OVAJ DAN ĆE TRAJATI 25 SATI, A MRAK ĆE PASTI U 16.35: Sitno brojimo do promene koja se mnogima neće svideti

PRELAZAK na zimsko računanje vremena dešava se uvek poslednje nedelje u oktobru, ove godine to pada u noći između 25. i 26. oktobra.

Foto Shutterstock

Tačnije, u tri ujutru 26. oktobra kazaljke sata ćemo pomeriti sat unazad. Zbog pomeranja sata, taj dan će trajati 25 sati - dobijamo jedan „duži“ sat, jer se sat od dva do tri ujutru dešava dva puta.

Sunce izlazi u 6.08, a zalazi u 16.35 sati, što znači da će taj dan (od izlaska do zalaska sunca) imati 10 sati, 27 minuta i 25 sekundi svetla.

Zimsko računanje vremena trajaće sve do poslednjeg vikenda u martu naredne godine, kada ćemo ponovo preći na letnje vreme.

1. Kada je uvedeno

Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. To je vreme Prvog svetskog rata i ovim zemljama bilo je važno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj. Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.

Letnje računanje vremena u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji uvedeno je tek 27. marta 1983. godine.

2. Zašto je uvedeno

Osnovna ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost. Leti, kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat ukrade i doda večeri kako bi mrak pao kasnije. To je najpre smislio američki političar Bendžamin Frenklin 1784. godine. Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama. 

Takođe, novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson zaključio je da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.

Foto Pixabay free images

3. Gde se sve koristi

Danas od 192 države na svetu, 110 koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta. Većina zemalja koje ga koriste su u Evropi i Severnoj Americi.

Belorusija, Gruzija i Rusija su takođe odabrale da imaju isto vreme i zimi i leti. Za zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla ima približno isto tokom cele godine, nema potrebe za ovakvim uštedama. Tako je i u Arizoni i na Havajima, koje imaju sunca tokom cele godine. Sve ostale savezne države u Americi pomeraju sat u proleće i jesen.

4. Koje je vreme pravo

U Srbiji, a ni u svetu, ne postoji nijedna studija koja se zaista bavila ovim pitanjem. Međutim, kada bismo se pitali koje je vreme pravo: zimsko ili letnje, čini se da je za Srbiju povoljnije da ostane u letnjem.

Pošto se Srbija nalazi na krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone i da mrak pada ranije nego na Zapadu, a da su navike i ritam stanovništva slične kao u ostatku Evrope, ukidanje letnjeg vremena bi Srbiju posebno pogodilo i značajno smanjilo period u kome ljudi mogu da uživaju u blagodetima obdanice. Sa druge strane, zimsko vreme je astronomsko i ako bismo sasvim prešli na letnje – nikada više nijedan Sunčev sat u zemlji ne bi pokazivao tačno vreme. 

5.Treće vreme 

Kako je ranije rekao Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković", postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali on smatra da bi moglo da se uvede i “treće vreme", odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.

Ipak, u međuvremenu su se stvari zamrsile u odnosu na nekadašnje vreme, pre svega radno vreme.

- Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskoristi obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjoevropske časovne zone u istočnoevropsku, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo - rekao je Simonović.

6. Predlog ukidanja

Pojedine države u svetu su ukinule praksu menjanja računanja vremena, a i dalje postoje sporenja treba li pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja su naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse. 

Evropska komisija je još pre nekoliko godina predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali konačna odluka nije doneta jer je u martu 2020. proglašena pandemija korona virusa, pa je izjašnjavanje o ovom pitanju odloženo.

Foto: Profimedia

7. Negativan uticaj na zdravlje ljudi

Pojedine naučne studije pokazale su da promene sata imaju negativne efekte na zdravlje ljudi. Poremećaj bioritma može izazvati nesanicu, umor, depresiju, varijacije srčane frekvencije, smanjenje sposobnosti koncentracije, iscrpljenost, razdražljivost, gubitak apetita i probleme sa varenjem. Organizmu je obično potrebno nekoliko dana da se privikne, u nekim slučajevima može biti potrebno čak i do dve nedelje za prilagođavanje.

8. Ko je ukinuo pomeranje sata

Ove zemlje su ukinule računanje vremena:

    Rusija - od 2014. koristi trajno zimsko vreme (UTC+3)

9. Šta bi bilo da nema pomeranja sata

Da nema pomeranja sata, ne bismo imali sezonske promene vremena, što bi moglo pozitivno uticati na ljudsko zdravlje (manje umora, manji rizik od srčanih udara), koncentraciju i sigurnost u saobraćaju. S druge strane, duži periodi mraka ujutru ili uveče mogli bi uticati na naše cirkadijalne ritmove, ali i dalje bi postojala potreba za usklađivanjem s lokalnim Sunčevim vremenom.

10. Izbor trajne vremenske zone

Ako bismo odustali od pomeranja sata, morali bismo da izaberemo jednu vremensku zonu, a mnoge zemlje bi verovatno izabrale trajnu letnju zonu. Ova opcija bi obezbedila duže večernje svetlo tokom godine, ali bi podrazumevala i duže mračne periode ujutru, posebno zimi. Alternativno, mogli bismo da izaberemo trajnu zimsku zonu. To bi značilo da bi uvek bilo svetlije ujutru, ali bi večeri bile kraće, što bi uticalo na svakodnevne aktivnosti nakon posla. 

Zanimljivosti iz sveta 

Kroz istoriju, postoji mnogo zanimljivih situacija koje su pale baš u vreme pomeranja kazaljki na satu. Od individualnih, u krugu porodice, do veoma opasnih za državu.

Ovo su neke od njih:

Ajova rekorder

Jedan od najvećih kurioziteta u istoriji letnjeg računanja vremena predstavlja Ajova, gde su pedesetih i šezdesetih godina postojala čak 23 različita načina prelaska na letnje, odnosno zimsko računanje vremena, piše RTS.

Ništa bolje nije bilo ni u Virdžiniji gde su putnici na jednoj autobuskoj liniji sedam puta morali da pomeraju kazaljke na satovima ako su hteli da znaju tačno vreme.
Bombe eksplodirale pre nego što su planirali

U septembru 1999. Zapadna obala je još bila na letnjem računanju vremena, dok je Izrael pomerio časovnike za jedan sat unazad. Teroristi sa Zapadne obale su pripremili tempirane bombe i prokrijumčarili ih u Izrael. Međutim, pošto nisu znali za promenu vremena, bombe su eksplodirale sat pre nego što su planirali, dok su ih još postavljali. Poginula su trojica terorista koji su planirali da ubiju 2.000 ljudi, piše RTS.

Koja sestra je “starija” 

Pomeranjem kazaljki može i da se "igra" sa datumom i vremenom rođenja. Tako je u novembru 2007. Laura Sirioli u Severnoj Karolini u 1.32 rodila Petru, a 34 minuta kasnije Elison. Međutim, zbog pomeranja satova ispostavilo se da je Elison rođena u 1.06 i sticajem okolnosti postala je „starija“ sestra, piše RTS. 

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije