KONTROLA POSLODAVACA PREKO SAJTA FONDA PIO: Intervju - Relja Ognjenović, direktor Fonda PIO

NEŠTO više od milion i po penzionera u Srbiji do kraja godine očekuje povećanje penzija. U iščekivanju zvanične odluke o visini povišice stručnjaci sugerišu da bi moglo da se radi o dvocifrenom procentu porasta. Vest o povećanju primanja obradovala je i one koji ove godine ostvaruju pravo na penziju, jer će veći iznos moći da dobiju već sa prvom isplatom. Kolika će im biti penzija, pre nego što dobiju rešenje, kao i koja im je dokumentacija potrebna, oni koji su nadomak ostvarivanja prava iz PIO fonda mogu da utvrde na sajtu ove ustanove. Taj vid elektronske komunkacije sa budućim osiguranicima usavršava se iz godine u godinu i za korisnike je veliko olakšanje za dobijanje proverenih informacija.

Fond PIO

U intervjuu za "Novosti" Relja Ognjenović, direktor PIO Fonda, kaže da sistemski i transparentno već nekoliko godina razvijaju kompletno novi informacioni sistem:

- Modernizacija poslovnih procesa podrazumeva primenu novih tehnologija u radu i budući da je Fond PIO okrenut građanima, koji osim prava na penziju ostvaruju i druga iz penzijskog i invalidskog osiguranja i mnogobrojne usluge koje Fond pruža, možemo postići veći procenat ažurnosti, brzinu, jednostavnost i kvalitet usluge uključivanjem u aktuelne tokove digitalizacije. Kako bismo kod osiguranika podigli svest o potrebi odgovornijeg odnosa prema svom stažu, dali smo im mogućnost da prate i blagovremeno sređuju svoje podatke kroz opciju e-servisa, koji su im non-stop dostupni.

Šta to praktično znači?

- To znači da mogu sa svojih kućnih računara ili tableta i telefona da ostvare uvid u svoje prijave i odjave, isplaćene zarade i uplaćene doprinose, da sagledaju periode staža osiguranja, da dobiju informaciju koliko ukupno staža imaju, kada ispunjavaju uslov za penziju, pa i okviran iznos penzije na osnovu evidentiranih podataka. Naravno, podrazumeva se da je sistem zaštite podataka višestruk, da su veze između portala i korisnikovog računara sigurne i kriptovane i da je preduslov za korisnika da ima kreiran eID nalog.

U kojoj meri građani koriste ove digitalne usluge?

- Svake godine se povećava broj korisnika elektronskih usluga Fonda, a prema podacima iz izveštaja o radu Fonda za 2024. evidentirano je oko 1,1 milion ljudi koji su koristili neku od elektronskih usluga u toj godini. Taj broj govori da smo uspeli da Fond približimo našim osiguranicima i minimiziramo njihovu potrebu da dolaze na šaltere i čekaju redove. A kada steknu uslov za penziju ponudili smo i opciju e-šaltera, preko kojeg mogu elektronski da podnesu zahtev i dostave druge dokaze bitne za ostvarivanje prava na penziju.

Da li je i zaposlenima u Fondu na ovaj način tehnološki olakšan rad?

- Poseban fokus nam je na digitalnoj bezbednosti kompletnog sistema i digitalizaciji arhive. Ove investicije će u velikoj meri doprineti skraćivanju rokova za donošenje rešenja o pravu za naše osiguranike. Ako se ima u vidu da Fond u svom radnom portfoliju koristi milijarde podataka, da se prosečno godišnje zaprimi nekoliko miliona različitih zahteva za postupanje, onda je jasno u kojoj meri će pomenuta tehnološka unapređenja obezbediti sigurnost, ubrzati rad u korist građana i obezbediti tehničku kompatibilnost sa ostalim sistemima u državi.

Koliko se sada čeka na dobijanje rešenja za penziju?

- Zakonski rok za donošenje rešenja o pravima iz penzijskog invalidskog osiguranja je do 60 dana od dana podnošenja zahteva i 90 odsto rešenja Fond donosi u ovom roku. Donošenje rešenja o pravu na penziju podrazumeva da su evidentirani i potvrđeni podaci o plaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje za celokupan staž osiguranja, odnosno za sve periode u kojima je osiguranik bio angažovan. Kada nedostaju podaci, postupak se produžava do njihovog pribavljanja.

Koji su najčešći razlozi za nedostatak podataka?

- Do nekompletnosti podataka može doći iz više razloga, a među najvažnijima su neuplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, nedostavljanje dokaza o uplaćenim doprinosima od strane poslodavca u Fond PIO. Tu je i nepostojanje pravne i finansijske dokumentacije o radnom angažovanju i pribavljanje dokaza za osobe koje su radila van područja Srbije, odnosno za one koji osim domaćeg, imaju i inostrani staž osiguranja.

Koliko u Srbiji trenutno ima penzionera, a koliko svake godine odlazi u penziju?

- U isplatnoj bazi Fonda PIO je 1.656.848 korisnika penzija, od kojih je 66,9 odsto starosnih, 13,7 odsto invalidskih i 19,5 odsto porodičnih penzionera. Prosečno, godišnje, imamo između 75 i 80.000 novih penzionera.

Još ima generacija koje odlaze u penziju a da su radile za firme iz drugih republika bivše Jugoslavije. Koliko je njima teško da povežu staž da bi ostvarili što veća prava?

- Staž ostvaren u bivšim republikama SFRJ zakonom je regulisan kao inostrani i po tim procedurama se ostvaruje pravo. Osiguranik podnosi zahtev u državi u kojoj ima prebivalište, a fondovi međusobno razmenjuju informacije i podatke o osiguranju. Svaka država za staž ostvaren na svojoj teritoriji obračunava i isplaćuje penziju u skladu sa svojim zakonom. Ovo znači da kompletan postupak fondovi sprovode po službenoj dužnosti, a koliko će trajati zavisi od druge države koliko brzo može da obezbedi podatke o osiguranju, imajući u vidu sve okolnosti, pa i to što su mnoge firme u međuvremenu ugašene. Kroz dobru komunikaciju koju imamo sa drugim državama, preduzimamo sve raspoložive mere kako bi ove postupke skratili i ubrzali donošenje rešenja o pravu.

Šta je na raspolaganju onima kojima se donošenje rešenja oduži?

- Propisima Republike Srbije je predviđeno da u periodu od prekida osiguranja do donošenja rešenja o penziji, podnosilac zahteva ostvaruje pravo na otpremninu od poslodavca i na zdravstveno osiguranje. Na taj način se, materijalno i zdravstveno, obezbeđuje sigurnost budućeg penzionera u periodu od podnošenja zahteva do uplate prve penzije. Pri prvoj uplati Fond isplaćuje korisniku ukupan iznos pripadajućih penzija od dana ostvarivanja prava.

Odomaćeno je mišljenje da generacije onih koji sada imaju oko 50 godina neće ni stići do penzije, jer navodno neće biti para?

- Srbija ima zavidnu tradiciju po pitanju obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja i sistemski uređenih uslova za ostvarivanje ovih prava. Podsetimo se na Zakon o osiguranju radnika iz 1922. godine, u kome se razrađuju vidovi penzijsko-invalidske zaštite osiguranika i članova njihovih porodica, a koji je svrstan u najnaprednije iz ove oblasti u Evropi. Na tim normativnim osnovama počiva naš penzijski sistem. Bilo je teškoća u realizaciji prava u ratnim godinama, u periodu hiperinflacije i međunarodnih sankcija, ali stabilnost sistema je uspostavljena i poslednje decenije imamo sve parametre rasta i održivosti. Obavezno penzijsko osiguranje uvek će biti dostupno i opstajaće, uz manju ili veću podršku države.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije