi su bili uvereni da su rešili nacionalno pitanje mada je to bila iluzija, a danas, na sredini treće decenije 21. veka, svesni su da su na klasičan način teritorijalno fragmentirani i redukovani, a na postmoderan način okupirani. I znaju da se srpsko pitanje ne može rešiti nikako drugačije nego oslobođenjem i ujedinjenjem uz pomoć geopolitički i civilizacijski srodne velike sile, a ne nadnacionalnom integracijom u EU i NATO kao organizacije Zapada sa kojim ne dele iste vrednosti.

Novosti

o Zar ne bi bilo logično da je Jugoslavija posle rušenja Berlinskog zida cela usisana u EZ i NATO? Zbog čega je Nemačka insistirala na njenom razaranju i parcijalnom prisajedinjenju?

- Nije opravdano optuživati Srbe da su "prespavali rušenje Berlinskog zida" kako se često čini, mada se moglo i strateški i taktički postupati drugačije, korisnije. Tadašnja Nemačka, koja je bila "na steroidima" i spremala se na ujedinjenje, nije odolela narasloj moći. To je Nemačka! Kada su Srbi u pitanju, treba uzeti u obzir i sentimente iz dva poraza u svetskim ratovima. Nije želela Srbe u "evropskoj kući" kojom je upravljala u ime gazde s one strane "velike bare", tj. želela ih je, ali kao malu, nemoćnu, zavisnu Srbijicu, svedenu na "bezopasnu meru". I pod stalnim tutorstvom Slovenaca i Hrvata, pripadnika i eksponenata Zapada. Kao u vreme titoizma. Tako je ostalo i danas. Zašto Jugoslavija u celini nije uključena u EZ/EU, već je prvo serijom sponzorisanih secesija rastočena? Ne zaboravimo da je usledila demokratizacija i shodno tome pretila je opasnost po zapadne interese da Jugoslavijom prestane da se upravlja na totalitaran način, uz podrazumevajući podređen položaj srpskog činioca. Drugim rečima, bilo je demokratski logično da zemljom počnu da politički dominiraju Srbi kao najbrojniji konstituens. Štaviše, mogla se očekivati i privrženost titoističkim "etno-inženjeringom" ranije proizvedenih "sintetičkih nacija" Makedonaca i Crnogoraca, te najverovatnije i znatnog dela muslimana. U tom kontekstu, vraćamo se na 1914, 1915, 1918, pa i 1919, te širenje straha od "velike Srbije", koja bi se, o velike opasnosti za širenje EU i NATO na istok (!), mogla okrenuti Rusiji.

o Stratezi EU kažu da je neophodan rat protiv Rusije i postavljanje nove "gvozdene zavese" od Baltika do Crnog mora. Pozivanje na "istorijsku Evropu" i iniciranje sukoba istim geopolitičkim vektorima koji su bili važni i 1914. i 1941. zvuči kao ponavljanje najstrašnijih momenata istorije 20. veka.

- EU je iskoristila američki patronat i "unipolarni trenutak" da se proširi do granica pravoslavne, slovenske Ukrajine pa čak i do granica same Rusije. Sa stanovišta neoklasične, a naročito (ultra)postmoderne geopolitike i geostrategije, to se može smatrati "predvorjem Kremlja". Budući da zbog "oporavljene Rusije" (Bžežinski) očigledno u ovoj fazi ne može dalje, te bi ona rado da se sada tu "ukopa". Sledstveno, od neposrednih ruskih suseda bi da napravi u ofanzivnom kontekstu prostranu zonalnu granicu, frontijer, a istovremeno u defanzivnom kontekstu neku vrstu makro-krajine. Po modelu imperija-limes-varvari. Do sledeće prilike. U geopolitici postoje konstante, ali i promenljive. Egzistencijalni srpski izazov je da se i jedno i drugo maksimalno koliko je to moguće iskoristi u sopstvenom interesu. Upravo reperne godine koje pominjete na to asociraju. Na Balkanu interesi Britanije, Francuske, Turske, Vatikana, Rusije osciluju, ali su stalni i viševekovni. Nešto kraće traju, ali su intenzivni oni američki. Sada su tu i kineski ciljevi, ambicije islamskog sveta...

JEDNAKO VAŽAN SMER KA JUGOISTOKU

U germanskim geopolitičkim planovima ne postoji samo plan osvajanja Istočne Evrope - Drang nach Osten, već jednako važan smer ka Jugoistoku, kaže prof. dr Stepić:

- U Veliki rat i Austrougarska i Nemačka ušle su radi realizacije geopolitičkog vektora Drang nach Sudosten - Beč kako bi se dočepao Soluna, a Berlin da bi posredstvom Carigrada, Male Azije i Mesopotamije dopro do Persijskog zaliva i tako presekao "Veliki imperijalni put" do Indije - "najsjajnijeg dijamanta u britanskoj kruni". Moćna Nemačka, koja se osećala stešnjenom u središtu Evrope, a gotovo bez kolonija zahvaljujući kojima bi mogla da parira Francuskoj i V. Britaniji, faktički se preorijentisala sa maritimne "Ideje Hamburga" na kontinentalističku "Ideju Bagdada". I jednu i drugu silu put je vodio kroz moravsko-vardarsku udolinu, gde je jedina prepreka bila Srbija.

SFRJ DEO NATO

ISTORIČARI koji ukazuju da je SFRJ bila deo južnog krila NATO su u pravu, kaže prof. dr Stepić:

- Jugoslavija se 1948. distancirala od Sovjetskog Saveza i to se tumačilo mahom u ideološkom ključu. U stvari, napravila je oštar zaokret najpre u geopolitičkom i geostrategijskom smislu od Istoka ka Zapadu. Ne treba zaboraviti da je ona na tu stranu "namigivala" i tokom rata, a naročito u prvim posleratnim godinama. Ubrzo, sa rasplamsavanjem Hladnog rata i bipolarizma, ona je na najdelikatnijem mestu postala ključna karika proameričkog Rimlend-a duž evroazijskog oboda u funkciji kenanističkog "obuzdavanja" SSSR i "strategije anakonde" kojom je vršeno njegovo sistematsko "davljenje". Sklapanjem 1954. Balkanskog saveza sa članicama NATO od 1952. Grčkom i Turskom, i Jugoslavija je faktički, mada ne i formalno, postala sastavni deo

Preporučujemo

Društvo

0 0

MUP: Kontrolisano 400 autobusa i 3.500 teretnih vozila, otkriveno 155 prekršaja

19. 11. 2025. u 19:22

Društvo

0 0

OVOG VIKENDA STIŽE PRVI SNEG U BEOGRAD: Evo kada će se tačno zabeleti, Đenevski ciklon donosi jako zahlađenje

19. 11. 2025. u 19:15

Društvo

0 0

TRAGIČAN KRAJ POTRAGE! Pronađeno telo muškarca koji je pre nedelju dana nestao u Laćarku

19. 11. 2025. u 17:52

Društvo

0 1

HITNO EVAKUISANA SREDNjA ŠKOLA U BEOGRADU: Stigla preteća poruka, policija na terenu

19. 11. 2025. u 17:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije