SVEŽA KREPI, SUVA PODIŽE: U Kragujevačkim Stragarima, na "Šumadijskim danima šljive", u znaku plave voćke i đakonija

SUVA šljiva odozdo, a sirova odozgo... Pevači i igrači. Svirači i plesači. "Fiće" i fijakeri. Kosači i bacači kamena s ramena. Mirisi i ukusi starog i novog. Šumadijskog. Svevremenog.

Foto Zoran Lazarević

Sve što je lepo ovih dana slilo se u kragujevačke Stragare. Sve što budi nadu u njivu i šljivu, kao oslonac i temelj srpskog sela, ovde je.

Šareni se nepregledna ulica "modrog zlata", srpskog. Sve puca od veselja. I želja da ovo što je lepo ne prestane. Što je ružno da, konačno, stane.

Plete kolo mladost podrudničkih sela. Bože, gledaj! I ovo je Srbija!

"Lepa moja Šumadijo, rodna zemljo, zemljo njiva
otišla sam kad su šljive cvale
vratiću se kad budu za branje.
Da ti rodim tri junaka sina,
sa očima modrih, zrelih šljiva"

Pesma pokreće emocije. Nije ovo samo tradicija radi tradicije. Ovo su dani kada istinski srpski domaćini, trpeljivi i strpljivi, meleme dušu svoju. Za dane i rane. Ubi suša. Ubi kiša. Ubi nebriga, pa se sela raseliše. Kolevke se isprazniše.

- Nismo odustali da se i ove godine, uprkos tome što nam je nevreme obralo šljivike, okupimo - govori Nikola Paunović, načelnik Odelenja za poljoprivredu u gradskoj Upravi Kragujevca.

Foto Zoran Lazarević

- To je zajednička želja, ljubav i napor naših voćara. I, dok gledam sa kakvim entuzijazmom oni iznose ovaj praznik, puno mi je srce. Dok gledam koliko je ljudi došlo iz svih krajeva Srbije da nas podrži da se tradicija ne prekine, još mi je srce punije.

Stragari.

Izvija se, bronzani, Atanasije Tanasko Rajić iznad svog zavičaja. Nadgleda.

Šta bi danas, da je kojim slučajem živ, poručio Karđorđev vojvoda i Milošev kapetan, gledeći u ovo naše tumaranje. Ko zna? A znamo da je sablja njegovog vremena, u trenu, rešavala sve što je bilo za Srbiju štetno.

- Država pomaže koliko može, ne pamtim da je srpski seljak pre imao ovakvu pomoć - kaže nam Zoran Maksimović, selo Čumić.

- Ako smo domaćini, a ovde jesmo, treba to da kažemo.

Foto Zoran Lazarević

Da li je dovoljno? Nije, ali ne može sve preko noći...

- Nisi ti u pravu, Zorane - preseca razgovor Nikola ovdašnji.

- Da država uloži u srpsko selo, kao nekad kad je Srbija živela od sela, brigu ne bi brinula...

- Ide nabolje. Nemoj, ide nabolje - zaustavlja Zoran priču.

A mi... mi idemo dalje.

Šarenilo radova iz starinskih škrinja, pogače tepsijare pečene u našem "smederevcu"... šljivopite kojima konkurišu samo one iz Koceljeve... Od tih mirisa, prosto se vrti u glavi. A, kako li je tek veganima ispred ražnjeva na kojima se vrte prasići. Prasići, uglavnom, tu i tamo - roštilj. Kako li je onima koji su doputovali na praznik šljive, šljivovicu ni da gucnu. A, na svakom drugom domaćinskom stolu toči se kao da je poslednje.

Foto Zoran Lazarević

- Ništa vino, ništa pivo, samo šljivoviski. Ljudi moji, je li bilo viskija u Srbiji kad nam je šljivovica bila lek i za ranu na telu i za ranu na duši... 'Ajd, živeli mi i svi - nazdravlja nam Tihomir Popović.

- Pa... nije - cedimo odgovor kroz zube i imamo na umu neke naše, bliske koji su se prešaltovali, ničim izazvani, na škotsku kartu pića.

- Nije, nije - uporan je.

- Žena i ja potegnemo po jednu ujutro i ceo dan vučemo. Potegnemo po jednu kad se umorimo, a to je oko podne, malo gunđamo: ti ovo, a ti ono... A, uveče po jednu "mirku", pa veselo pod "jorgan planinu".

Grmi pesma. Srpska stara i nova. Prepliće se. Toliko je lep ovaj praznik šljive. I njive, šumadijske. Tri dana trajalo je ovo druženje srpskih domaćina i stotina njihovih gostiju iz svih krajeva. Grad Kragujevac je uložio mnogo da se lanac ne prekine.

- Ovi srpski domaćini, njihova upornost i privrženost da sačuvaju manifestaciju u, zaista, teškim uslovima ne samo za voćarstvo, šljivu, posebno su, smatram, junaci koji se bore i ne odustaju - poručila je dr snežana Živanović Katić, član gradske uprave.

Foto Zoran Lazarević

I, taman da privedemo kraju naše "logorovanje" na "Šumadijskim danima šljive" u Stragarima, kad... eto ti Tihomira. Iz nemira poče da nam pripoveda kako je srpska šljiva, kaže sušena, sami afrodizijak. Besplatno deli recept.

- Ej, vi, novinari, vi nemate živce da do kraja čujete šta vam govore mudri i iskusni.

Samo letite... E, to ovako biva: Kome šljivovica nije "mirka", već "nemirka", može da potegne po dve suve šljive. Iz mrtvih podiže naša mrka. Kakva afrička, od ove skače ko lud. E, od nas su je mangupi uzeli, pa je svojataju - brsti Popović.

Foto Zoran Lazarević

I svi popadaše sa stolica.

- Tito je prvi to prokljuvio, pa tone nosio u Afriku svojim nesvrstanim prijateljima - deklamuje, ne možeš da ga zaustaviš.

Da ovaj šeret, negde, nije ni promašio svedočio je, kaže nam, Momo Cvijović, kustos Muzeja "25. maj".

- Ali vi, današnji novinari ništa ne čitate, samo mušičarite - mahnuo je.

Iza je nastavljeno praznovanje u čast šljive. Modre i jedre sa šajkačom na peteljci.

Vesele, uprkos suši.

Foto: Jutjub

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije