KAKO SU TROTINETI NESTALI SA ULICA: Da li su stroga zakonska pravila "ugasila" dvotočkaše bez sedišta ili je moda prošla

IZMEĐU automobila koji trube i pešaka koji se okreću zbunjeno, na ulicamapreleću - bukvalno - "igračke za velike klince".

Foto Tanjug

Često bez zvuka, kaoduhovi izlete pred uplašene vozače. Pešaci su naučili da će ih, kad čujuneko zujanje iza leđa, za koji sekund preteći momak na električnomtrotinetu. Bez zvona, bez svetla, često i bez kacige.

Doskoro je bilo tako, ali od uvođenja obavezne registracije za električne trotinete u Srbiji, slika na ulicama je prilično drugačija. Zakon je jasan: vozač na romobilu mora da ima nalepnicu, ko vozi bez nje, rizikuje novčanu kaznu. Nalepnicu izdaje AMSS, a kada se saberu sve administrativne stavke ukupan trošak registracije je oko 2.500 dinara. Do sada je, međutim, izdato tek 11.500 nalepnica, iako se prošle godine procenjivalo da u Srbiji ima između 250.000 i 300.000 ovih lakih električnih vozila.

Dok jedni tvrde da je stroga regulativa učinila trotinete manje privlačnim, drugi veruju da su nova pravila komplikovana. A, možda je sve manje trotineta na ulicama jer je "moda" prošla.

- Skejtbordovi su bili hit, a danas ih retko ko vozi - kaže Velimir Jeremić, direktor srpskog ogranka "Dekre", nemačke asocijacije koja se između ostalog bavi ispitivanjem i unapređenjem regulative u oblasti bezbednosti saobraćaja. - Slobodnom procenom deluje da ih je manje na ulicama u nekim delovima grada.

Novosti

Iako je broj električnih trotineta na ulicama opao, broj saobraćajnih prekršaja i dalje je alarmantan. Od uvođenja pravilnika, koji je prvi put definisao uslove pod kojima se ova laka električna vozila mogu koristiti, zabeleženo je više od 100 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali ili bili uzrok vozači trotineta. Prijavljeno je i oko 1.000 prekršaja, najčešće zbog nenošenja zaštitne kacige, vožnje bez obavezne registracione nalepnice ili bez fluorescentnog prsluka. Bilo je i šokantnih slučajeva - čak 16 vozača je isključeno iz saobraćaja jer su upravljali trotinetom pod dejstvom alkohola!

- Poslednjih godina porastao je broj nezgoda u kojima su učesnici bili vozači trotineta i električnih bicikala - kaže Jeremić. - Zato je važno da postoje jasna pravila. Vozači koji ignorišu propise moraju biti kontrolisani i sankcionisani.

Novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja koji je u izradi trebalo bi da se stvori zakonski osnov za bliže uređenje pratećim podzakonskim aktima kako električnih trotineta, tako i ostalih vrsta mikromobilnih vozila poput električnih bicikala, vozila za kapilarnu dostavu te i ostalih oblasti vezanih za njihovo korišćenje kao na primer osiguranje, saobraznost, reakcija na "geofensing" pešačke zone... 

Ne postoji jedna generalna EU jedinstvena regulativa za sve zemlje već samo smernice koje sugerišu državama da ovakva vozila moraju da imaju određene karakteriatike pre nego što odu u prodaju. To je prvi filter - da na tržištu ne bude vozila koja ne ispunjavaju tehničke i bezbednosne uslove. Države same uređuju način njihovog korišćenja - da li mogu da se kreću u javnom saobraćaju, da li moraju da imaju signalizaciju, da li moraju da budu identifikovana putem tablice, nalepnice ili nekog elektronskog indikatora i da li vozači imaju dovoljno godina i položen takozvani biciklistički test kao u Sloveniji.

Foto M. Anđela

- U nekim evropskim gradovima postoje pešačke zone u kojima trotinet mora automatski da se prebaci u "pešački" mod - ne sme da ide brže od 8 do 10 kilometara na sat, mora da ima uključenu zvučnu i svetlosnu signalizaciju - kaže Jeremić. - Posle 20 časova, da ne bi pravio buku, mora da se isključi zvuk. Kod nas za sada nemamo ni takvu tehnologiju, ni kontrolu, policajci bi morali da imaju uređaje kojima mogu da očitaju brzinu ili snagu motora, jer na primer po trenutnoj našoj regulativi ograničenje snage je 600 vati i 25 kilometara na čas, ali u praksi, mnogi trotineti su jači ili "softverski čipovani" i imaju i više od 2.000 vati pa postižu brzine i veću od 100 kilometara na sat.

Jeremić kaže da se ovaj problem ne odnosi samo na trotinete, nego i na elektrobicikle koji idu i do 120 kilometara na sat, elektro skejtove, električne rolere koji mogu da dostignu brzinu od 80 kilometara na sat, pa čak i elektro monocikle koje viđamo nažalost u saobraćaju u Beogradu. Veliki broj biciklista se često ponašaju kako im u datom trenutku odgovara. Kada im odgovara, ponašaju se kao biciklisti, a kada im ne odgovara, onda su pešaci. Voze po trotoaru, prolaze na crveno svetlo, idu gde im padne na pamet. Sve to u uslovima loše infrastrukture, naročito u Beogradu, predstavlja ogroman rizik.

Koristiće staze i trake kao biciklisti, Foto M. Anđela

Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja ukazao je da osobe mlađe od 14 godina ne smeju voziti trotinet, kao i da je najviše dilema bilo oko površine kojom bi se trotinetaši smeli kretati u saobraćaju.

- Imali smo situaciju da je jedan "trotinetaš" na Novom Beogradu vozio 80 kilometara na čas - kaže on. - Čak nije imao ni kacigu. Na pešačko-biciklističkoj stazi dozvoljena je brzina do 10 kilometara na sat, na biciklističkoj može da bude maksimalno 25, dok na kolovozu trotinet sme da se kreće samo ako je brzina na tom putu ograničena za vozila do 30 kilometara na sat. I danas imamo situaciju da većina trotinetaša vozi mnogo većim brzinama od zakonom propisanih.

Koković kaže da oni nisu svesni, da mogu naneti ozbiljne povrede sebi i drugima i da će odgovarati za to. Za nanošenje teških telesnih povreda kazna zatvora propisana je od jedne do osam godina zatvora, a za nanošenje smrtnih povreda od dve do 12.

- Kazna za vožnju nedozvoljenom površinom iznosi 10.000 dinara, dok je najdrastičnija kazna između 100.000 i 120.000 dinara uz čak zatvorsku kaznu od 30 dana, ukoliko osoba trotinetom izađe na auto-put ili moto-put - ističe Koković. - To je jedan vid nasilničke vožnje. U takvim situacijama ne možemo da pravimo kompromis.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije