PRILOZI ZA NEZABORAV - BLAGOJEV SAN O MANASTIRU: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 9.

NAD svakim čovečjim životom, slika jedna lebdi. Slika najlepšeg života. I, najlepše njegove smrti.

Grob u Ćelijama, Foto V. Mitrić

U ove tri rečenice Isidore Sekulić, iznedrene u vreme odsudnih borbi za opstanak ili nestanak srpskog naroda i države u Velikom ratu, sažeta je sudbina svakog ratnika koji je položio život za slobodu otadžbine. Najlepši život je onaj koji pripada mladosti. Za slobodu otadžbine mladost Srbije u Velikom ratu je dala sebe. Svoje snove. Ljubavi. Uspomene.

Paradigma tog strašnog viševekovnog rata (koji će se Srbiji nametati u raznim oblicima uklanjanja "kuće nasred puta") jeste i sudbina Blagoja Popovića iz Vranja, jednog od 1.300 kaplara, koji će se u istoriju Srbije i Srpske pravoslavne crkve upisati kao Sveti Justin Popović.

- Mi nismo znali. Mi ne znamo. Sada tek čujemo. Odakle vam ti podaci. Uputite nas na izvore. Možemo li sutra da odgovorimo. Pišite eparhiji za dozvolu da se oglasimo - nizale su se poruke na molbu da oni koji baštine i (koriste) žrtvu i delo Justina Popovića, kažu koju reč (ako znaju, a ne znaju) u spomen na jednog iz slavnog bataljona srpske mladosti.
Evo odgovora:

Grob u Ćelijama, Foto V. Mitrić

Sin Anastasije i Spiridona Popovića iz Vranja, Blagoje, imao je samo jedan san. On u manastiru. Dalekom i nedostupnom bežboznicima. Uz sveću i molitvu. Uz kandilo i miris tamjana koji donose mir duši, nemirnom čoveku u vremenu zla.

O tome je sanjao ovaj mladi čovek, tek zamomčen. A već bogoslov sa srednjim obrazovanjem u tadašnjoj bogoslovskoj školi u Vranju. Dete iz porodice tradicionalno posvećene pravoslavnoj veri, koja je nedrila sve same bogoslove, poželeo je više od toga. Da bude monah.

- Nisu me dali. Majka je molila mitropolita. Deca su joj umirala, nas troje ostalo, kud ću u monahe. A ja sam to želeo - govorio je Blagoje.
Jesen,1914. godine, Vranje...

- Malo smo predahnuli. Malo se okrepili. Devojke zaručili. Svadbe će da budu... kad eto ti poziva za Kolubaru. Ja poručim mladi: vraćaj u sanduk spremu dok se ne vratim. Ako se ne vratim, sve ti prosto bilo - zabeležio je Milisav Stanojković.

Negde kod Prizrena, baš u mojoj četi - naočita generacija!

- Kaplar Popović - predstavlja se.

- Što se ne javljaš, a be, da imam s kim da podelim muku.

- Kakvu muku? Tvoju? Moju? Muka je našeg naroda i otadžbine. Ne žalosti mi se i, tuj, ne savijaj.

Blagoja Popovića potonjeg Svetog Justina rasporedili su u medicinsko odeljenje Bataljona. Preživeo je svu golgotu i patnju svog naroda od Koubare, preko Prokletija do Skadra. U Skadru je 1916. primio monaški postrig i monaško ime Justin. Mitropolit Dimitrije odavde ga je uputio u Peterburg da se doškoluje.

A, kada je Oktobarska revolucija "Staljinovu veru", opredelila kao način života, Justin je "prekomandovan" u Oksford. Iz agende nije brisao Dostojevskog, na čijim je porukama stasavao i filozofijom života krepio.

- Dostojevski je nedokučiv samo onima koji ne žele da pruže ruku prema nebu - govorio je.

Od ratnih rana, živih rana koje je nosio sa narodom i vojskom, nikada se nije oporavio.

Utehu je tražio i nalazio u molitvama. Nije ni slutio da će muke biti veće. Pred Drugi svetski rat i tokom nove FNRJ vlasti, zatočen je i on, i njegova profesura. Doktorske studije sa Oksforda. Prognan je 1945. sa Bogoslovskog fakulteta. Tada ostaje bez ikakvih prihoda i građanskih prava. Komunisti su ga stavili na spisak za streljanje. Spasao ga je Janko Veselinović, prvi posleratni rektor Beogradskog univerziteta.

- Život bez nauke i pravoslavlja u punoći vere za mene nije život - kazao je igumaniji manastira Ćelije Sari, kada su ga svi ostavili i zaboravili, a ona ga primila u manastirske konake u kojima je ušao i u večni život.

Suze su natapale odeždu

JUSTINA Popovića Srpska pravoslavna crkva je 2010. godine kanonizovala u sveca. Dr Dušan Đaković, sveštenik u manastiru Ćelije koji je doktorirao istražujući delo Sv. Justina, kaže:

- On je patnju svoga naroda u Velikom ratu nosio do kraja. Potom je, u Drugom, svu nepravdu koju je trpeo narod, veran Crkvi, svojim životom svedočio. Svedočio i preplakao. Njegove suze natapale su njegovu odeždu.

Utočište u manastiru Ćelije

Veliki Justin Popović, kaplar Blagoje iz bataljona slavnih, više od tri decenije je u utočištu manastira Ćelije stvarao za pokolenja. Njegovo delo, kao i trajanje njegovih đaka, bogoslova, živi i danas upornim i hrabrim zalaganjem igumanije manastira Ćelije Glikerije.

- Ona je mera i čuvar vrednosti koje su postavili Justin i njegovi đaci - zabeležio je sveštenik Đorđe Vidojević.

Logo

Preporučujemo

Društvo

0 2

PRILOZI ZA NEZABORAV - DEROKOV POBEDNIČKI LET: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 8.

23. 10. 2024. u 09:22

Društvo

0 1

PRILOZI ZA NEZABORAV - VINAVEROV SAN O SLOBODI: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 Kaplara 7.

22. 10. 2024. u 12:05

Društvo

0 0

PRILOZI ZA NEZABORAV - KRV I KOSTI U TEMELjU SLOBODE: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 Kaplara 6.

20. 10. 2024. u 17:00

Društvo

0 4

PRILOZI ZA NEZABORAV - KAD SU RATNICI ZAĆUTALI U SLOBODI: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 5.

18. 10. 2024. u 14:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije