BIROKRTSKA ARISTOKRATIJA UGROŽAVA SRPSKI NAROD: O Srbiji Bakunjin je govorio s velikim poznavanjem stvari, što se Srbima naročito dopadalo

O PAŠIĆEVIM navodnim vezama sa Bakunjinom pisao je i Ljuba Jovanović-Patak, posle 1918. godine, kad je, po nalogu kralja Aleksandra pokušao da obrazuje front protiv Pašića u Radikalnoj stranci.

REVOLUCIONAR Mihail Bakunjin je kraja života ostao veran svojim shvatanjima, Foto "Vikipedija"

Po Ljubi Jovanoviću, njemu je lično Pašić kazivao, da je jednom — posle Bakunjinovog izlaganja da je u Srbiji nužno srušiti namesničku vladavinu - ovog upitao, šta mesto te vladavine treba da dođe, i dobio odgovor da to pitaju samo reakcionari. „Onda je ceo naš narod reakcionaran, jer on nikad neće da pođe jednim putem, ako ne zna kuda će ga on odvesti“, treba da je odgovorio Pašić, i, kako Ljuba Jovanović kaže, „ostao jedan od onih Srba koji nisu ništa bliže radili s Bakunjinom“.

O Pašićevim tobožnjim vezama s Bakunjinom govori i veliki broj austrijskih istoričara i svi se oni, manje-više, direktno ili indirektno, pozivaju na Bakunjinovog biografa Maksa Netlau. A sam Netlau, opet, na - Skerlića! Netlau kaže: „Nikola Pašić, tada najbliži Markovićev drug, bio je onda u Cirihu, upoznao je Bakunjina, ali kao ni Marković nije se bliže upoznao s njegovim idejama".

Činjenica, međutim, da Pašić lično nikad nije došao u dodir s Bakunjinom, ne znači, nikako, kako to Netlau tvrdi, da se on nije uopšte upoznao s njegovim idejama. Naprotiv. Ima dovoljno dokaza da su i Pašić i Svetozar Marković bili dobro upućeni u osnove Bakunjinovog učenja, i da su ponešto čak iz njega i prisvojili...

I za Pašića i za Markovića, Bakunjin je, treba istaći, bio itekako zanimljiv (Pašić je, čak, 1870., lično slagao u štampariji srpskih đaka u Cirihu neke Bakunjinove tekstove prevedene na srpski jezik, kako će se još videti). On je njima imponovao kao revolucionar na glasu, i oni su ga s poštovanjem pominjali u svojim diskusijama. Preko Velimirovića, što je već rečeno, pokušali su da s njim ostvare i direktnu saradnju ...

ONO ŠTO se svim Srbima naročito dopadalo kod Bakunjina, bilo je to, da je on o Srbiji uvek govorio s velikim poznavanjem stvari. Onako kako će to postati pravilo srpskih socijalista, pa i Pašića, Bakunjin je delio društvo u Kneževini Srbiji na „narod“ i na „birokratiju“. „U turskoj Srbiji“, glase njegove reči, „nema plemstva, nema značajnijih velikoposednika, industrijalaca, a ni vrlo bogatih trgovaca - ali zato se formirala jedna nova birokratska aristokratija ... jedina aristokratija koja postoji u zemlji, naime klasa birokrata“.  Upravo zbog birokratske klase, koja je neprijatelj naroda, srpska država - smatrao je Bakunjin - pritiskivaće narod već i samo zato da bi omogućila srpskim činovnicima da bogato žive na njegov račun. Mišljenja, da bi srpska država, uprkos stanju koje je u njoj vladalo, „u jednom određenom trenutku" mogla „da bude baza i polaznica“ za opšti ustanak Slovena, držao je za zabludu, koja bi se, u interesu samih Slovena, morala obavezno razbiti. „Kneževina Srbija“, naglašavao je Bakunjin, „ne samo da nije u stanju da oslobodi jugoslovenske, dakle srpske i druge narode, već ih ona, svojim spletkama, razdvaja i slabi. Bugari, na primer, spremni su da Srbe priznaju za svoju braću; ali za Dušanovo carstvo ne žele ništa da čuju, takođe ni Hrvati, Crnogorci i bosanski Srbi. Za sve ove zemlje postoji samo jedno spasenje, samo jedan put ka ujedinjenju - socijalna revolucija, ali ni u kom slučaju rat države radi, koji bi mogao da dovede samo do jednog: da sve ove zemlje budu plen Rusije ili Austrije, ili da budu podeljene između ovih sila, što bi bar u početku bilo najverovatnije.

Na liniji svojih pogleda i shvatanja, Bakunjin je bio i protivnik stvaranja velike države — „što veća država, utoliko je komplikovaniji njen organizam, i utoliko je više oka tuđa narodu.  On je za lokalne federacije a eventualno, „ako bi se to pokazalo kao nužno“, i za jednu „opštu slovensku federaciju“.

Ako bi se sudilo po pisanju lista „Staro oslobođenje“, koji su izdavali srpski socijalisti - a to su tada još uvek bili skoro svi Cirižaii što su se vratili u Srbiju, počev od Pašića pa do Petra Velimirovića - navedene Bakunjinove misli imale su ne baš malog odjeka kod Srba. U članku „Nacionalno oslobođenje i ujedinjenje“, izričito se kaže, da srpskom narodu nije potrebna država sa mnogo podanika, da je takva država potrebna samo velikašima i birokratiji. Srpski socijalisti su bili za to, kako se iz članka vidi, da se srpska država organizuje iznutra na temelju potpune opštinske samouprave „sa narodnim suverenstvom“, a spolja na načelu federacije sa grupama drutih susednih naroda.

SAME veze Bakunjina sa Srbima, i njegov uticaj na njih, koji je bio mnogo veći nego što bi se to moglo zaključiti na osnovu standardne jugoslovenske literature o tome, ne bi se, međutim, smele izolovano posmatrati. Jer, orijentacija Bakunjina na Srbe, 1872., bila je samo deo njegovog velikog plana da okupi oko sebe sve Slovene u Cirihu, čvrsto ih organizuje i iačini od njih svoju avangardu za prodor u slovenske zemlje. (Na neki načii, kako će se još videti, taj plan je stajao u vezi sa Bakunjinovim sukobom sa Karlom Marksom, koji je upravo 1872. ušao u najzaoštreniju fazu).

Plan akcije, o kojoj je reč, konačno je utvrđen u aprilu 1872. u Lokarnu - tokom više sastanaka Bakunjina sa Arboreom, odnosno Raliem, Vladimirom Avgustovičem-Golštejnom, Aleksandrom Ljudvigovič-Elznicom (od 11. marga do 4. aprila 1872). Tada je donesena i odluka da se osnuje posebna tajna organizacija Rusko bratstvo, koja je imala da bude jezgro buduće velike, javne i opšte Slovenske sekcije i trebalo da obuhvati sve Slovene u Cirihu, i da deluje u okviru Prve internacionale. Od Srba, u Rusko bratstvo izabran je samo - Manojlo Hrvaćanin.

Da bi i sam učestvovao u realizaciji utvrđenog plana, Bakunjin je otputovao u Cirih.

Stigao je tamo 4. jula 1872., i, po ranijem dogovoru, otseo kod Hrvaćanina. Već 7. jula (a ne u avgustu 1872., kako to stoji kod Skerlića),  on prisustvuje osnivalju Slovenske sekcije, a 14. avgusta piše njen program na francuskom jeziku . (U programu je posebno naglašeno, tačka 12, da „Slovenska sekcija ne priznaje nikakvu oficijelnu istinu niti pak odgovarajući politički program, koji bi propisao Generalni savet (Internacionale ili opšti kongres). Istovremeno, u okviru Slovenske sekcije, Bakunjin formira posebnu grupu — Komitet devetorice, kao glavno vođstvo sekcije (U ovaj komitet ulazi i on, a od Srba - opet Manojlo Hrvaćanin). Osniva i takozvano čistilište, grupu čiji su članovi imali da rade sa određenim osobama i da jednom nedeljno podnose izveštaj o rezultatima svoje agitacije.

U Cirihu, takođe u isto vreme, pod pokroviteljstvom Bakunjina, i uz njegovo direktno učešće, osnovane su još dve organizacije  Slovensko bratstvo i Srpska socijalistička partija. Slovensko bratstvo bilo je u biti ista organizacija kao i Rusko bratstvo, i u njoj je bilo mesta samo za odabrane. Od Srba, uz Hrvaćanina, Tasu Stojanovića, Ristu Danića i još neke, bio je primljen, u znak posebnog Bakunjinovog poverenja, i Maša Kojić iz Kragujevca,  zet poznatog sveštenika Miloja Barjaktarevića, podržavaoca Svetozara Markovića i ostalih srpskih socijalista, a kasnijeg istaknutog radikalnog prvaka.

TAJNE ORGANIZACIJE

POJEDINI autori ističu da istorija tajnih organizacija koje je Bakunjin stvarao skoro na tekućoj traci, još nije u svemu jasna. Po njima Bakunjin je, u pogledu organizacija koje je stvarao, bio revolucionar stare škole. Pripadao je epohi iluminata i karbonara. Da bi se revolucija pripremila i posle pobede osigurala, po Bakunjinovom mišljenju, bilo je nužno stvoriti strogo konspirativan savez odlučnih ljudi, koji znaju samo za revoluciju, koji su profesionalni revolucionari, profesionalni zaverenici, tah stav je potrepljivao rečima: "Usred narodne anarhije koja će predstavljati sam život i celu energiju revolucije, jediistvo revolucionarne misli i revolucionarne akcije mora imati svoj organ. Taj organ mora biti tajna i univerzalna asocijacija".

 SUTRA: KONAČAN RAZLAZ SVETOZARA MARKOVIĆ I I BAKUNjINA 

Preporučujemo

Feljton

0 0

SRBI U CIRIHU DOČEKUJU BAKUNjINA KAO MESIJU: Prvi Srbin koji se upoznao s Bakunjinom, bio je liberal Vladimir otac Slobodana Jovanovića

10. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

BAKUNjIN PIŠE PROGRAM SRPSKIH SOCIJALISTA: Nikola Pašić,kao i drugi Srbi u Cirihu, se preko ruskih studenata, upoznao sa Bakunjinovim učenjem

09. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

NAPREDAK ZEMLjE MORA DA BUDE U INTERESU NARODA: Pašić je ministru prosvete uputio pismo i izložio poglede na ekonomski razvitak Srbije

08. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

BAKUNjIN UBEĐUJE STUDENTE DA NAPUSTE UNIVERZITETE: Najbolji studenat Politehnike u Cirihu, u Pašićevo vreme, bio je Srbin Konstantin Jovanović

07. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije