Društvo

U REDU ZA SANU I KOVIĆ I ANTONIĆ: Zaključuju se liste sa predlozima za buduće akademike

Lj. Begenišić

27. 03. 2024. u 10:55

KAKO se bliži kraj marta, kada ističe rok za dostavljanje predloga za izbor članova Srpske akademije nauka i umetnosti, zaključuju se i spiskovi predloženih kandidata za akademike.

У РЕДУ ЗА САНУ И КОВИЋ И АНТОНИЋ: Закључују се листе са предлозима за будуће академике

Zgrada SANU

U Akademiju je stigao veliki broj imena koja će, međutim, proći ozbiljnu trijažu u narednim mesecima, a samo nekolicini će se posrećiti da budu i zvanično kandidati za akademike, za koje će se glasati na izbornoj Skupštini u novembru.

Pravo da predlažu kandidate imaju odeljenja i odbori SANU, senati univerziteta, naučno-nastavna veća fakulteta, naučna veća instituta, organi upravljanja naučnih društava i udruženja umetnika.

Svi oni šalju svoje predloge, a spiskovi na akademijskim odeljenjima su dugački. Tako su za članove Odeljenja društvenih nauka predložena 34 imena od čega je samo odeljenje dalo 28, a institucije sa strane - šest.

Odeljenje je za buduće akademike predložilo: psihologa Ivana Ivića, sociologa Slobodana Antonića, filozofe Bogoljuba Šijakovića, Iliju Marića, Borisa Milosavljevića, Časlava Koprivicu i Slobodana Divjaka, kao i politikologa Draganu Mitrović. Na spisku je najviše ekonomista i to su: Miroslav Jovanović, Blagoje Babić, Rajko Bukvić, Slobodan Kotlica, Gojko Rikalović, Đorđe Đukić i Milojko Arsić. Predložena je i etnolog Aleksandra Pavićević, etnolog-kulturolog Bojan Jovanović, stručnjak za informatiku i komunikologiju Božidar Radenković.

Tu su i pravnici Marko Pavlović, Jovica Trkulja i Đorđe Ignjatović, geograf Milomir Stepić, sociolog sela Milovan Mitrović, kulturolog Dragoljub Đorđević, demograf Mirjana Rašević, filozof Milan Brdar, istoričar sela i poljoprivrede Momčilo Isić i etnolog Ivica Todorović. Ovo odeljenje za inostranog člana predložilo je Pitera Radana, pravnika iz Australije.

Prirodnjaci najbrojniji

Srpska akademija nauka i umetnosti može da ima najviše 160 članova. Međutim, sadašnje članstvo daleko je od tog broja - oko 115. Rukovodstvo Akademije nada se da će predstojeći izbori iznedriti veći broj članova, po mogućstvu mlađe dobi, jer je i starosna struktura jedan od problema na koje se ukazuje. Takođe, odeljenja društveno-humanističkih nauka malobrojnija su od odeljenja prirodno-tehničkih nauka, a oko 65 odsto članstva čine prirodnjaci.

Institucije sa strane za buduće akademike predložile su teatrologa, estetičara i filozofa medija Divnu Vuksanović, psihologa Žarka Trebješanina, etnologa Draganu Radojičić, politikologa Dragana Simića, stručnjaka za borilačke veštine Patrika Drida i matematičara u nastavi Đorđa Kadijevića.

Na odeljenju društvenih nauka kažu da su predložili ovako veliki broj imena jer je ovo odeljenje najdeficitarnije i broji samo sedam članova, a po pravilima može da ima 25.

- Od 2006. godine do danas kod nas su primljena samo tri člana i to 2009. godine psiholog Aleksandar Đ. Kostić i 2018. godine filozof Alpar Lošonc i ekonomista Pavle D. Petrović. Dakle, do numerus klauzusa nedostaje nam čak 18 članova - kažu naši sagovornici.

I odeljenje za istoriju ima spisak od deset članova, a to su: Aleksandar Rastović, Miloš Ković, Petar Krestić, Bojana Krsmanović, Ivan Jordović, Vojislav Pavlović, Ljubomirka Krkljuš, Branko Bešlin, Vesna Dikić i Igor Borozan.

Prema izbornoj proceduri, o tome ko će biti kandidat za akdemika odlučuju odeljenja, koja u izbornom procesu imaju veoma važnu ulogu. To glasanje je i glavno "rešeto" za predložena imena, a da bi neko prošao dalje treba da na tajnom glasanju dobije podršku većine prisutnih članova odeljenja.

Kako kaže više naših sagovorika iz SANU, šansu da prođe dalje na odeljenjima ima troje ili četvoro predloženih, retko kada to bude više. Konačna odluka o tome ko će ući među "besmrtnike" pada na izbornoj Skupštini koja će biti održana 7. novembra.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 14

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 56

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike
Feljton

0 1

FELJTON - AMERIKANSKI SRBOBRAN” PORAZIO BILA KLINTONA: Iz ničega, srpski prosti, radni narod, stvarao je sebi svoje kulturne spomenike

PRVU deceniju list je bio nedeljni list, a onda je usred Prvog svetskog rata, 1916, postao dnevni list i kao dnevni list je pola veka igrao ključnu ulogu u životu američkog Srpstva, naročito u godinama Drugog svetskog rata i u burnom posleratnom dobu, kada je u novoj, Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, vladao crveni, revolucionarni režim.

28. 04. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna prestala da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)

ČUDO U BEOGRADU: Ruska himna "prestala" da se intonira tokom dodele zlata, a onda se desilo - ovo (VIDEO)