POSLE 82 GODINE TRAŽE SUSPENZIJU ODLUKA AVNOJ-a: Predložen zakon o poništavanju "revolucionarne otmice države"

U SKUPŠTINU Srbije stigao je predlog zakona kojim bi se formalno i pravno poništileodluke donete pre osamdeset dve godine, na Drugom zasedanju AVNOJ-a uJajcu 1943. godine!

Foto: Vikipedija/javno vlasništvo, Profimedia

Da nije zapisano u skupštinskim aktima, teško bi iko poverovao da je ovo pitanje, toliko godina posle raspada Jugoslavije, nestanka SFRJ sa političke mape sveta, promene ustava, državnog uređenja stiglo pred narodne poslanike.

Dok se čita predlog zakona kojim bi se "poništila revolucionarna otmica države" i "uspostavio pravni kontinuitet sa Kraljevinom Jugoslavijom", mnogima nije jasno da li je u pitanju simbolički ili politički čin, ili obračun sa odavno sahranjenim ideološkim protivnikom.

Foto D. Milovanović

Šta god bilo, predlog zakona, podnetog 15. septembra 2025. godine, potpisali su poslanici Pokreta obnove Kraljevine Srbije i Stranke monarhističke Srbije Vojislav Mihailović, Igor Braunović, Vladimir Đorđević i Ljubinko Đurković, na inicijativu akademika Matije Bećkovića, koji je rođen 29. novembra, istog dana kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a.

- U Jajcu 1943. jedna ilegalna grupa, bez ikakvog narodnog mandata i protivno važećem ustavu, nasilno preotela državnu vlast. Time je započet najmračniji period u istoriji Srbije: ukinut je legalni poredak, ubijani su neistomišljenici, otimana imovina, uništavano nacionalno dostojanstvo. Srbija je gurnuta u jugoslovenski eksperiment koji je vekovima građene temelje razorio i ostavio trajne ožiljke. Usvajanjem ovog akta Skupština Srbije poslala bi poruku da naša zemlja neće prihvatiti diktat, nasilje i uzurpaciju države pod plaštom bilo kakve ideologije - smatraju predlagači zakona.

Naglasili su i da su decenije komunističke vlasti i jugoslovenskog sistema ostavile iza sebe "ekonomsku zaostalost, podele, unižene institucije i nacionalno poniženje".

Momčilo Pavlović / Foto V. Danilov

- Odluke i deklaracije se novim odlukama i deklaracijama mogu poništiti ali to nema nikakvog dejstva na prošlost - kaže za "Novosti" istoričar dr Momčilo Pavlović. - Istorija se ne može ni promeniti ni poništiti.

Advokat Goran Petronijević, međutim, predlog upućen skupštini sagledava iz drugog ugla. U izjavi za "Novosti" Petronijević kaže da smo odluke donete na Drugom zasedanju AVNOJ-a devedesetih i početkom dvehiljaditih sami poništili:

- Pravno gledano Drugo zasedanje AVNOJ-a je isto što su danas plenumi i forumi. U to vreme postojali su Ustav, vlada u izbeglištvu, kralj, tako da predlog nije bez osnova. Sve je tačno i nije nelogično. Ali, koliko god je predlog zakona pravno osnovan, na neki način je i pravno ništavan. Rasturanjem Jugoslavije avnojevske odluke su prestale da važe. Jedini razlog, po mom mišljenju, zašto je ovaj predlog upućen Skupštini je politički program predlagača, a to je povratak monarhije.

Tumačeći predlog da se odluke AVNOJ-a iz 1943. ponište, istoričar Pavlović, da su deklaracija i osam donetih odluka u tom trenutku bile samo delo jednog antifašističkog pokreta koji je zadobio priznanje zapadnih saveznika, posebno Britanije kao borbeniji:

- U tom trenutku daleko van Srbije, odluke nisu imale posebno dejstvo. Bile su to odluke jednog pokreta, dok je drugi antifašistički pokret, već napušten od saveznika, posebno Britanije, dva meseca kasnije doneo svoje odluke na Svetosavskom kongresu u selu Ba. Tek kada su partizanske snage u sadejstvu sa snagama Crvene armije oslobodile Srbiju a kasnije i čitavu Jugoslaviju odlukama, odnosno tekovinama AVNOJ-a dat je legitimitet.

Akademik Bećković navodi da su odluke u Jajcu donete bez volje naroda. Koliko je taj argument utemeljen u istorijskim činjenicama, Pavlović objašnjava:

- Za razliku od organizovane slovenačke delegacije, srpske delegacije na zasedanju u Jajcu nije bilo, niti je birana, niti je mogla biti birana. Srbiju su predstavljali borci i rukovodioci u partizanskim jedinicama i pokretu na tom terenu.

Kralj Petar II Karađorđević / Foto Iz knjige "Jugoslovenska vojska van otadžbine"

Kralj: Narod u ropstvu

ISTOG dana kada je država proglašena republikom i dobila ime FNRJ kralj Petar dao je izjavu u kojoj je odluku o proglašenju republike ocenio kao "rezultat niza akata maršala Tita koji su imali za cilj da takvu odluku uzmu iz ruku samog naroda". Kralj je smatrao da Odluka o proglašenju republike nije izraz slobodne volje naroda, apelujući na saveznike da pomognu slobodu i demokratiju u Jugoslaviji:

- Ja nisam na dan 27. marta 1941. po predlogu glavnih saveznika preuzeo na sebe ogromnu odgovornost da pozovem jugoslovenski narod u borbu protiv fašističkog totalitarizma, zato da bi najslobodoljubiviji narod posle teških borbi i konačne pobede, pao u jedno drugo slično ropstvo - ropstvo Josipa Broz Tita.

Na pitanje ima li danas smisla tumačiti odluke AVNOJ-a kao istorijsku grešku, Pavlović odgovara:

- U složenim unutrašnjim i međunarodnim okolnostima ove odluke su imale interni karakter narastajućeg pokreta koji će postati pobednik. One su krajem 1944. i posle izbora za Ustavotvornu skupštinu 11. novembra 1945, koji su predstavljeni kao izbori "za Tita ili za kralja", ugrađene u zakonska i ustavna rešenja. Tim odlukama dat je značaj tekovina revolucije, dana kad je rođena republika, kada je došlo do revolucionarne smene vlasti i slično. Odluke AVNOJ-a i "svetlosti novembra", obasjavale su i slavile Titovu Jugoslaviju, Titovo lik i delo, kome je na drugom zasedanju dodeljen i čin maršala, ali i uzimane kao argument, posebno slovenačkog i hrvatskog separatističkog rukovodstva, u procesu razbijanja jugoslovenske federacije.

- Posle pobede na izborima za Ustavotvornu skupštinu od 11. novembra 1945. na kojima je lista Narodnog fronta na čelu sa Titom odnela pobedu 29. novembra 1945. na dvogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a usvojena je opet jedna deklaracija - kaže Pavlović. - Toj Deklaraciji o proglašenju FNRJ, jednoglasno usvojenoj, odnosno potpisanoj od svih izabranih poslanika, optužuje se monarhija "da je bila najveća smetnja stvaranju nove Jugoslavije" i "glavni krivac i za sve postupke nenarodnih režima". Na osnovu toga i na "slobodno izraženoj volji svih naroda Jugoslavije" ukinuta je monarhija, a kralj Petar II Karađorđević, sa celom dinastijom Karađorđevića, lišen je svih prava koja su njemu i dinastiji pripadala. Jugoslavija je proglašena republikom, a država je dobila ime FNRJ.

Preporučujemo

Društvo

0 0

UMRO IVAN GANIĆ

17. 11. 2025. u 18:29

Društvo

0 9

SNAŽNA OLUJA ZAHVATILA SRBIJU: Oboreno drvo na auto-putu Novi Sad-Beograd, saobraćaj obustavljen

17. 11. 2025. u 18:13

Društvo

0 0

(RADARSKI SNIMCI) OGROMNE PADAVINE STIŽU U SRBIJU: Sve kreće od ovog trenutka, sledi drastičan pad temperature, u ovom delu i do 30 cm snega

17. 11. 2025. u 17:00

Društvo

0 2

TEMPERATURA U PADU ZA 15 STEPENI: Biće i kiše i grmljavine - danas ovim delovima preti još jedna pojava

17. 11. 2025. u 15:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije