EVROPA JOŠ SAMO NA BALKANU MOŽE DA IZIGRAVA VELIKU SILU: Razgovori u Vašingtonu pokazali da EU nema snage da nametne bilo šta

PRIZOR lidera Evropske unije i Ukrajine, koji sede na tvrdim stolicama u hodniku Bele kuće čekajući da ih primi Tramp, čiji je kabinet javno upozorio Zelenskog da se obuče prikladno za ovaj sastanak, nije delovao kao susret saveznika već kao poklonjenje sizerena orijentalnom vladaru. Taj utisak je pojačala lavina komplimenata koje su Evropljani uputili američkom predsedniku, iako njihova lica nisu mogla da sakriju neiskrenost i strah.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Ko su zaista velike sile pokazali su razgovori o ukrajinskoj krizi. Amerika i Rusija su razgovarale, a lideri EU su gledali sa strane i slali poruke. Na kraju su dobili od Vašingtona poziv da dođu i lično predoče svoje stavove, a ta predstava je prikazala da Evropljani sami nemaju ni snage, ni mogućnosti da nametnu bilo šta. Evropa je urušena i ekonomski i vojno a Tramp je liderima EU ponovo stavio do znanja da atlantističke strukture, uključujući NATO, ne mogu da funkcionišu bez Amerike, bez njenog vođstva, vojske i strateškog kišobrana - kaže prof. dr Ljubiša Despotović iz Instituta za političke studije.

On podseća da ovakav poredak moći nije novost, ali da su se lideri EU "zaigrali" prenebregavajući činjenicu da od 1945. postoji neprekinuti kontinuitet američke dominacije nad Zapadnom Evropom. Od "Maršalovog plana" za obnovu Evrope kojom je njen zapadni deo ušao u dužničko ropstvo, preko hladnoratovskog doba u kome su SAD diktirale politiku svojih evropskih saveznika na Zapadu isto kao što su to Sovjeti radili na Istoku, do unipolarnog sveta u kome je konačno formirana Evropska unija, navodno zbog Evropljana.

FOTO: Privatna arhiva

- EU je američki projekat za lakšu ekonomsku, finansijsku, političku i vojnu kontrolu evropskih saveznika. Čitav politički sistem EU je od projektovanja do osnivanja namerno delegitimizovan i desuverenizovan. Najviše strukture EU niti biraju, niti kontrolišu države članice, a kamoli njihovi građani. Evropsku komisiju biraju pojedinačni premijeri zemalja članica EU koji predstavljaju izvršnu vlast, a biraju telo koje ima zakonodavnu vlast, što je nedopustivo. Hanes Hofbauer je to dobro prokomentarisao: "Ako bi EU zatražila prijem u Evropsku uniju, ona ne bi bila prihvaćena jer ne ispunjava osnovne kriterijume". Posle rušenja Berlinskog zida, u vreme unipolarnog sveta pod agendom starog globalizma, vodeće zemlje EU su koristile dominaciju SAD da izvuku koristi za sebe. Amerika i EU su tada bili u potpunom saglasju, a njeni lideri su smatrali da će ta idila trajati zauvek. Taj stari globalizam se završio sa krajem Bajdenovog mandata. Pojavio se Tramp koji personifikuje strukturu novog globalizma koja želi da napravi ne reset, već da restartuje kompletnu priču atlantizma. Oni su shvatili da se mora obnoviti tvrda moć SAD. Tramp je evropskim liderima, brutalno i neuvijeno, nametnuo obaveze u vezi sa naoružavanjem i finansijama - objašnjava dr Despotović.

Tanjug

To se videlo na sastanku u Vašingtonu gde su premijeri i predsednici koji su doskora kočoperno pretili ratom do istrebljenja Putinu i prikazivali se kao ravni Trampu. Lideri takve EU su u nadmenom germanskom duhu dali sebi za pravo da prepravljaju evropsku geografsku kartu i istoriju da bi sa Starog kontinenta odstranili "nepodobne" narode i države koji mu geografski i civilizacijski pripadaju od kada je sveta i veka. Vašingtonski sastanak pokazao je takvu Evropu kao tigra od papira.

- Jasno je otkrivena priroda odnosa unutar zapadne zajednice: zapadni Evropljani više nemaju političku ulogu u svojim odnosima sa Vašingtonom. Proces je počeo pod Džozefom Bajdenom, kada su SAD prebacile glavni teret sukoba sa Rusijom na svoje evropske saveznike. U političkom i makroekonomskom smislu, Evropa je snosila troškove, dok je Vašington ubirao plodove - sve pod izgovorom "solidarnosti bez presedana". Tramp je samo učinio tu dinamiku očitom. On otvoreno tretira Evropu kao alat, pre svega finansijski, koji oslobađa Sjedinjene Države od teretnih troškova. On ne vidi Evropu kao partnera čiji nezavisni položaj mora biti uzet u obzir - prokomentarisao je ruski spoljnopolitički stručnjak Fjodor Lukjanov.

Put koji je doveo Evropu u ovu situaciju odlično opisuje kockarski sleng koji rado koristi Donald Tramp: lideri EU su blefirali i pokušali da dobiju partiju iako nisu imali dobre karte. Dug sada mora da se plati. To neće biti lako jer bez jeftinih ruskih energenata, kojih se rukovodstvo EU odreklo računajući na blickrig u Ukrajini, evropska privreda nije konkurentna. Američki nafta i gas koji se dopremaju brodovima koštaju neuporedivo više od onih iz Ruske Federacije koji su Nemačku pretvorili u lidera i hegemona EU. Ali, zašto bi Amerikanci brinuli zbog glupih odluka lidera Evrope, koji su odlučili i da sankcionišu Rusiju tako što su se odrekli njenog ogromnog tržišta. Pogubnost takvog kockanja videla se nedavno kada je Tramp podigao uvozne carine učinivši evropsku robu nekonkurentnom na tržištu SAD.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Ipak, najteži udarac bilo je Trampovo disciplinovanje Zelenskog, koji je morao da potpiše da će američka vojna "pomoć" biti naplaćena eksploatacijom ukrajinskih mineralnih bogatstava, među kojima je i litijum čije su rudnike Rusi neposredno posle ovog dogovora osvojili. Logično, posle toga je za Trampa jedini relevantni sagovornik postao Putin, na šta su krajnje emotivno reagovali lideri u EU, naročito Nemci.

Situacija u današnjoj Ukrajini je dobila jasnu paralelu sa onom iz Drugog svetskog rata, na istom prostoru Donjecka gde je počeo i aktuelni sukob. "Bez tog područja rudnika, čeličana i kavkaske nafte" - govorio je 1942. Hitler - "nemačka ratna industrija će se slomiti". Zato je pokrenuo veliku operaciju čiji je vrhunac bila Staljingradska bitka. Ona se završila ruskom pobedom a, iako je rat potrajao još tri godine, njegova subina je bila odlučena, jer su Nemci izgubili i naftna polja u Severnoj Africi, zbog čega su počeli da eksperimentišu sa energentima, pravili su automobile na ugalj i ulje iz škriljaca...

Ko vidi u ovome paralelu sa pričom o raznim baterijama koje će zameniti naftu, potpuno je u pravu, kažu geopolitikolozi. Agenda iz vrha EU koja predviđa da će se naftne kompanije, naročito američke, koje su moćnije od većine svetskih država odreći svog bogatstva zarad "zelene energije" spadaju u domen fantazije i lepih želja.

Foto Tanjug/AP

- Ne treba se samozavaravati terminom EU, koji znači i sve i ništa. Hegemon EU je Nemačka i nju prate ostale zemlje. Britanija jeste izašla iz Unije zato što je ona postala "nemačka Evropa", mada sa njom vrlo aktivno sarađuje kada je reč o Rusiji i Srbiji, što je geopolitička konstanta. Ponašanje Nemačke je takođe konstanta te vrste, ona u modernoj istoriji ne menja ciljeve i radi uvek isto od kada se ujedinila pod Pruskom hegemonijom. U nauci je poznato tumačenje da je Nemačka "zakasnela velika nacija" ili "zakasnela imperija" koja nije bila država kada su nastajale kolonije od 15. do prve polovine 19. veka, te nije kao ostale zapadne zemlje imala mogućnost da zauzme neki vanevropski deo sveta i opljačka ga. Nemačka zato neprestano pokušava da to nadoknadi stvaranjem sirovinskih kolonija u Evropi "prodorom na Istok" i "prodorom na Jugoistok". Prvi pravac vodi preko Ukrajine na Rusiju, a drugi preko Slovenije i Hrvatske na Srbiju. Kada se uzme u obzir germanski stereotip o Srbima kao "malim Rusima na Balkanu" i najvećem oponentu prodoru germanskog faktora na putu do Soluna pa sve do Bagdada, onda ne treba da nas čudi šta nam se dešava. Sve piše u knjigama, ako ih čitate - kaže dr Despotović.

Od podseća da je u nauci Srbija definisana kao "geopolitička makrotvrđava Balkana" preko koje vode svi koridori, od Albanije, preko Rumunije, Bugarske i Ukrajine, prema Rusiji, u čemu posebnu važnost ima prostor Kosova i Metohije. Otimanje KiM od Srbije i raspoređivanje NATO snaga 1999. su bili jasni signali da je počeo pohod na Rusiju, dodaju geopolitikolozi.

- Balkan je još pod dominacijom starog globalizma i u tom smislu prave se neki lokalni vojni savezi, ali oni nisu suštinski važni, jer američkoj administraciji oličenoj u Trampu ne odgovara pojavljivanje nove balkanske krize. Oni žele da zamrznu konflikt na teritoriji cele Evrope, pre svega onaj u Ukrajini, da bi u sledećih pet do 10 godina obnovili tvrdu moć. Sa druge strane, stare globalističke stukture priželjkuju nastavak ukrajinskog rata i novu krizu na Balkanu. Srbija je prema svom položaju u središtu te priče. Na Balkanu se sa zapadnim sudaraju uticaji Rusije i Kine koja je globalni privredni, ekonomski a uskoro i vojni izazivač oba globalizma, a postoji i uticaj Izraela u sferi lobiranja i kriptopolitike. Svi ovi faktori su zainteresovani za Srbiju i njen prostor kao odskočnu dasku za dalje širenje uticaja. Zbog toga se na našem prostoru sa njima žestoko sukobljavaju stare globalističke strukture, pre svih Nemci, Francuzi i Englezi. Pošto bez Amerikanaca nemaju realnu tvrdu moć, oni svoju imperijalističku i kolonijalističku politiku, kao i poslednje tri i po decenije sprovode kroz destruktivne projekte koristeći vekovima stvarane antagonizme na ovim prostorima - kaže dr Despotović.

SRBI NEMAJU ILUZIJE O PRIDRUŽIVANjU

DR DESPOTOVIĆ ukazuje da statistika o zainteresovanosti građana evropskih država za evrointegracije koju je pre nekoliko dana predstavio stalni predstavnik Ruske Federacije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov u srpskom slučaju predstavlja rezultat istorijskog iskustva.

Prema tom istraživanju javnog mnjenja, na vrhu liste zainteresovanih za članstvo je Albanija sa 94 odsto stanovnika koji su izrazili želju da žive u "Evropi bez granica", sledi tzv. Kosovo sa 90 odsto, pa Ukrajina, Crna Gora, Gruzija i BiH sa po 83 odsto glasova građana, Severna Makedonija sa 79 odsto, Moldavija sa 61, Turska sa 56. Samo 35 odsto ispitanika iz Srbije zainteresovano za pridruživanje EU.

Među zemljama koje nemaju status kandidata za članstvo je zainteresovano 48 odsto stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva, 47 odsto Islanđana, 35 odsto Norvežana i samo sedam odsto građana Švajcarske.

- Kada je reč o Srbiji, uzdržanost građana Srbije je posledica istorijskog iskustva, sa sankcijama, ucenama i uslovljavanjima, bombardovanjem i okupacijom KiM, infiltracijom raznih struktura posle 5. oktobra ... Pri tome ne treba odgovornost svaljivati na pojam EU već na konkretne zemlje iz nje koje snose odgovornost za takvu situaciju, pre svih Nemačku i Veliku Britaniju. Građani Srbije su shvatili ko zaista vodi EU i izgubili su iluzije. Stepen podrške evropskim integracijama će i dalje padati brzinom kojom se bude tanjio socijalni sloj koji je imao koristi od promovisanja prozapadne, neoliberalne, anacionalne i autošovinističke politike. Ovde je reč o istorijskom iskustvu srpskog naroda, a ne o nekom iracionalnom strahu i emocijama - zaključuje dr Despotović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije