Društvo

KRIJUMČARI MIGRANTE KRIJU U "ŠTEKOVIMA": Kroz prihvatne centre za azil lane prošlo čak 82 odsto manje ljudi nego u 2023.

14. 01. 2025. u 06:15

U PRIHVATNIM i centrima za azil u prošloj godini evidentirano je 19.483 migranata, što ja za 82,10 odsto manje nego godinu ranije.

КРИЈУМЧАРИ МИГРАНТЕ КРИЈУ У ШТЕКОВИМА: Кроз прихватне центре за азил лане прошло чак 82 одсто мање људи него у 2023.

Foto J. Lemajić

Prema evidenciji Komesarijata za izbeglice i migracije, najviše ih je bilo iz Sirije (38,19 odsto), Avganistana (19,93 odsto), Turske (11,95 odsto), Maroka (6,55 odsto) i Iraka (3,44 odsto). U Srbiji su se prosečno zadržavali 14 dana, što je za dva dana duže nego u 2023, a dva dana kraće nego u 2022.

- Komesarijat je tokom 2024. postupao odgovorno i sa poštovanjem prema svim kategorijama osoba koje su bile u njegovoj nadležnosti, a nastavićemo tako i u 2025. - navode u ovoj instituciji.

U sedam centara trenutno je 416 migranata. Svaki migrant koji je prošao kroz ove centre dobio je smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu, human pristup, a deca pristup obrazovanju. Komesarijat navodi i da u 2025. godinu ulazi sa jednim od najbolje uređenih sistema za prihvat i upravljanje migracijama, a popunjenost kapaciteta je 13 odsto.

- Stanje migracija u Srbiji je stabilno, a Komesarijat će, u saradnji sa svim državnim organima, i ubuduće preduzimati sve neophodne mere da bi se obezbedila adekvatna podrška migrantima, ali i očuvao javni red i mir, zdravlje i bezbednost građana - zaključuju u Komesarijatu.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi da je kroz zemlju prošle godine prošlo oko 45.000 ljudi iz Azije i Afrike, što je duplo manje nego godinu pre toga, ali i dalje dosta, plus još oko 183.000 Ukrajinaca, od kojih su mnogi više puta ušli i izašli iz zemlje. Većina migranata iz Sirije, Avganistana i drugih zemalja koristi krijumčarske "usluge", pa zaobilazi centre. Od 17 centara, prema Đurovićevim rečima, funkcioniše samo pet.

DVE TREĆINE SU MUŠKARCI

PREMA polno-uzrasnoj strukturi, najzastupljeniji među migrantima lane su bili punoletni muškarci (76,45 odsto). Slede maloletni muškarci (14,70 odsto), punoletne žene (6,01 odsto) i maloletne žene (2,84 odsto).

- U Vojvodini ne radi nijedan. Tražili smo da se otvori u Subotici, jer kad Mađari vraćaju ljude, policija nema gde da ih smesti dok traje prekršajni postupak, pa ih drže u stanici, a onda šalju u Preševo i Bujanovac. Lane se krijumčarska ruta pomerila ka BiH, ali od juna opet imamo jedan krak ka mađarskoj granici. Migranti više nisu onoliko vidljivi, jer ih krijumčari smeštaju u "štekove" u većim gradovima, poput Beograda i Novog Sada, i tokom noći ih u cugu vode do i preko granice. Često su žrtve zlostavljanja, otmice, ucena, ali i saobraćajnih nesreća i davljenja u Drini. Kada bi radilo više centara, migracije bi bile pod većom kontrolom - konstatuje Đurović.

Kakva će situacija biti ove godine, zavisiće, kaže, pre svega od eventualne stabilizacije stanja u Siriji i raspoloženja Turske da zaustavi migracije na obodima Evrope.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SASTANCI RUŠE ILI GRADE KOMPANIJU: Kako upravljanje konfliktima utiče na produktivnost tima

SASTANCI RUŠE ILI GRADE KOMPANIJU: Kako upravljanje konfliktima utiče na produktivnost tima