Društvo

SRBOFOBIJA ANTISEMITIZAM NOVOG SVETSKOG PORETKA

13. 06. 2024. u 13:00

DEKLARACIJA O SRPSKOJ genocidnosti u Srebrenici, koja je, "na mišiće" Imperije Brisel - Vašington, usvojena u Ujedinjenim nacijama maja 2024. godine - a koju su zdušno podržali Nemci (Aušvic ) i Hrvati (Jasenovac) - samo je potvrda kontinuiteta srbofobije na NATO Zapadu i drugde, gde su Srbi, avaj, zauvek proglašeni za opasnost jer su "mali Rusi".

СРБОФОБИЈА АНТИСЕМИТИЗАМ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

Ne smemo zaboraviti: isto ono što su Englezi radili Indusima, i Amerikanci Indijancima, i Belgijanci Kongoancima, Australijanci Aboridžinima i Turci Jermenima, to su ustaški Hrvati radili Srbima. I ostalim ubicama Srba iz Prvog i Drugog svetskog rata gleda se kroz prste jer je, kako Milorad Ekmečić reče, srbofobija antisemitizam Novog svetskog poretka. Miloš Ković je svojevremeno pisao: "Anglosaksonska rusofobija imala je važne posledice po istoriju Srba. Britanci su, naime, saradnju Srba, Grka i Bugara sa Rusima, u borbi za oslobođenje od Turaka, protumačili kao siguran znak da su balkanski pravoslavci, naročito oni slovenskog porekla, bili i ostali večiti konjušari ruskih kozaka. Odatle potiče rešenost britanskih elita da Srbe radije zadrže u šerijatskom Osmanskom carstvu, nego da im dozvole da se oslobode uz pomoć Romanova. Tu su koreni njihove potonje podrške Hrvatima i Slovencima, nasuprot Srbima, u nacionalističkim sukobima za vreme i posle Jugoslavije. Zato je Milorad Ekmečić zaključio da je srbofobija samo rečica koja se uliva u more rusofobije."

Naravno da ne zaboravljamo ko je najkrivlji. To su oni krvoloci sa njujorškog Vol strita i iz londonskog Sitija, bankari, vampiri savremenog čovečanstva, koji su i smislili Novi svetski poredak i došli do ideje o "zlatnoj milijardi" srećnih stanovnika planete Zemlje - sve osim te milijarde treba pobiti. Odmah do njih, po krivici, stoje i političari u službi Novog poretka, "bebe zla", kako ih je nazvao Stanko Cerović, digestivni tubusi koji jednog dana sviraju saksofon, drugog dana javno plaču i "kaju se" zbog seks-afera sa sekretaricama, a trećeg naređuju da Srbe (ili neke slične nevoljnike) bombarduju osiromašenim uranom, od koga se dugo i strašno umire. Čitaocima "Istorijskog dodatka" nudimo, po poglavljima izložen (a u svakom poglavlju srbofobi, balkanski i strani, su dati po azbučnom redu) priručni "Rečnik srbofibije". Da se na zaboravi i da nas održi budnima.

* * * * * * * * *

ETNIČKA I RASNA NETRPELjIVOST

SLIKA o Srbima nije bila obojena samo netrpeljivošću prema nečemu što je strano, ona je postala podloga za ratno plasiranje negativnih stereotipa kao neprijateljskoj zemlji i naciji, koji su sadržali elemente etničke i rasne netrpeljivosti... Rasistički ton je dominirao još u vreme Aneksione krize kada je list Simplicissimus, 9. septembra 1909. pisao "Srbi žive u prisnoj zajednici sa svojim domaćim životinjama. Krmača često podoji novorođenče. Srpska majka, u znak zahvalnosti doji malu prasad." Ili, "posećuju univerzitet, na kojem mladi ljudi od prilježnih profesora bivaju obučeni za džeparenje."

Ili: "Srbi koji su još prljaviji, zovu se Crnogorci. ... Kada jedan Crnogorac želi da opiše čoveka jakog karaktera, on kaže da "on menja svoja uverenja tako često kao svoju košulju". Čim napuni dvanaest godina, on sme da obuče košulju koju ne skida dok je živ."